ZAVRŠENI MOKRANJČEVI DANI

Izvođenjem jednog od najboljih dela današnjice, monumentalne Betovenove Devete simfonije u interpretaciji sjajnog hora i simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije u Negotinu su 16.septembra završeni jubilarni, 50. „Mokranjčevi dani“. Grandiozna simfonija, ali i briljantna interpretacija muzičara, horista i solista Evgenije Jeremić, Jelene Končar, Nenada Čiče i Atile Mokuša oduševila je publiku.

– Velika je privilegija biti deo jedne ovako bogate, a pre svega Mokranjčeve istorije, jer bez Mokranjca ne bi bilo ni festivala, niti bi mi mogli da govorimo o srpskoj muzici da nije bilo njega. Sa njegovog izvora zaista mnogo kompozitora kasnije je pilo. Mokranjčeva muzika je i dan danas najživotnija muzika koji živi prvenstveno među horovima u zemlji i širom sveta – kaže dirigent Bojan Suđić, koji je imao tu čast da svojim slovom o Mokranjcu otvori festival, a Betovenovom Devetom simfonijom, efektno zatvori.

Ove godine na festivalu je nastupilo preko 1.500 izvođača. „Mokranjčeve dane“ obeležile su pune sale i publika koja je uživala u nastupima čak 10 horskih ansambala, ali i dva naša najznačajnija orkestarska ansambla– Beogradska filharmonija, koja je nastupila posle 15 godina u Mokranjčevom Negotinu i Suđićev Simfonijski orkestar i Hor RTS.

Festival je, međutim, i pored izvesnih oscilacija u kvalitetu horova iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Rusije i Srbije, definitivno obeležilo i tradicionalno “Natpevavanje” na kojem su ubedljivo trijumfovali Bugari, hor “Angel Manolov” iz Sofije pod upravom Darene Popove. Drugo mesto pripalo je horu “Elegija” iz Moskve pod upravom Marine Aleksejeve, dok je trećeplasirani “Sound” iz Bukurešta sa dirigentom Vojkuom Popeskom.

– Uzbuđeni smo zbog pobede i oduševljeni prijemom publike. Do ove Mokranjčeve Druge rukoveti, koja nam je bila obavezna kompozicija na “Natpevavanju” nismo imali Stevana Mokranjca na repertoaru, ali od sada ćemo ga sigurno pevati – kaže dirigent Darena Popova.

Ovogodišnje 50. „Mokranjčeve dane“ obeležila je i premijera muzičko–scenskog prikaza „Zvezdani časovi čovečanstva“, koncertnom izvođenju radio drame „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, u režiji Saše Latinovića, po tekstu muzikologa Maje Čolović-Vasić, urednika rubrike „Muzička kritika i savremeni tokovi“ Muzičke redakcije drugog programa Radio Beograda, koja je rasla, sazrevala i školovala se uz – Mokranjca!

– Kao Negotinka sam sentimentalno vezana za Mokranjca, i moram da priznam da ja Mokranjca obožavam. Kako godine prolaze moja ljubav prema njemu je sve veća, višesložnija i ima više segmenata od tog pukog ponosa što potičem iz njegovog grada – kaže Maja Čolović-Vasić, čija je radio drama „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, na osnovu koje je i nastao ovaj scenski prikaz, premijerno izvedena prošlog novembra na Drugom programu Radio Beograda povodom obeležavanja 100-ogodišnjice Mokranjčeve smrti.

Među upamćenije i uspešnije ostao je i nastup najmlađeg negotinskog hora “Vivak” kojim upravljaju Dragana Simonović-Marinović i Aleksandra Đukić, program “Omaži i sećanja” moderatora mr Aleksandre Paladin, koja se sa svojim gostima efektno “prošetala” kroz sve faze nastavnka i razvoja festivala, promocija slika sa ovogodišnje 17. po redu likovne kolonije “Eho muzike”, kao i promocija feljtona dr Branke Radović o Mokranjcu u formi male brošure koju prati i kompakt disk sa Mokranjčevom Šestom rukoveti.

Apsolutni utisak festivala, veli muzikolog dr Branka Radović, selektor, je novoustanovljeni program „Koncert u 11“, koji je svakodnevno na centralnom gradskom trgu realizovalo četvoro studenata beogradskog FMU: Mila Smiljković (prva violina), Nina Opsenica (druga violina), Gradimir Orbanović (viola) i Jovana Radojković (violončelo).

– Ovi programi su privukli veliku pažnju publike, a posebno mladih. Ta direktna poruka kojoj sam se nadala svih godina, poruka građanstvu Negotina da učestvuje  direktno u muzici i da kontaktira direktno sa muzičarima i programima, ostvarila se na ovom festivalu. Mislim da je to veliki pomak i da smo njime počeli da gajimo najmlađu negotinsku publiku – istakla je dr Radović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *