Jesenju setvu u opštini Negotin, ali i u drugim sredinama Borskog okruga, karakterisao je jako dug sušni period. To je sa jedne strane omogućio brz završetak žetve suncokreta i kukuruza, bez pojave bolesti, ali sa druge je onemogućio kvalitetnu predsetvenu pripremu parcela za jesenju setvu strnih žita, pre svih pšenice.
-Poljoprivrednici su iskoristili kišu pa su na lakšim zemljištima uspeli da poseju u optimalnom roku znatne površine pod pšenicom, ječmom, tritikaleom i ovsem. Izostala je uljana repica i lucerka iz jesenje setvene strukture. Zatim su tokom novembra nastupile kiše, a teža i plodnija zemljišta, koja nisu mogla da budu pripremljena na vreme jer je bila suša, su ostala neposejana. Biće posejana čim vreme dozvoli – kaže Vladimir Stanković, savetodavac za ruralni razvoj u Poljoprivrednoj stručnoj savetodavnoj službi Negotin.
U jesenjoj setvi pšenicom je zasejano oko 22.000 hektara površina u Borskom okrugu, ječmom 2.900, ovsem 1.200. Raž je zasejan na površini od 360 hektara, tritikale na 550, lucerka na 500, ostalo krmno bilje na 200, a ostala strna žita na 50 hektara.
-Ono što je posejano, posejano je pod tanjiraču i već je izbokorilo, tako da će spremno ući u zimu. Površine koje će tek biti posejane, nije realno očekivati da će ponići ili izbokoriti do prvih snegova, mada nije nemoguće jer su temperature oko 10 stepeni, pa ćemo imati istu situaciju kao prošle godine, kada nam je najveći deo površina pod pšenicom ponikao u februaru. Proizvođačima koji tek treba da poseju preostaje da se nadaju kao i 2019. obilnim majskim kišama-ističe Stanković.
Primena pune agrotehnike, ali i kontrola plodnosti zemljišta od značaja je za proizvodnju strnih žita, posebno u ovakvim godinama, kada je i najizraženiji uticaj klimatskih promena. Zato je očuvanje i povećanje plodnosti zemljišta kroz pravilnu upotrebu mineralnih i organskih hraniva od velikog značaja. Da bi se u zemljište unela odgovarajuća količina mineralnih i organskih đubriva, neophodno je zemljište uzorkovati za agrohemijsku analizu.
-Parcele koje imaju nizak sadržaj hranljivih materija u zemljištu sprečavaju biljke da ispolje svoj genetski potencijal, dok povećan sadržaj pojedinih elemenata može štetno uticati na rast i razvoj gajenih biljaka. Uzorke zemljišta možemo uzeti u cik-cak ili u dijagonali predmetne parcele. Prosečan uzorak se sastoji od odgovarajućeg broja pojedinačnih uzoraka, 15 do 25. Dubina sa koje se uzimaju uzorci za potrebe kontrole plodnosti kod ratarskih i povrtarskih kultura je od nula do 30 santimetara, a kod voćarskih kultura od nula do 30 i od 30 do 60 santimetara, dva sloja. Uzimanje uzoraka može se vršiti ručno, uz pomoć ašova i raznih vrsta ručnih sondi- savetuje Vladimir Stanković iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Negotin.
Poljoprivrednici su, podseća on, u obavezi da u cilju zaštite i očuvanja plodnosti zemljišta i obezbeđenja pravilne upotrebe đubriva na svake četri godine vrše ispitivanja svojih proizvodnih parcela, gde će nakon završene laboratorijske analize imati uvid u količinu osnovnih parametara plodnosti zemljišta.
KOMENTARI