Tuberkuloza je bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis. Spada u respiratorne zarazne bolesti, što znači da se prenosi vazdušno-kapljičnim putem. Kada neko ko je bolestan od tuberkuloze kašlje, smeje se, peva ili priča, on izbacuje u spoljnu sredinu sitne kapljice koje u sebi sadrže bacile tuberkuze i kada takve kapljice udahne neko ko se nalazi u neposrednoj blizini obolelog može se inficirati tuberkulozom, a kasnije i oboleleti. Rezervoar bolesti je prvenstveno čovek, a u nekim predelima obolela goveda, svinje i drugi sisari.
Zarazna je samo osoba koja ima aktivnu tuberkulozu i sputumom (ispljuvkom) izbacuje žive bacile tuberkuloze u spoljnu sredinu. Kod nelečenih i neadekvatno lečenih bolesnika taj period zaraznosti može trajati i više godina.Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima (96%). Najčešći simptomi su: kašalj, nekad sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti. Ništa ne prepuštajte slučaju – što se pre postavi dijagnoza i započne lečenje, bolest će pre biti izlečena. Navedeni simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Međutim, postojanje ovih simptoma, bilo jednog ili više njih, zahteva lekarski pregled. Posebno vulnerabilne grupe za tuberkulozu su: izbegla i prognana lica (koja žive u kolektivnom smeštaju), zatvorenici (stopa incidencije je kod njih višestruko veća), nezaposleni, narkomani, beskućnici, štićenici ustanova za smeštaj starih lica i psihijatrijske ustanove. Faktori kao što su pothranjenost, loši uslovi stanovanja i sanitacije, udruženi sa drugim faktorima kao što su upotreba duvana, alkohola, dijabetes, utiču na podložnost obolelevanju i na dostupnost lečenju.
Dijagnoza bolesti se postavlja zasejavanjem ispljuvka na specifičnoj podlozi – Löwenstein što predstavlja „zlatni standard“ u postavljanju dijagnoze, ali se takođe radi i izolacija mikroorganizama tuberkuloze iz likvora ili nervnog tkiva i direktna mikroskopija za brzu dijagnozu bolesti. Bolest se leči antituberkulostaticima novije generacije, sa primenom više lekova istovremeno. Problem može predstavljati rezistentna tuberkuloza, što znači da je uzročnik tuberkuloze postao neosetljiv na lekove koji se obično koriste za lečenje tuberkuloze. Tuberkuloza je izlečiva bolest, ako se otkrije na vreme i sprovede odgovarajuće lečenje. Može dovesti i do smrtnih ishoda. Opšte mere prevencije: kultura kijanja i kašljanja i korišćenje respiratornih maski obolelih od tuberkuloze za vreme kada su infektivni. Specifična mera prevencije: sprovođenje vakcinacije novorođenčadi na rođenju protiv tuberkuloze, primenom BCG vakcine.
Prema podacima SZO, 2015. godine je 10,4 miliona ljudi obolelo, dok je 1,8 miliona umrlo od tuberkuloze, što čini ovu bolest jednom od vodećih uzroka smrti među zaraznim bolestima u svetu. Tuberkuloza je duboko ukorenjena u populacijama gde su ljudska prava i dostojanstvo ograničeni.
Republika Srbija beleži kontinuirani trend smanjenja stope prijavljivanja tuberkuloze, sa 37/100.000 stanovnika u 2003. godini na 13/100.000 stanovnika u 2015. godini, što svrstava Republiku Srbiju u zemlje sa niskim opterećenjem tuberkulozom u regionu Evrope. Međutim, nekoliko godina unazad uspešnost lečenja obolelih opada.
Na teritoriji Borskog i Zaječarskog okruga, koji pokriva Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar, beleži se stopa incidencije obolevanja od tuberkuloze koja je na republičkom nivou. Naime, u 2016. godini ukupno je na teritoriji Borskog i Zaječarskog okruga registrovano 30 obolelih od tuberkuloze, stopa incidencije 13/100.000. Posmatrajući 5-to godišnji period od 2012. do 2016. godine, stopa incidencije se kretala oko 13/100.000, a najveća je bila 2014. godine – 16,3/100.000 stanovnika.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze se svake godine 24. marta obeležava širom sveta brojnim manifestacijama. Cilj je da se skrene pažnja javnosti na to da tuberkuloza nije zaboravljena bolest, da se uradi analiza u oblasti prevencije, dijagnostike i lečenja ove bolesti i obezbeđivanje političke i društvene posvećenosti borbi protiv tuberkuloze.
Ove godine je tim povodom na inicijativu dvojice italijanskih umetnika upriličen celodnevni koncert koji je trajao od ponoći 23.03. do ponoći 24.03.2017. godine. Ovaj koncept obeležavanja svetskog dana borbe protiv tuberkuloze je osmišljen 2010. godine i podržan je od strane Globalnog programa za borbu protiv tuberkuloze SZO.
Srbija se, kao i svake godine, pridružila svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze. Ove godine je posebna pažnja posvećena zajedničkim naporima da se „niko ne zapostavi“ osvrćući se na problem stigmatizacije, diskriminacije i marginalizacije, kao i na prevazilaženju prepreka u dostupnosti kvalitetne dijagnostike i lečenja. Tog dana je mreža instituta/zavoda za javno zdravlje zajedno sa zdravstvenim ustanovama za dijagnostiku i lečenje tuberkuloze i mrežom organizacija Crvenog krsta Srbije sprovela brojne zdravstveno promotivne aktivnosti.
dr Dragiša Mitić
spec.epidemiologije
Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar
Pojedini delovi teksta preuzeti sa sajta IJZ Srbije „dr Milan Jovanović Batut“
KOMENTARI