Tema protivpožarne zaštite u gradu je izuzetno ozbiljna i važna, ali je njoj posvećeno malo pažnje. Po ugovoru koji je JKP za stambene usluge “Bor”sklopilo sa osiguravajućom kućom u Boru ima 837 stambenih zgrada, 11.164 stanova i skoro 597 000 m2 stambene površine. Od toga je 30 visokospratnica, popularno zvanih solitera koji imaju i do 10 spratova i koji su najugroženiji od požara.
-Po novom zakonu o stanovanju koji je stupio na snagu početkom 2018. godine upravnici imaju ozbiljne zadatke i odgovornost. Jedna je stvar što mi svaku stambenu zajednicu osiguravamo za određene vidove rizika među kojima su i požari,ali u 90 odsto stambenih zgrada u Boru nisu ispravni hidrantski sistemi, a i u ovom malom procentu koji imaju hidrantsku mrežu ventili se ne mogu otvoriti, hidrantska creva su pokradena ili su u lošem stanju tako da su i neupotrebljiva, a sa druge strane zgrade koje su i kupile nove pp aparate ne baždare ih blagovremeno, otprilike, na šest meseci. Profesionalni upravnici rade relativno kratko i nemaju dovoljno iskustva. Lice koje je zaduženo za bavljenjem požarnim rizicima u našem preduzeću će im uputiti informativno pismo o tome šta im je obaveza, kako da pp opremu nabave, čuvaju i servisiraju. U poslednjih par godina bilo je slučajeva gde su izgoreli stanovi na sreću bez ljudskih žrtava, poslednji u ulici Save Kovačevića u naselju NGC-kaže Dragan Veličković,koordinator službe održavanja stambenog i poslovnog prostora.
Apsolutno sva odgovornost za protivpožarnu zaštitu stambene zajednice je na upravniku koga izabere skupština stanara.
-Ima upravnika koji su shvatili ozbiljnost problema i namenski upotrebljavaju sredstva upravo za nabavku protivpožarne opreme. Profesionalni upravnici čak i svojom imovinom garantuju za takve rizike ili za bilo koje druge radove koji se ne izvedu dobro. Ukoliko bi došlo do incidenta, a utvrdi se da je krivicom ili neažurnošću upravnika došlo do toga ,on je u velikom problemu. Njihov rad je u Boru zaživeo zahvaljujući stambenom preduzeću koje ima objedinjeni komunalni sistem koji samo nekoliko gradova u Srbiji ima.U drugim gradovima nisu ni počeli da rade jer su naišli na veliki otpor građana i ne mogu da urede sistem plaćanja, što nije slučaj kod nas-dodaje Veličković.
Prilazi stambenim objektima su još jedan od problema,ali nadležni u stambenom uveravaju da će uređenjem parkirališta koje im je od nedavno povereno i taj problem biti rešen.
-Uređenje parkirališta i zoniranje grada je jedna kompleksna stvar i zahteva ozbiljan posao. Nije poenta priče da ljudi plaćaju kazne nego da se urede parking mesta,smanje gužve u saobraćaju, da vatrogasna vozila i vozila hitne pomoći imaju lakši prilaz objektima. Do pre 10 godina u gradu nije bilo potrebe za tim, dok danas u proseku svako domaćinstvo ima po dva vozila. Izgradnjom dve do tri etažne ili podzemne garaže kapaciteta oko 100 mesta uspeli bismo da rešimo problem parkiranja. Po nekim procenama saglasno broju vozila Boru je potrebno 1.000 parkingmesta-smatra naš sagovornik.
U Boru ima 630 registrovanih stambenih zajednica, na teritoriji grada radi pet profesionalnih upravnika koji pokrivaju 100 stambenih jedinica.
Projekat: “PP zaštita-nebriga koja tinja“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora . „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI