Timočke

Bor:“Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“(4)

BOR-Samostalna borska opština po prvi put ustanovljena je 13.12.1864. godine. Decembra 2014. godine navršava se 150 godina od sticanja tog statusa. Prvi predsednik Primiritelnog suda(opštine) bio je Živko Živković, činovnik. Slede Dimitrije Janković, Jova Jonović, Janko Janošević, svi zemljoradnici. U poslednjoj deceniji 19. veka predsednik je bio Jovan Janković, zemljoradnik i trgovac.

Momčilo Jovanović(84), mašinski inženjer u penziji, čiji su neki od predaka bili na čelu Bora, uputio je još 2013. godine dopis lokalnoj samoupravi, u kome se inicira obeležavanje ovog značajnog datuma u istoriji Bora. U dopisu se, pored ostalog, kaže:

„Predlažem vam da preduzmete potrebne radnje, da formirate radnu grupu za pripremu proslave… Navedena radna grupa bi pripremila obeležavanje 150 godina postojanja i rada Opštinske uprave u vidu svečane sednice SO Bor i izradom odgovarajućeg pisanog priloga/televizijske emisije. O osnivanju i radu Opštine Bor postoji odgovarajuća dokumentacija u Istorijskom arhivu, a ponešto posedujem i lično, što sam voljan da ustupim.’’

-Bor je najmlađe naselje u novije doba. Osnovan je negde 1780/90. godine, tako što je neki Paun Dulkan iz Homolja dobio saglasnost age iz Slatine, da može da se naseli u oblasti današnjeg Bora, koji je u to vreme bi pust. Agi slatinskom je to odgovaralo: veći broj stanovnika, više poreza od glavarine. Dulkan je nakon dobijanja saglasnosti doveo još četiri porodice da se zajedno sa njim nastane na ovom prostoru: Jankoviće, iz Valakonja, odakle i moja porodiva vuče poreklo, Raja Damnjanović, iz Erdelja, Barbulović, iz Valakonja, i neki Paunović, za koga se ne zna odakle je došao. Faktički je tih pet porodica formiralo sadašnji Bor. U novije doba, po oslobođenju od Turaka, 1833. godine, Bor je pripojen Crnorečkoj nahiji, sa kapetanijom u Vražogrncu, koju je Miloš Obrenović odmah formirao, jer Turci nisu dozvoljavali formiranje opština i srezova. U to vreme je u Boru bilo 40,5 poreskih glava. Ta jedna polovina znači da je bila neka udovica sa decom, jer se tada nosiocem poreza smatrao muškarac- kaže za „Problem’’ Momčilo Moma Jovanović.

Po rečima našeg sagovornika, posle popisa koji je izvršen 1863. i delom 1864. godine, Bor je dokazao da ima preko 500 stanovnika. Tom prilikom je, osim broja stanovnika, popisano sve što domaćinstva poseduju: objekti, stoka, zemlja… Uslov u ondašnje doba kako bi se dobio status opštine je da neko naselje ima preko 500 stanovnika. Treba napomenuti da je, recimo, Tanda u to vreme već bila opština i imala je 586, Gornjane 1.272, a Bor 527 stanovnika. Dok se nije osamostalio, Bor je najpre pripadao Slatini, a zatim je pripojen Krivelju, koji je u to vreme imao status sreza, jer je imao veliki broj stanovnika. Izbor Živka Živkovića, početkom 1864. godine, za predsednika je, po Jovanovićevim navodima, defakto Bor postao administrativno mesto. Počeo je da se razvija i imao je jako vredne ljude koji su veoma uspešno i prosperitetno vodili Bor.

-Bor se stalno razvijao. 1867. godine, po „Knjizi budžeta’’, notiran je izdatak za pokrivanje škole, što nedvosmisleno pokazuje da je Bor tada imao školu. U to vreme je Bor pripadao Zaječarskom srezu. Samo su Tanda i Gornjane pripadale Negotinskom srezu, što potvrđuje i nedavno izdata knjiga arhiva u Negotinu. Znači, Negotin je povodom nekog jubileja publikovao za njih vrednu istorijsku i dokumentarnu građu, to je učinio i Zaječar, samo Bor nigde nije zvanično zabeležio podatke o svom nastanku, populacionom kretanju, rastu i razvoju. Možda je za takvu situaciju kriva i promena nadležnosti. Bor je pripadao Zaječaru i njihovoj arhivi, a sada pripadamo Negotinskom arhivu. Nije kasno ni sada da se neko lati posla i u dogovoru sa arhivima u Zaječaru i Negotinu sačini svojevrstan popis 150-ogodišnje istorije Bora-predlaže Jovanović.

U ovo moderno doba, teško je i zamisliti da je u ono doba put za Beograd vodio od Zaječara preko Rgotine, Oštrelja, Krivelja, Lipe, Laznice, Žagubice i dalje do Beograda. Bor je bio van tog puta.

Sve manje je živih sagovornika koji su svojim marljivim radom sačuvali po deo istorijske građe o postanku i razvoju Bora. Izreka kaže da: ’’narod bez pamćenja, nije slobodan narod’’,  jer tako se gubi indentitet. Pitanje je šta možemo, šta hoćemo i šta imamo da ostavimo svojim potomcima. 150 godina postojanja je zalog za budućnost i dokaz da nije od nas sve počelo, kao što se sa našim nestankom neće ni završiti.

Izvor i fotografije: “Borski problem“, broj 429 , 15. 07. 2014.

Obrada: “Timočke“, projektni tim

Projekat: “Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“, sufinansiran je iz budžeta Opštine Bor . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.