Timočke

“OSI na lokalnoj političkoj sceni “ (6)

-Problem je što osobe sa invaliditetom (OSI)  uglavnom, ne žele da se javno angažuju,  ni da prisustvuju  sportskim takmičenjima, druženjima, povlače se  u porodično okruženje i prilično su distancirani od društva, a naročito od politike. Moje uključivanje u lokalni politički  život je prvenstveno sa ciljem da se izborim  za prava OSI. Moramo da apelujemo na potrebu poboljšanja položaja OSI, da ukazujemo na njihove stvarne potrebe, da podstičemo nadležne da se što više ukljčuju u rešavanje poblema, i da radimo na otklanjanju barijera-poručila je, između ostalog, u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Vesna Nikić, odbornica SNS u Skupštini opštini Knjaževac, kojoj je ovo treći odbornički mandat.

Otkud interesovanje za bavljenje politikom ?

-Pre više godina sam obolela od karcinoma, i najverovatnije kao posledica zračne terapije, imala sam oštećenje nerava u kičmi,  kada je krenulo  trnjenje nogu, slabljenje i na kraju sam završila u invalidskim kolicima. Tada sam se učlanila u Udruženje multipleskleroze u Knjaževcu kao pridruženi član, i u to vreme smoišli na razne seminare i obuke, a vremenom sam uvidela da sve to nije dovoljno da bi se neka prava ostvarila . Ako ste član bilo kog udruženja, to nije od većeg značaja, ukoliko se neki problem ne plasira kod nadlležnih i kod onih koji mogu da reše to pitanje. To je bila i moja ideja, da potrebe osoba sa invaliditetom (OSI),  najpre predstavimo na pravi način, a onda da se i zalažemo za njihovo rešavanje. Moje uključivanje u lokalni politički  život je prvenstveno sa ciljem da se izborim  za prava OSI, druga strana politike me ne interesuje.

 Da li prisustvujete sednicama Skupštine opštine i uspevate li da se izborite za rešavanje problema sa kojim se susreću OSI?

-Prisustvujem redovno sednicama SO, međutim, nedavno sam imala operaciju, pa sam trenutno sprečena da odlazim na sednice.  Najvažnije je da imamo podršku lokalne samouprave, a mnogo problema sa kojima su se ranije OSI suočavale smo uspeli da rešimo.

 Šta jesve  urađeno u prethodnom periodu?

-Puno toga je urađeno. Na više lokacija smo radili na uređenju ivičnjaka i  trotoara u gradu, kao i na ugradnji interfona. Takođe, na mnogim mestima su postavljene rampe.  Trenutno sam u pregovorima sa predsednikom Opštine Milanom Đokićem za nabavku guseničara, koji  je preko potreban osobama koje su u invalidskim kolicima, kako bi mogle da uđu u neke važnije institucije u gradu.  Predložila sam i da se nabavi  plastičan pokretni  toalet, gde mogu da se smeste kolica, što je, takođe, potrebno. Odpredsednika Đokića smo uvek imali punu podršku i spremnost da sasluša sve naše probleme, pa se, iskreno nadam, da ćemo uskoro rešiti i ova pitanja.  Neshvatljivo je da smo fondu  PIA,  gde OSI često odlaze na komisije, uputili zahtev za ugradnju interfona, a da ni odgovor nismo dobili.  I u zgradi pošte smo pokušavali isto, ali još ništa nije rešeno. Banke su uslužne, obezbeđenje nam uvek izlazi u susret.

Koliko su OSI aktivne na lokalnoj političkoj sceni ?

–Veoma slabo je kod njih razvijeno interesovanje za politička pitanja.  Problem je što OSI uglavnom ne žele da se javno angažuju,  ni da prisustvuju  sportskim takmičenjima, druženjima, povlače se  u porodično okruženje i totalno su distancirani od društva, a naročito od politike. Ljudi nikako da shvate da moraju nešto i sami da preduzmu. Lokalna samouprava nam uvek izlazi u susret, imamo razumevanje i dobru saradnju. Bitno je kakav ste čovek, kakvog stavairazmišljanjaisa kakvim ciljevima ste rešili da se uključite u političke tokove. Ja se borim isključivo za poboljšanje položaja OSI i sa svima imam odličnu saradnju.Jako mi je teško porodicama da prenesem , da ih podstaknem na aktivnije učešće u društvenom, sportskom, kulturnom pa i političkom životu. Većina želi da se osami i udaljeni suod svih dešavanja.

Šta mislite, zašto je to tako?

–Zato što misle da je neko drugi dužan da rešava sve njihove probleme, što naravno, nije tačno.  Moraju i sami  da se više angažuju. Predsednica sam i Udruženja paraplegičara uKnjaževcu, i u našem udruženju su potpuno nezainteresovani da dođu naneku tribinu. Na sportske događaje dolazi svega četiri do pet aktivnih članova. Moramo jače da govorimo o pravima i potrebama OSI, alii da se menja i svest kod tih ljudi da shvate da mogu bolje i više u svim situacijama.

Da li smatrate da bi OSI mnoge probleme brže rešavali da su politički aktivniji nego što to pokušavaju isključivo preko udruženja građana?

-Naravno. Direktno bi uticali na rešavanje mnogih  problema, da u svakom gradu ima aktivnijih činilaca vlasti i opozicije iz redova OSI. Ljudi me sreću u gradu,  ukazuju na probleme, i ja to prenosim dalje kod nadležnih u Opštini.  Ne moram da  čekam narednu  sednicu Skupštine, da bih ukazala na neki problem, i uvek imamo razumevanje i  izlaze nam u susret. Ai kod ljudi se razvija poverenje, da prijave problem, što je za pohvalu.  Imamo slabovide osobe koje bi mogle da doprinesu kao i ostale osobe sa invaliditetom, ali nemaju interesovanja.  Preko udruženja mogu da upute neki zahtev Opštini ili da realizuju neke projekte. Mi ovako rešavamo i neka tekuća pitanja, sugestije  građana. Ukazujemo na probleme OSI u mesnim zajednicama, i  mnogo je drugačije kada se dopisi šalju i kada imate priliku da direktno razgovarate sa nadležnima o nekom problemu.  Preko udruženja tražimo sponzore za nabavku potrebnih aparata ili slično,  aza tri člana smo rampu kod kuće obezbedili, što je veliki uspeh.  Na ovaj drugi način ukazujemo na naše kolektivne probleme sa kojima se većina OSI suočava i tu pokušavamo da budemo uporniji i da ih na kvalitetan način rešavamo.Moramo da apelujemo na potrebu poboljšanja položaja OSI, da ukazujemo na njihove stvarne potrebe, da podstičemo nadležne da se što više uključuju u rešavanje problema, i da radimo na otklanjanju barijera. Želeli smo da posetimo porodice u selima i gradu, da sagledamo situaciju i realne potrebe OSI, malo je korona sve to usporila, ali biće prilike da i to uradimo.Za sebe mogu reći da ću se i dalje boriti za prava OSI. Imam voljei snage da se suočim sa problemima, i od toga neću odustati.

Da li OSI koriste svoje biračko pravo na izborima?

-Da, izlaze na glasanje. Uvek vodimo računa da i tim osobama omogućimo da glasaju, da biračka mesta budu pristupačna,a za neke osobe koje ne mogu daizlaze, odlazilo se i do njihovih kuća, pošto se prijave za tu opciju, kako bi im se omogućio da ostvare svoje biračko pravo. Svakako tebalo bi da svi budemo aktivni u raznim sferama života, pa i u politici, kako bismo što uspešnije ostvarili svoja prava i uključili se u sve društvene tokove.

Projektni tim nedeljnika “Timočke”