VAŽNO JE UČEŠĆE ORGANIZACIJA SAVEZA INVALIDA RADA I INVALIDSKIH PENZIONERA U POLITIČKOM ŽIVOTU LOKALNE ZAJEDNICE

Siniša Stamenković

„OSI na lokalnoj političkoj sceni“ (11)

Prema zvaničnim podacima u Republici Srbiji koji se odnosi na korisnike penzija, starosnu penziju ima 1. 080.732 građana,  ili 64,6%  sa prosečnom penzijom u visini od 31.617 dinara, invalidsku penziju ostvaruje  257.032građana  ili 15,4%  a prosečna penzija iznosi  27.491 dinara, dok porodičnu penziju ima 335.355 ljudi ili 20% sa prosečnom penzijom od  23.635 dinara, što je ukupno 1.673.119 korisnika penzije u Srbiji. Podaci ukazuju da najniža invalidska penzija iznosi 16.004,68 dinara, ili 25% od ukupnog broja invalida, i istu koristi 38.752 korisnika, dok najvišu invalidsku penziju u iznosu od 103.132, 06 dinara koristi 81 invalidski penzioner.

             

Po rečima Siniše Stamenkovića, potpredsednika Saveza penzionera Srbije učešće u procesima odlučivanja o politikama i programima lokalne zajednice posvećenih invalidima, svode  se na deklarativno prisustvo još jednog Uduženja građana kojem uglavnom u Prvom  Članu Statuta stoji da su oni konstituisani kao nevladina, nepolitička, nestranačka Organizacija.

– Jedinice Lokalne Samouprave (Opštine) dozvoljavaju da i Organizacije invalida rada i invalidskih penzionera koje deluju samostalno, najviše zahvaljujući pojedinim predsednicima tih Organizacija, uključenjem u Javni konkurs za sufinansiranje Programa Udruženja građana u oblastima socijalne zaštite, sa vrlo ograničenim Budžetom, konkurišu  Programima koji se primenjuju tek po potpisivanju Ugovora sa JLS, a iz kojih se ne mogu namiriti ni materijani troškovi održivosti tih  Udruženja, a posebno ne sami troškovi Budžeta Programa invalida rada, invalidskih penzionrera, ili vulnerabilnih osoba. Svi korisnici ovakvih sredstava, iz ovakvih procesa odlučivanja i finasijski neodrživih programa svode učešće osoba sa invaliditetom najčešće na dobru volju Predsednika Opštine i mogućnosti koje dopušta Jedinstvena metodologija za planiranje i realizaciju Budžeta Opština koje donosi Ministarstvo za finansije, a koje NVO (Nevladine Organizacije, Nezavisna regulatorna tela), i Udruženja građana još uvek ne tretiraju ni kao ,,indirektne korisnike budžetskih sredstava za 2022/2023 godinu za celu Srbiju“ a kamoli za diretne korisnike budžetskih stedstava-naglašava Stamenković.

Učešće osoba sa invaliditetom u političkim procesima je od velikog značaja za sveukupni razvoj društva, ali je u praksi situacija drugačija, i u jako je malom procentu ostvareno njihovo aktivno učešće u političkom životu lokalne zajednice.

-Deklaracije,  spektakularni zaključci raznih domaćih međunarodnih Socijalnih saveta, deklarisani principi Zakona o lokalnoj Samoupravi, a time i njihovih deklarativnih Statuta,, Zakon o Udruženjima građana, razne kratkoročne i dugoročne Strategije, razne Studije bez ikakvih obaveza za zakonodavca, pa čak ni za korisnike, ostale su na nivou naglašene važnosti učešća opštinskih Organizacija Saveza invalida rada i invalidskih penzionera u političkom životu lokalne zajednice. Razlog slabog, odnosno skoro nikakvog uključivanja osoba sa invaliditetom u politički život lokalne zajednice, leži u tome što te osobe nisu oformnjeno, idejno i programski konstituisane zajednice sa političkim ambicijama, ali samo za rešavanje isključivo socijalno humanih potreba invalida rada i invalidskih penzionera, a ne svih građana, pa i porodica u kojima žive. Retko se događa, da se na Kandidacionoj izbornoj Listi za Odbornike u lokalnoj samoupravi predloži i pojedini kandidat iz redova invalida rada, invalidskih penzionera, lica sa posebnim potrebama, vulnerabilnih lica, ili samohranih teških  bolesnika, a za takve ,,kandidate“ kako bi privukli što veći broj birača, obično se od svih političkih stranaka, nosilaca lista predlaže redni broj na Izbornoj listi koji nema garantovanu tzv. ,,prolaznost“, pa često ostaje kandidat i za sledeće izbore-dodaje naš sagovornik.

Stamenković ističe da aktivno učešće u političkom životu zajednice nije moguće kao lični čin interesovanja i zastupanja, nekog od inavalida rada, ostalih kolega i zainteresovanih jer ne postoji redovno čak ni povremeno okupljanje invalida rada, posvećeno bilo kakvom pitanju iz političkog života zajednice.

Projektni tim nedeljnika „Timočke“

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *