Protivpožarna(PP) zaštita u Boru je u vrlo lošem stanju, posebno u stambenim zgradama i visokimobjektima, kojih u našem gradu ima stotinak. O ovome je obaveštavana lokalna samouprava godinama unazad, ali se ništa ne preduzima.Stambene zgrade i stanovi jesu pretežno u privatnom vlasništvu, ali ne smeju biti i privatno pitanje.Nažalost, svi sada teže da ugrade video nadzor, nova vrata ili interfone, umesto da krenu prvo odosposobljavanja hidrantske protivpožarne mreže u zgradama, koja je u većini slučajeva neispravna“, izjavio je za naše novine, još 2012. godine, Miodrag Marković, komandant Vatrogasne jedinice u Boru. Opisano stanje se ni do dana današnjeg nije mnogo promenilo.
U Boru, gradu stambenih blokova i relativno visokih stambenih zgrada, gotovo da ne postoji više protivpožarna zaštita u zgradama. Osim u par retkih izuzetaka, zgrade su bez protivpožarnih aparata ili su oni neispravni, a hidrantski ormarići su ostali bez vatrogasnih creva, koja su pokradena. Skupštine stanara i njihovi predsednici, radije sopstveni novac ulažu u ugradnje interfona, novih ulaznih vrata i video nadzora, nego u životno važnu protivpožarnu zaštitu i bezbednost zgrada u kojima žive sa svojim porodicama.
U Boru u urbanizovanom jezgru ima 11.500 stanova. Od ukupno 850 zgrada 500 su spratne i po visini dosežu i do 10 spratova, dok su 350 nižespratne. Po podacima Javnog preduzeća za stambene usluge “Bor”, 69 zgrada ima lift, dok je znatno veći broj zgrada bez lifta.
Shodno odredbama Zakona o zaštiti od požara, koji vrlo jasno definiše prava i obaveze svih subjekata u obezbeđivanju kvalitetne protivpožarne zaštite na nivou lokalne samouprave, možemo reći da je za većinu subjekata u lancu odgovornosti ovaj zakon “mrtvo slovo na papiru“. Izuzetak je Vatrogasna jedinica u Boru i zaposleni u njoj, a zakonom propisanu PP zaštitu, kao i osnovni vid obuke zaposlenih, evidentirali smo samo u većini javnih preduzeća i ustanova.
Teško je definisati šta je primarnije: nepoznavanje zakona, nemarnost ili još sveprisutno nasleđe socijalizma, jer kod građana još ne postoji svest da su oni, kada je Bor u pitanju u preko 98 odsto slučajeva, vlasnici stambenih objekata u kojima žive.
Ističemo da je Zakon o zaštiti od požara jasno definisao svačiju ulogu i odgovornost u svim segmentima preventivnog i posledičnog delovanja, ali da se u praksi malo ili ni malo to ne pokazuje: ni u delovanju lokalne samouprave, ni policije, ni vatrogasne inspekcije, ni skupština stanara, ni građana pojedinačno.
“Kod svakog požara presudni su ti prvi trenutci i pravovremeno intervenisanje. Zamislite, kada u zgradi od šest, sedam ili 10 spratova ne radi unutrašnja hidrantska mreža, koliko je vremena potrebno da se od uličnog hidranta razvuku vatrogasna creva, spoje i stave u funkciju gašenja stana koji gori. Postojanje i ispravnost hidrantske mreže u određenoj zgradi presudna je za efikasno sprečavanje neželjenih posledica požara, a poučna izreka kaže da se pravovremeno svaki požar može ugasiti i čašom vode. Gubljenjem dragocenog vremena požari poprimaju neželjene i višeposledične razmere pogubne po ljudske živote i imovinu“, kaža Miodrag Marković, komandant Vatrogasne jedinice u Boru.
“Posebna priča su vozila parkirana na prilazima i ulazima zgrada i na hidrantima, pa u postojećim uslovima vatrogasna vozila, ali i vozila hitne pomoći, ne mogu ni da priđu pojedinim zgradama. Postoje propisani saobraćajni znaci o zabrani parkiranja, ali ih većina vozača ne poštuje. Po pitanju nepropisnog parkiranja policija ima potrebna ovlaštenja i neophodno je da ih dosledno sprovodi. Neophodno je da se svest građana i lokalne vlasti podigne na viši nivo. Predlagali smo svih ovih godina da se prilikom rekonstrukcija gradskih ulica vrši i postavljanje većeg broja spoljnih hidranata “, zaključuje komandant borskih vatrogasaca.
Projekat: “PP zaštita-nebriga koja tinja“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora . „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI