SVETSKI DAN VODA

Untitled-1Povodom obeležavanja Svetskog dana voda, pod sloganom „Ciljevi održivog razvoja i proces životne sredine i zdravlje“, Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar je uzeo učešće na stručnoj konferenciji, dana 21.03.2017. godine u Beogradu.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je rezolucijom 1992. godine u Rio de Žaneiru  odredila 22. mart kao Svetski dan voda, čije je obeležavanje počelo od 1993. godine. Sve zemlje su pozvane da taj dan posvete primeni preporuka UN i preduzmu konkretne korake i aktivnosti u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Svake godine, entitet koji koordinira radom Ujedinjenih nacija o vodi i sanitaciji postavlja temu za Svetski dan voda koja odgovara sadašnjem ili budućem izazovu.

Svetski dan voda odnosi se na preduzimanje aktivnosti kojima se hvatamo u koštac sa krizom u pogledu vode. Danas ima preko 663 miliona ljudi koji žive bez sigurnog snabdevanja vodom, koji provode bezbrojne sate pešačeći do udaljenih izvora vode, suočavajući se sa zdravstvenim posledicama korišćenja zagađene vode.

 Ovogodišnja tema „Otpadne vode” odnosi se na poboljšavanje kvaliteta vode i smanjenje, tretman i ponovnu upotrebu otpadnih voda. Na globalnom nivou, velika većina otpadnih voda iz domaćinstava, gradova, industrije i poljoprivrede teče nazad u prirodu bez tretmana i bez mogućnosti da se ponovo koristi, zagađujući vodu za piće, kupanje i za navodnjavanje, gubeći vredne sastojke. Smanjivanjem i bezbednim tretiranjem kao i ponovnim korišćenjem otpadnih voda, na primer u poljoprivredi, mogu da se zaštite radnici, seljaci i potrošači i da se promoviše bezbednost hrane i zdravlje. Eksploatacijom ovog vrednog resursa poboljšaćemo kruženje vode i prepolovićemo procenat neprečišćene otpadne vode i povećati recikliranje vode i bezbednu ponovnu upotrebu.

 Protokol o Vodi i zdravlju, dokument Svetske zdravstvene organizacije i Evropske ekonomske komisije UN, oslanja se na Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, koja je usvojena na Prvoj konferenciji „Životna sredina i zdravlje” održanoj u Helsinkiju, juna1992. godine. On predstavlja legalni međunarodni instrument za prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa vodom sa posebnim ciljem da se na svim odgovarajućim nivoima, na nacionalnom, preko državnih granica, kao i u međunarodnom kontekstu vrši promocija zaštite zdravlja i dobrobiti ljudi. Protokol je ratifikovan 6. maja 2005. godine kada ga je ratifikovalo 16 zemalja potpisnica, a postao je važeći i obavezujući 4. avgusta 2005. godine.

 Ratifikovanjem Protokola o vodi i zdravlju, Republika Srbija je prihvatila obaveze tog međunarodnog ugovora, koji je ključni instrument u postizanju ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDGs), a koji se odnose na unapređenje kvaliteta vode i sanitacije. U cilju postizanja i održavanja postavljenih i usvojenih ciljeva Protokola o vodi i zdravlju neophodna je kontinuirana saradnja ministarstava i institucija nadležnih za poslove zdravlja, vodoprivrede i životne sredine, a takođe i mobilizacija na lokalnom i regionalnom nivou koja će doprineti podizanju svesti svakog pojedinca kako o potrebi zaštite izvorišta vode i životne sredine u celini, tako i u smislu sticanja higijenskih navika i zaštite zdravlja. Utvrđivanjem ciljeva i ciljnih datuma za njihovo dostizanje, u skladu sa članom 6. stav 3. Protokola o vodi i zdravlju, kroz uspešnu međuresornu saradnju u okviru Zajedničkog tela, ostvaren je napredak u sprovođenju Protokola o vodi i zdravlju u Republici Srbiji.

 Brz napredak Republike Srbije u ovoj oblasti prepoznat je i pohvaljen na međunarodnoj sceni, rezultirao je predsedavanjem Republike Srbije biroom Protokola o vodi i zdravlju u periodu od 2017. do 2019. godine.

Prilog preuzet sa sajta IZJ Srbije „Batut“; www.batut.org.rs.

Zavod za javno zdravlje “Timok”Zaječar

dr med.Dijana Miljković, specijalista higijene

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *