Jedan od bitnih faktora je edukacija i informisanje ljudi o mogućnostima dobijanja sredstava kroz projekte međugranične saradnje sa susednim državama. Govorimo o programima minimalne vrednosti 250 000 evra. To je dobra prilika za rešavanje mnogih problema i tu vidim šansu za razvoj Borskog okruga. Od velikog je značaja dobra saradnja između lokalnih samouprava i republičke vlasti. Postoje pitanja koja su od opšteg značaja za okrug, gde bi lokalne samouprave udruženo rešavale jedan problem, čemu treba posvetiti pažnju, naglasio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Vladimir Stanković, načelnik Borskog upravnog okruga.
Nedavno je u Majdanpeku održan sastanak sa Zoranom Mihajlović, potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Šta je u načelu dogovoreno kada je reč o Borskom okrugu?
-Dogovoreno je puno dobrih programa kada je reč o poboljšanju putne infrastrukture kao i u oblasti sporta, vodnog saobraćaja i železnice, što je podjednako važno za sva mesta u Borskom okrugu. Napomenuću samo neke od njih. Za grad Bor pripremaće se projektno tehnička dokumentacija za drugi deo treće trake u dužini od 690 metara i izgradnju dela obilaznice grada u dužini od 2,15 kilometra, čime bi se izmestio teretni saobraćaj iz centra grada. Pripremaće se dokumentacija kako bi se stekli uslovi za izgradnju dela obilaznice grada Bora ka Krivelju u dužini od 8,7 kilometra koja postoji ali je u lošem stanju. Zatraženo je pojačano održavanje državnih puteva Brestovac-Metovnica-Gamzigradska banja –Gamzigrad, kao i Brestovačka banja -Zlot-Boljevac koji povezuje Boljevac i Bor. Isto tako i pojačano održavanje državnog puta Zlot-Zlotske pećine u dužini od 2,9 kilometra i puta Porečki most-Klokočevac-Miloševa kula-Zagrađe-Vržogrnac-Zaječar-Zvezdan u dužini od 32,6 kilometra. Bilo je reči i o izgradnji fiskulturne sale za potrebe Ekonomsko – trgovinske i Tehničke škole s obzirom da 650 učenika nema salu a zaključak je da se nadležni obrate Kancelariji za javna ulaganja uz predlog da se radi sanacija postojeće škole sa izgradnjom fiskulturne sale. Govorilo se i o preuzimanju potrebnih aktivnosti za izgradnju streljane. Kada govorimo o Negotinu, biće urađena revitalizacija putne infrastrukture državnog puta Negotin –Zaječar u dužini od 12 kilometra u toku 2019. godine a radiće se i deonica Badnjevo-Vanča česma u dužini od 7,5 kilometra. Put Negotin-Radujevac će se raditi u septembru. Tokom ove godine radovi će biti izvedeni i na deonici Medovačke pivnice u dužini od 12 kilometra a vrednost radova je oko 200 miliona dinara. Za rekonstrukciju hale, opština će pripremiti tehničku dokumentaciju i konkurisaće za sredstva kod Ministarstva sporta. Do kraja maja ove godine biće završeno pet kilometra od Veljkova do Kobišnice. U opštini Kladovo će izgradnja mosta kod Milutinovca biti završena do avgusta 2019. godine. Rekonstrukcija državnog puta Kladovo – Korbovo –Milutinovac i to devet kilometra ove deonice trebalo je da krene 15. aprila, dok će tokom sledeće godine biti rađen ostatak puta. Ugovoreni su radovi na pojačanom održavanju dela državnog puta Kladovo-Brza palanka. Govorilo se i o izgradnji dva teniska terena. Za 2020. godinu je u planu da se za prugu od Majdanpeka do Prahova podigne osovinsko opterećenje sa 20 na 22,5 tone , a od Prahova do Koridora 10 na 22,5 tone osovine. Takođe, biće obnovljeno i 10 km puta Majdanpek-Kučevo. Predočen je problem sa vodosnabdevanjem, odnosno akumulacijom u letnjim mesecima, pripremljen je elaborat i to će se rešavati. Radiće se i presvlačenje putnog pravca prema Vlaolu kroz Jasikovo koji prolazi kroz četiri sela u dužini od oko tri kilometra, a pomoći će se i realizacija projekta komunalne infrastrukture.
Šta je dogovoreno u oblasti vodnog saobraćaja?
– U oblasti vodnog saobraćaja ulaganja su predviđena u vrednosti od 50 miliona evra. Radiće se projekat adaptacije brodske prevodnice čija je realizacija započeta ove godine a završava se 2020. Upućena je molba prema opštini Prahovo da se ubrzaju procedure za izmenu plana detaljne regulacije. Projekat vađenja potonule flote počeće na leto 2019. a u planu je da se završi 2021. Treba napomenuti i da je Ministarstvo životne sredine predložilo grad Bor za realizaciju projekta izgradnje kanalizacione mreže i prečišćavanje otpadnih voda u okviru sporazuma sa Mađarskom. “Toplana” je problem u Majdanpeku zbog pravno imovinskih odnosa što će se takođe rešavati a prihvaćen je i predlog da se otvori pristanište na Lepenskom viru. Posebno me raduje što je bilo dozvoljeno predlaganje važnih projekata i mimo protokola i što se obratila pažnja i na moguće povezivanje Negotina i Vidina.
Kažite nam nešto više o tome.
– Objasnio sam koliko bi značilo pravljenje pruge od Negotina do Vidina, za rasterećenje saobraćaja prema potezu Koridora prema Dimitrovgradu, ako bi se odavde išlo preko Vidina na Kalafat u Bugarsku i u Rumuniju. Na sastanku se čulo da je pre dva meseca upućena molba Bugarima i zahtev za rešavanje ovog pitanja na isti način. To je važno, između ostalog, i za industrijsko povezivanje železničkim saobraćajem Srbije sa Evropskom unijom. Inicijativa je upućena prema bugarskoj strani s obzirom da bi se postiglo višestruko rasterećenje železničkog saobraćaja.
Da li ima potrebe za izmeštanjem borskog aerodroma?
-Kao što je naglasila Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome će se tek govoriti. Puno toga zavisi od strategije kineske kompanije “Ziđin” i daljeg pravca razvijanja rudnika. Borski aerodrom će ući u sastav Aerodroma Srbije i neprihvatljiva je ideja da se nalazi iznad rudnika, već je potrebno da se izmesti na novu lokaciju. U toku je izrada studije koja će dati odgovor na pomenuta pitanja. Prema nekim podacima nije predviđeno izmeštanje aerodroma do 2035 godine, ali to sve zavisi od strategije Ziđina. Smatram da je dobro što će Borski aerodrom ući u sastav Aerodroma Srbije jer će to svakako uticati pozitivno na njegov dalji razvoj i stavljanje u funkciju.
Kakva je saradnja između lokalnih samouprava i republičke vlasti?
– Ta saradnja je jako dobra. Veliki broj stvari je vezan za Borski upravni okrug a određeni programi se rešavaju i direktno sa resornim ministarstvima. U prethodnom periodu je rešeno dosta problema, za sve smo donosili zajedničke zaključke i uputili ih Vladi Srbije.
Da li je razvijena regionalna saradnja?
– Postoje pitanja koja su od opšteg značaja za Okrug, gde bi lokalne samouprave udruženo rešavale jedan problem. Jedno od pitanja koje mora biti rešeno je stočno groblje za Borski okrug . Trenutno imamo samo jedno registrovano stočno groblje koje je zapušteno i nalazi se u Negotinu. Ako to ne bude građeno kroz zajednička sredstva iz budžeta, moj predlog je bio da se realizuje prekogranični projekat sa Rumunima. Nadam se da ćemo uskoro početi da rešavamo to pitanje.
Gde vidite šansu za razvoj Borskog okruga?
-Jedan od bitnih faktora je edukacija i informisanje ljudi o mogućnostima dobijanja sredstava kroz projekte međugranične saradnje sa susednim državama. Govorimo o projektima minimalne vrednosti 250 000 evra. To je dobra šansa za rešavanje mnogih problema. Kladovo zajedno sa Turn severinom radi objedinjenu turističku ponudu na desetak lokaliteta i pritom će rehabilitovati pojedine turističke potencijale, istorijske spomenike i ono što ljude interesuje da posete. Sa Stalnom konferencijom opština i gradova postoji mogućnost da se određeni problemi rešavaju na nivou dve ili tri lokalne samouprave i sa susedskim opštinama.
KOMENTARI