Bor:“Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“(5)
BOR-I saveti seoskih mesnih zajednica su u procesu prelaska sa jednopartijskog na višepartijski politički sistem doživeli određenu transformaciju. Ali su problemi i odnos sa lokalnim samoupravama nadživeli sve te promene. Zato smo, bar mi, procenili da je uvek potrebno napraviti korak unazad, da bi se napravio iskorak ka suštinskoj ulozi lokalne vlasti kao servisa građana, i problemi ostali iza nas, a ne naši večiti saputnici. Na primeru naših pitanja i odgovora predsednika saveta tri borske seoske mesne zajednice od pre par godina, zaključite sami koliko smo napredovali.
Prvo: Kako funkcioniše savet vaše mesne zajednice? Drugo: Kako ocenjujete saradnju sa lokalnom samoupravom? Istaknuto: Šta je, po vama, važno da se istakne?
Jova Florić, predsednik Saveta mesne zajednice Gornjane, 05. 08. 2014.
Prvo: “Savet ima 13 članova i nema baš velikog jedinstva među nama. Uglavnom, preovlađuju lični interesi. Ako je nekome u interesu da se nešto uradi za reon u kome živi, onda on i podrži takvu odluku.“
Drugo: “Imali smo oduvek solidnu saradnju, ali nam nikad nije odvojeno dovoljno novca iz opštinskog budžeta. Ova sredstva, oko 2,7 miliona dinara, koja imamo na računu su ostala iz donacije koju smo dobili za sanaciju krova Doma kulture. Prošle godine su nam skinuli rebalansom pet miliona sa računa za izgradnju kaptažnog rezervoara na izvorištu, zato što nije bilo para za taj projekat, pa je taj novac preusmeren na račun„Toplane’’. Ostalo nam je 1,2 miliona dinara za projekat vodovoda. Ali tu je problem sa imovinsko-pravnim odnosima.“
Istaknuto: “Gornjane ima oko 14 većih i manjih puteva, ali je infrastruktura nikakva. Imamo oko 50 kilometara nekategorisanih puteva, a rizla koju smo dobili nije dovoljna za njihovo prepokrivanje. Počeli smo nešto sada da radimo, ali svake godine dobijamo asfalt za 500 ili 600 metara puta do Rudne Glave. Bez te saobraćajnice za nas nema perspektive. Kao što ste i primetili, ni put prema Boru nije u dobrom stanju.“
Dragoslav Stančulović, predsednik Saveta mesne zajednice Oštrelj, 24. 12. 2013.
Drugo: “Naša saradnja sa lokalnom samoupravom je nikakva. Najveći problem imamo sa javnim nabavkama. Sekretar nam dolazi ovde dva puta nedeljno i kad on nije tu, nama su ruke vezane. Morao sam da kupim knjigu o javnim nabavkama, ali nam ni to nije pomoglo, jer procedura zahteva angažovanje nekog stručnog lica. Zbog toga nam uvek iz Opštine vraćaju nazad dokumentaciju na doradu, jer uvek nešto fali. Stalno se dopisujemo, pa smo prinuđeni da se snalazimo i angažujemo ljude koji se u to razumeju. I sam sam bio radnik Opštinske uprave u Boru, kada je ona radila sa svega 120 zaposlenih. Sada ih ima duplo više, imaju kompjutere, mobilne telefone, automobile, ali je komunikacija nikakva. Znaju li neki od njih, uopšte, gde je selo Oštrelj?“
Istaknuto: “Selo Oštrelj ima danas 180 domaćinstava, odnosno oko 600 stanovnika, u odnosu na 1984. godinu kada je imalo hiljadu stanovnika. Dolaskom jalovišta na teritoriju Oštrelja, smanjeno je sve. Samo desetak naših meštana živi u inostranstvu, jer smo svi vezani za rudnik. Inače, u našem selu žive i stari i mladi ljude. Međutim, mladi koji su stariji od 20 godina nemaju posla. U principu, imamo oko 180 penzionera, od kojih njih 30 ima poljoprivrednu penziju. Takođe, nekada smo u RTB imali 200 zaposlenih radnika, a sada nemamo više od 30. Puno je mladih koji traže posao.“
Jugoslav Đorđević, predsednik Saveta mesne zajednice Brestovac , 24. 09. 2013.
Prvo: “MZ Brestovac ima 11 članova Saveta i nema nijednog odbornika u lokalnom parlamentu. Odluke se uglavnom donose konsenzusom, što znači da nemamo nekih većih previranja i da se radi u interesu sela. Ja sam u Savetu od 2011. godine. Tada sam bio član Opštinskog veća, i bili smo u mogućnosti da utičemo na neke odluke lokalnih vlasti koje se tiču Brestovca, ali sada više ne. Što se tiče saradnje sa ostalim seoskim mesnim zajednicama, ona je solidna, ali bi mogla da bude i bolja. Mišljenja sam da su na čelu nekih mesnih zajednica ljudi koji nisu kompetentni za obavljanje te funkcije.“
Drugo: “Što se tiče saradnje sa lokalnom samoupravom, mogu da pohvalim Odeljenje za finansije, koje vodi knjigovodstvo mesnih zajednica. Te tri žene obavljaju posao za ukupno 23 mesne zajednice. Na osnovu iskustva i sa ostalim odeljenjima, oko 50 odsto zaposlenih u lokalnoj samoupravi zna da radi svoj posao i dobro ga obavljaju, dok se ostali ‘’šlepaju’’ na njihov račun i primaju platu. Saradnja sa javnim preduzećima je korektna. Sa JKP ‘’3.oktobar’’dobro sarađujemo. Dobijamo rizlu, mehanizaciju i sve ostalo što je potrebno. Što se tiče Direkcije za izgradnju Bora, zamerka je što ne šalju odgovore u pisanoj formi, bez obzira da li su potvrdni ili negativni.“
Obrada: “Timočke“, projektni tim;
Tekst i foto: arhiva “Borski problem“
Projekat: “Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“, sufinansiran je iz budžeta Opštine Bor . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI