Timočke

Zvuk je sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je  evidentno gotovo u svim sferama ljudskog života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički talas koji nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine. Promena tog  pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru.

Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od  16 Hz do 20 kHz. Zvuk  frekvencije niže od 16 Hz naziva se infrazvuk, a zvuk frekvencije više od 20 kHz je ultrazvuk. Ako je frekvencija viša od 1 GHz radi se o hiperzvuku.

Primarni prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih infromacija. Organ sluha je stalno aktivan – organ sluha nikad ne spava.

U savremenim društvima zvuk nas često  uznemirava: mnogi zvuci su neprijatni ili neželjeni. Svaki neželjen ili štetan zvuk naziva se buka.

U kojoj meri nas neki zvuk uznemirava često zavisi ne samo od prirode zvuka, nego i od našeg stava prema njemu (očigledan primer muzika). Zvuk ne mora biti glasan da bi nas uznemiravao (pod koji škripi, oštećenja na tonskim zapisima, “nemilosrdno” kapljanje vode i sl.). Nepoželjnost i neprijatnost su često u funkciji vremena kada se zvuk pojavljuje (noć ili dan).

Zašto je buka štetna?

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne simptome i bolesti  (nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, znojenje, visok krvni pritisak, lupanje srca, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem,poremećaj metabolizma-holesterol i trigliceridi, poremećaj polnih žlezda…).

Prema uticaju na ljudski organizam, buka se može klasifikovati na četiri stepena jačine:

Prvi stepen – buka jačine od 40 -50 dB, izaziva psihičke reakcije;

Drugi stepen- buka jačine od 60 – 80 dB, izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema;

Treći stepen – buka jačine  od 90 – 110 dB, izaziva slabljenje sluha;

Četvrti stepen –  buka jačine  preko 120 dB, izaziva oštećenje sluha i slušnog aparata (u zavisnosti od starosti i stanja nervnog sistema).

Buka od 150 dB  izaziva mehaničke povrede slušnog aparata, a od 170 dB smrt.

Izvori buke u životnoj sredini

Buka u čovekovom okruženju postoji kako u radnoj, tako i u životnoj sredini. Uslove rada definiše posebna zakonska regulativa koja predviđa specifične mere zaštite, kako od ostalih štetnosti tako i od buke. Buka u životnoj sredini je posebna oblast, i sa njom smo suočeni čak i pre rođenja, još dok smo u maminom stomaku.

Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove – komunalna buka, definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju.

Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju izvore buke kako na otvorenom, tako i izvore buke u zatvorenom prostoru.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se  podeliti na sledeće grupe:

*Saobraćaj (drumski, železnički i avionski);

*Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;

*Industrija;

*Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);

*Mašine i vozila za komunalno održavanje;

*Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

*Kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);

*Ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice;

*Uređaji za muzičku reprodukciju;

*Žurke, proslave, ostale ljudske aktivnosti

Nivo buke kućnih aparata:

Šta raditi ako tokom svoje delatnosti emitujete buku?

Ukoliko ste pravno lice, a tokom svoje delatnosti emitujete buku, dužni ste da izvršite merenje nivoa buke u životnoj sredini, kako bi se utvrdilo da indikatori buke ne prekoračuju granične vrednosti. Takođe, merenjem se može utvrditi do kog nivoa možete opteretiti izvor buke, kako bi buka u životnoj sredini bila ispod graničnih vrednosti. To je posebno značajno za ugostiteljske objekte sa muzikom, gde se može odrediti ograničenje na elektroakustičkim uređajima, kako ne bi dolazilo do uznemiravanja bukom.

Šta raditi ako ste izloženi buci u životnoj sredini?

Ukoliko smatrate da ste izloženi buci koja prelazi dozvoljene vrednosti, prvo što možete uraditi je da se obratite vlasniku emitera buke i ukažete na uznemiravanje. Ukoliko to nije moguće, imate pravo da se obratite nadležnom inspektoru za zaštitu životne sredine (ukoliko je izvor buke u spoljašnjoj sredini), ili komunalnom inspektoru (ukoliko je izvor buke u susednom domaćinstvu). Inspektori će utvrditi kakve mere treba da se preduzmu, a ukoliko je potrebno, naložiće i merenje nivoa buke na mestu gde vas uznemirava.

Zavod za javno zdravlje “Timok” je ovlašćena ustanova za merenje buke u životnoj sredini, i možete nam se obratiti kako za potrebe merenja, tako i za savet vezano za zaštitu od buke.

Zavod za javno zdravlje “Timok” Zaječar

Centar za higijenu i humanu ekologiju