Timočke

„Rodna gruda (p)osta ruda“ (2)

Zlatibor Kračunović meštanin sela Slatina kod Bora  u sredu je počeo štrajk  glađu ispred kineske kompanije Serbia Zijin Mining Bor jer ne želi da proda svoju dedovinu.  On naglašava da se na ovaj korak odlučio kada je dobio rešenje iz Službe katastra da je njegovo zemljište od 80 ari pod šumom,  sada u vlasništvu  kineske kompanije.

– Prema zakonu o eksproprijaciji, koji je, koliko znam donet 2015.godine, moja zemlja može da se dodeli kineskoj kompaniji, jer je , navodno reč o javnom interesu. Ne bi me ovakva odluka toliko bolela da je eksproprijacijom vlasnik zemljišta ostala Republika Srbija a da kineska firma  bude korisnik. Na ovaj način, mojoj porodici je učinjena velika nepravda -napominje Kračunović.

On naglašava da se obraćao kineskoj kompaniji kao i lokalnoj samoupravi, ali i da se posle održanog sastanka još uvek ništa nije rešilo.

-Ne želim da  zaustavljam proces  rudarenja. Predložio sam kineskoj kompaniji da zemlja ostane u mom vlasništvu, i da se rudari na njoj ali  da mi se plati zakup za korišćenje te zemlje. Razgovarali smo o ceni od 45 dinara po kvadratu, za prostor od 80 ari moje šume, za 15 godina rudarenja da mi se plati zakup,  ali kineska kompanija to nije prihvatila.  Kinezi tvrde  da sve rade u skladu sa zakonom. Drugi moj zahtev je bio da mi kupe 80 ari šume, onoliko koliko mi je oduzeto,  na Avali ili na Kosmaju. Kada su videli kolika je tamo cena zemljišta rekli su da ni to ne može. Pitam se, ako oni imaju interesa da dođu i otmu moju šumu, onda bi i ja trebalo  da imam nekog interesa. Prvo su mi  ponudili 840 hiljada dinara za 80 ari šume, a onda i 1,6 miliona dinara. Shvatite da nije stvar u novcu, jer ne želim da prodam dedovinu.  Bil Gejts kupuje zemlju svuda po svetu a nama se ovde otima naša zemlja. Neću odustati od štrajka glađu, kroz mene pričaju moji preci, izdržaću, životom ću da branim zemlju -dodaje naš sagovornik.

Kračunović ističe da je upravo sa svog poseda cele zime imao ogrev za grejanje. On strahuje i  da  će mu biti oduzeto i osam hektara zemlje u Slatini.

-Ukoliko mi i to oduzmu, prema Prostornom planu, nemam više ništa. Da je moja zemlja potrebna državi da se izgradi škola ili vrtić, bez razmišljanja bi poklonio zemlju, ali ne mogu da se pomirim sa tim da mi se zemlja otima i poklanja privatnoj firmi i da bude njihova svojina.  Imam troje dece, ovo što se dešava je isuviše  bolno  –dodaje Zlatibor.

U Ziđin Majningu smatraju da su im bili upućeni nerealni zahtevi.

-U prostoj računici, može se videti da je gospodin Kračunović za 8000 m 2 zemljišta pod šumom tražio da mu kompanija Serbia Zijin Mining u narednih 15 godina mesečno isplaćuje po 3000 evra, odnosno u totalu za 15 godina isplati iznos od 540.000 evra. Mislimo da je zarad jasnog uvida u čitav ovaj postupak neophodno da javnost u Srbiji zna da su ka kompaniji bili upućeni nerealni zahtevi i da nije uopšte u pitanju kategorično odbijanje od strane pomenutog lica da zemlju proda kompaniji, kako on to navodi, po uslovima koji su već daleko iznad trzišnih vrednosti, već da on želi da otuđi pomenutu nekretninu, ali pod uslovima koji su gore navedeni, a čime bi se povredio ne samo zakon već i interesi svih lica sa kojima je dogovor prehodno postignut. Kompanija jos jednom ističe da je postupak otkupa zemljišta vršen strogo po zakonima Republike Srbije, a uz poštovanje svih procedura, prisustvo službenih lica koja su vršila procenu, kao I vlasnika parcela. Ovakvo smišljeno vršenje pritiska na kompaniju smatramo nekorektnim, jer u iskazima gospodina Kračunovića pojedini mediji vide model “demonstacije moći kompanije nad malim čovekom”, gde je on predstavljen kao žrtva, a zapravo je ono što odgovara istini sasvim drugačije. Kompanija Serbia Zijin mining će i dalje poslovati po zakonima, uz uvažavanje svih interesa članova lokalne zajednice-kažu u Ziđin Majningu.

Iz kompanije  Serbia Zijin Mining doo Bor su saopštili da od 2016. godine aktivno vrše  otkup zemljišnih parcela u katastarskim opštinama Slatina, Metovnica i Brestovac u okolini Bora, isključivo poštujući zakone Republike Srbije, kao i međunarodne standarde. Naglašavaju da se otkup parcela vrši  na dobrovoljnoj bazi i u transparentnom procesu, a za potrebe izgradnje infrastrukture rudnika „Čukaru Peki“ – trafo-stanica, priključno-razvodnih postrojenja, javnih puteva, kao i za pošumljavanje, ozelenjavanje i postavljanje mernih uređaja za monitoring kvaliteta vode, vazduha, buke i vibracija.

-U cilju odgovornog odnosa prema lokalnoj zajednici u kojoj posluje, kompanija Serbia Zijin Mining doo Bor, vršila je otkup parcela po ceni značajno većoj od realne tržišne vrednosti. Ponude za otkup formirane su na osnovu procene tržišne vrednosti nepokretnosti od strane angažovanih licenciranih sudskih veštaka i u prisustvu vlasnika predmetnog zemljišta, a kompanija je uz procenjen iznos isplaćivala bonus od 100 odsto, kao i bonus od 50.000 dinara po katastarskoj parceli. Za građevinske objekte, umesto realne tržišne cene, kompanija je isplaćivala zamensku vrednost. U praksi to znači da je u slučajevima kada da na parceli postoje čak i oronuli i zapušteni objekti, kompanija plaćala troškove izgradnje potpuno novih objekta na drugoj, zamenskoj lokaciji i to u istoj kvadraturi, što je značajno povoljnije za vlasnika nepokretnosti. Na ovaj način, i na obostrano zadovoljstvo meštana i kompanije, do sada je otkupljeno više od 1.300 ha zemljišta od oko 870 vlasnika. Međutim, 15 vlasnika nekretnina odbilo je ponude kompanije za kupovinu zemljišta i tražili su mnogo veću cenu od prosečne na tržištu. Kompanija je od tada razgovarala sa vlasnicima u vezi sa cenama, ali nije uspela da postigne dogovor. Preduzeće je pokrenulo postupak eksproprijacije u skladu sa svim zakonima i propisima koji se odnose na eksproprijaciju, sa važećom pratećom dokumentacijom. Eksproprijaciju su naknadno odobrili Odeljenje za urbanizam grada Bora i Ministarstvo finansija, tako da je prenos vlasništva i prava pristupa/korišćenja sa vlasnika na kompaniju završen u periodu od 2020. godine do sada. Vlasnici su bili obavešteni o svakom koraku koji je preduzela kompanija u vezi eksproprijacije-kažu u kompaniji.

Iz Serbia Zijin Mining Bor poručuju i da su sudski sporovi  pokrenuti zbog spora oko cene, u skladu sa relevantnim zakonima i propisima o eksproprijaciji, ali su vlasnici insistirali na znatno višoj ceni, na primer: vrednost zemljišta 5., 6. i 7. klase u selu Slatina kod Bora, izjednačili su sa vrednošću najplodnijeg zemljišta 1. klase u Vojvodini.

-U ovom momentu, u toku je sudski proces, a nadležni sud će utvrditi iznos naknade koji je kompanija korisnik eksproprijacije dužna da isplati vlasnicima nepokretnosti. Po okončanju postupaka, kompanija će poštovati odluku suda i bez odlaganja isplatiti dosuđene novčane iznose. Kompanija Serbia Zijin Mining doo Bor nastaviće da posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije, jer je to obaveza svih pravnih lica, ali i institucija na teritoriji Republike-dodaju iz kineske kompanije.

Do zaključenja ovog broja nedeljnika „Timočke“ Zlatibor Kračunović nije prekinuo štrajk glađu.

Projektni tim nedeljnika “Timočke”