Timočke

Borski okrug: “Sajtovi lokalnih samouprava: bilten vlasti ili servis građana?“(17)

Velikih promena u odnosu na istreživanje Transparentnosti Srbije nema; na sajtovima se postavlja najčešće samo ono što podleže zakonskoj odgovornosti; sajtovi su nepregledni i do informacija, koje su ključne, se dolazi uz puno poteškoća; lokalne samouprave su ’’tanke’’ sa kadrovima osposobljenim da unaprede kvalitet sajtova; opštinska birokratija nije zainteresovana za transparentan rad, pa politički predstavnici ne mogu u toku svog mandata ni da ’’pohvataju sve konce’’; internet nije dovoljno rasprostranjen na teritoriji Borskog okruga, a pogotovu u ruralnim oblastima; internet pismenost značajnog dela, pogotovu starije populacije je vrlo skromna ili nikakva; mladi nisu zainteresovani da prate ni politiku, ni sajtove koji prate aktivnosti u lokalnim samoupravama, siže je zaključaka projektnog tima.

Projekat “Indeks transparentnosti lokalne samouprave“, koji je, tokom 2015. godine, veoma kompetentno realizovala “Transparentost Srbija“(TS) u 168 gradova, opština i gradskih opština, osnovica je u kojoj smo videli potrebu značaja realizacije i našeg medijskog projekta, sa namerom da delom afirmišemo tada pokazane rezultate i opis postojećeg stanja, ali i da na primeru opština koje pokriva naša medijska kuća, posredstvom naših dopisnika i projektnog tima, proverimo ima li pozitivnih promena, da li stanje stagnira ili se, eventualo, i pogoršalo u odnosu na pokazane rezultate TS-a pre dve godine.

Pažljivom analizom rezultata navedenog projekta ustanovili smo da se većina iskazanih rezultata poklapa sa našim ličnim iskustvom, koje smo imali i imamo već više od 12 godina bavljenja medijskim poslom i svakodnevnom komunikacijom sa organima lokalin samouprava, predstavnicima političkih stranaka, odbornicima ali i građanima.

Kako smo kao medij upućeni na svakodnevno praćenje i korišćenje podataka objavljenih na sajtovima opština, vrlo kompetentno možemo dokazati da oni u mnogim elementima nisu u funkciji informisanja građana, medija, ali ni odbornika.

“Želja i namera Transparentnosti Srbija jeste da ovo istraživanje i rangiranje postane redovno, godišnje, kako bi se ostvarila tri cilja: poređenje trenutnih rezultata između gradova i opština, praćenje njihovog napredovanja (ili nazadovanja) tokom dužeg vremenog perioda i utvrđivanje „uskih grla“ transparentnosti, odnosno oblasti koje su problematične u velikom broju JLS kako bi se iniciralo njihovog otklanjanje.“

’’Transparentnost Srbija organizovala je 22. marta 2016. konferenciju o transparentnosti lokalne samouprave. U uvodnom delu učesnicima su se obratili ambasador Velike Britanije Denif Kif, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, zamenica poverenika za slobodan pristup informacijama Stanojla Mandić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić i predsednik TS Vladimir Goati.

Ministarka Udovički navela je da je potrebno partnerstvo za organizacijama civilnog društva kako bi se menjala Srbija. Ona je kazala da se kroz reformu teži pravednom, predvidivom postupanju uprave, a za to je preduslov transparentnost rada. Za primenu novog Zakona o opštem upravnom postupku biće potrebna promena načina razmišljanja javne uprave, upozorila je ministarka.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je da situacija po pitanju transparentnosti lokalnih samouprava nije zadovoljavajuća. „Prosečna ocena je 40 od 100, što je relativno nisko. Nema mesta preteranom optimizmu. Nezadovoljni smo situacijom u borbi protiv korupcije gde stagniramo od 2010, jer su koruptivni krugovi strahovito otporni“, rekao je Goati. On je dodao i da u Srbiji postoji veliki sektor kojim država upravlja.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif ukazao je na značaj dostupnosti informacija kako bi se sprečile zloupotrebe, dodavši da su to osnovne obaveze Srbije u poglavljima 23 i 24, kao i reformi javne uprave. „Od državnih organa se očekuje da budu što transparentniji, jer otvaranje podataka za javnost ima veliku težinu i vodi smanjenju korupcije“, kazao je Kif. Laka dostupnost informacija među najvažnijim standardima prava građana, naveo je ambasador i dodao da otvorenost podataka znači bolju uslugu za građane, manje korupcije, bolju reputaciju organa.

Prema rečima direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, jako je važno da lokalne samouprave rade na povećanju transparentnosti i da objavljuju podatke o javnim funkcionerima, jer samo tako gradjani mogu da prate i kontrolišu rad funkcionera. Korupcija nastaje tamo gde se informacije kriju od javnosti i onih koji bi trebalo da kontrolišu rad organa i funkcionera, ukazala je Babić.

Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić navela je da se u najvećem broju slučajeva propisi koji se tiču transparentnosti poštuju samo u onoj meri u kojoj postoje sankcije za kršenje tih propisa.

„To se odnosi i na stanje internet sajtova, informatora o radu, na postupanje po zahtevima za pristup informacijama, uredjenju procedura i praksu u vezi sa radom skupštine, budžetom i javnim preduzećima“, rekla je ona.

Đorđe Staničić se osvrnuo na pojedine indikatore iz istraživanja transparentnosti lokalne samouprave i ukazao da je „uvođenje u život“ programskih budžeta od izuzetne važnosti, te da je neophodno da javnost učestvuje u donošenju budžeta. On je najavio da će Stalna konferencija posle lokalnih izbora podsetiti opštine na etički kodeks za lokalne funkcionere i sprovođenje njegovih odredbi.

Što se tiče preporuka za unapređenje transparentnosti, izdvojili smo neke od najvažnijih:

– otvaranje posebne stranice „Budžet“ na sajtovima opština i gradova, na kojoj bi, pored odluke o budžetu i rebalansima bile i sve druge informacije o dokumenti u vezi sa budžetom, uključujući redovnu izradu građanskog vodiča kroz budžet i objavljivanje mesečnih izveštaja o realizaciji budžeta; da ovi podaci, i na rashodnoj i na prihodnoj strani budu na šest cifara ekonomske klasifikacije, ali i da se objavljuju podaci o efektima programskog budžeta;

– organizovanje javnih rasprava o budžetu, uz učešće predstavnika građana i stručne javnosti, a ne samo budžetskih korisnika. Raspravu o budžetu moguće je organizovati i u ranoj fazi planiranja, kada se građani kroz ankete mogu izjašnjavati o investicionom delu budžeta;

– objavljivanje izveštaja o javnoj raspravi (o budžetu ali i o drugim aktima koji se razmatraju) – kakve primedbe i predlozi su izneti i da li su usvojene ili odbijene (i sa kojim obrazloženjem);

– otvaranje posebne stranice na internet sajtu posvećene aktivnostima skupštine (kao i aktivnostima predsednika/gradonačelnika i veća) na kojoj bi se nalazili svi relevantnih dokumenti, odnosno informacije – najava naredne sednice sa dnevnim redom i materijalima (uključujući i zapisnik sa prethodne sednice), izveštaj sa sednice, sa donetim odlukama ili linkovima ka službenom glasilu u kome je odluka objavljena;

– da se na posebnoj stranici posvećenoj javnim nabavkama objavljuju sve informacije (konkursna dokumentacija, izmene, pitanja i odgovori, odluke o dodeli), grupisane po nabavkama, da na toj stranici budu dostupne i informacije o već realizovanim nabavkama iz prethodnog perioda;

– da se informacije o javnim konkursima grupišu sa informacijama o rezultatima konkursa (na stranici javni konkursi); da se objavljuju izveštaji o realizaciji projekata NVO/medija koje je finansirala JLS;

– da informacije o procedurama i rokovima postupanja u okviru nadležnosti opštinskih uprava budu vidno istaknute u uslužnim centrima, odnosno u prostorijama uprave tamo gde uslužni centri ne postoje;

– da JLS, ukoliko imaju tehničke i finansijske mogućnosti, uspostave mehanizme kako bi građani putem sajta mogli da prate tok predmeta i da dobiju podatke o postupanju po žalbama, predstavkama i prigovorima. Ukoliko ne postoje tehničke ili finansijske mogućnosti, TS preporučuje da se vidno objave podaci od koga i na koji broj telefona građani mogu dobiti ove podatke;

– formiranje posebne stranice posvećene javnim preduzećima, odnosno javnim komunalnihm preduzećima i javnim ustanovama. U okviru te stranice, preporučujemo formiranje segmenta posvećenog delovanju Komisije za izbor direktora JP/JKP. TS preporučuje da se na ovoj stranici objavljivuju svi dokumenti nastali u radu komisija za izbor direktora. Ovo se posebno odnosi na zapisnike sa sednica iz kojih bi se videlo na koji način su bodovani kandidati, na planove koji su priloženi i druge dokumente na osnovu kojih su izvršeni bodovanje i formiranje rang liste. TS preporučuje da se na stranici posvećenoj JP/JKP i JU objavljuju i planovi rada (ili linkovi ka njima), sistematizacije i podaci o broju zaposlenih (ili linkovi ka ovim podacima na sajtovima JP/JKP i JU);

– da se, bilo u okviru formiranja evidencije putem aplikacije koju priređuje Direkcija za imovinu RS, bilo kroz posebnu evidenciju JLS, učine javnim podaci o nepokretnostima (poslovni prostor, stanovi i drugi objekti, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište) u svojini JLS, sa podacima o korisnicima i iznosima zakupa koji korisnici plaćaju.’’

*Jedino zajedničko za sve sajtove opština Borskog okruga je da svi imaju objabljene službene listove. Ako se naoružate strpljenjem i uključite faktor vreme, možete doći do svih odluka koje su donete od strane skupština opština. Sve ostalo je na sajtu svake opštine građanima predstavljeno na različite načine: negde se lakše, a negde teže dolazi do informacija, ali, generalno gledano, za obične građane  to je “trnovit put“.

*Nećete naći ni jednog funkcionera, odbornika ili službenika jedinice lokalne samouprave, koji vam deklarativno neće reći da su budžeti opština ili gradova narodni novac. Niko neće poreći da je pravo građana da znaju koliko se prihoduje a koliko i za koje potrebe taj novac troši. Obična, ciljana, najdobronamernija analiza transparentnosti trošenja para građana, pokazuje da su neke opštine transparentne, neke nešto manje, a neke smatraju da nije važna demokratska tekovina i obaveza svake lokalne samouprave u državi koja je na evropskom putu.

*Ako gledate samo tabelarni prikaz odgovora sa da i ne, možete da dođete do zaključka da građani imaju poteškoće da posredstvom zvaničnog internet portala lokalnih samouprava Borskog okruga dođu do potpunih i sveobuhvatnih informacija, da pitaju i budu pitani. Ali, ako dodate faktor internet pismenosti, broj žitelja koji živi na selu, starosnu i obrazovnu strukturu, onda možete i shvatiti zbog čega predstavnicima vlasti ovo i nije prioritet. Jednostavno rečeno, mentalitet građana Istočne Srbije, i ne samo nje, je da vole da ih predstavnici vlasti neposredno prime, i to u manjoj ili većoj meri tako i danas funkcioniše.

*Načelno gledano, na svim sajtovima opština Borskog okruga postoje podaci o raspisanim i sprovedenim javnim nabavkama. Neke opštine imaju arhivu koja doseže i nekoliko godina unazad, a neke samo za tekuću godinu. Transparentnost, dakle, nije sporna, ali sumnje postoje, kažu stručnjaci, u činjenici da pored pojedinih javnih nabavki  ‘’fali još samo fotografija dobitinika’’. Ali, to nije tema ovog istraživanja.

*U grupi “ Javne rasprave i javni konkursi“ ,osnovni zaključak je: ako nije bilo javnih rasprava-onda nije imalo šta ni da se objavi na sajtu. Određeni oblici rasprava se odvijaju:nekada u užem krugu-radne grupe, nekada do nivoa članova saveta, ali suštinski svi oblici raspava ostanu na tome, a nikada, ili vrlo retko, se  implementiraju  po meri naroda, već isključivo po odluci partije ili koalicije koja je trenutno na vlasti u određenoj lokalnoj samoupravi.

*Skoro sve opštine Borskog okruga, pa i cele Timočke Krajine, su objavljivale svoje strategije razvoja, u celosti ili po određenim oblastima: poljoprivreda, turizam, mladi, socijalne strategije..,ali promenom lokalne vlasti,menjane su i strategije a da nigde nije obrazloženo zbog čega se odustalo od predhodne strategije.

-Mislim da sajt Optine Bor u ovom trenutku uopšte ne funkcioniše. Kao inženjer informatike, smatram da je on van bilo kakve funkcije. Teško mi je i da ga stručno definišem. To je, po meni, na nivou pokušaja internet prezentacije… Uloga sajta nije  da prioritetno informiše šta na dnevnom nivou radi predsednik Opštine, već da građanima pruža sve informacije koje se tiču nih, njihovih prava i informacija koje su u funkciji i interesu građana, rekao je za timocke.rs Aleksandar Milikić, predsednik Opštine Bor.

-Lično, nisam zadovoljan sajtom Opštine Kladovo, iako sam ja na njenom čelu. Sajt lokalne samouprave, između ostalog, ne treba da služi da se građani samo informišu, nego da posredstvom tog internet sistema sve ono što je u bazi uslužnog centra mogu da elektronski dobiju. Na taj način bi građani dolazili do mnogih njima važnih dokumenata, na lakši i brži način, i više ne bi imali potrebe da dolaze na šaltere, rekao je za portal timocke.rs Radisav Čučulanović, predsednik Opštine Kladovo.

-Sajt svake opštine je vrlo bitan instrument za informisanje javnosti o svim bitnim odlukama ili poslovima koji se obavljaju na nivou Opštine, odnosno lokalne samouprave… Mislim da sajt Opštine Majdanpek zadovoljava svoju osnovnu svrhu… Možda je u ovom trenutku najveća mana našeg sajta što nema mogućnost interakcije sa građanima, rekao je za portal timocke.rs Dejan Vagner, predsednik Opština Majdanpek.

-Mlade ovaj trenutan način informisanja na opštinskom sajtu, koji je, po meni, transparentan ali suvoparan, uopšte ne interesuje. Zato ćemo sprovesti svojevrsnu anketu i pitati građane šta sve na postojećem sajtu treba da se promeni i osavremeni. Sve sa ciljem da on bude kompleksan i prilagođen pojedinim grupacijama ljudi, sa težištem na mlađu populaciju, a posebno na one Negotince koji žive u dijaspori, rekao je, oktobra meseca za portal timocke.rs, Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.

Nakon višemesečnog istraživanja i komunikacije sa najvišim predstavnicima lokalnih samouprava u opštinama Borskog okruga , nameću se nekoliko osnovnih zaključaka:

-velikih promena u odnosu na istreživanje Transparentnosti Srbije nema;

-na sajtovima se postavlja najčešće samo ono što podleže zakonskoj odgovornosti;

-sajtovi su nepregledni i do informacija, koje su ključne, se dolazi uz puno poteškoća;

-lokalne samouprave su ’’tanke’’ sa kadrovima osposobljenim da unaprede kvalitet sajtova;

-opštinska birokratija nije zainteresovana za transparentan rad, pa politički predstavnici ne mogu u toku svog mandata ni da pohvataju sve konce;

-internet nije dovoljno rasprostranjen na teritoriji okruga, a pogotovu u ruralnim oblastima;

-internet pismenost značajnog dela, pogotovu starije populacije je vrlo skromna ili nikakva;

-mladi nisu zainteresovani da prate ni politiku, ni sajtove koji prate aktivnosti u lokalnim samoupravama;

Nakon realizovanog projekta postoji potreba da iznesemo i nekoliko preporuka, koje se zasnivaju na činjenicama da je vlast u Srbiji oduvek bila i ostala centralizovana. Politički predstavnici vlasti na lokalu pažljivo osluškuju i slušaju šta im se kaže ’’iz Brograda’’. Zato do povećane transparentonosti sajtova lokalnih samouprava može da dođe samo ukoliko se tako naloži i propiše. A za početak bi moglo :

-da se tačno propiše šta sve sajtovi lokalnih samouprava moraju da  sadrže, odnosno to je ono što je u većini slučajeva Transparentnost Sribija i otvorila kao pitanja u svom istraživanju;

-da se poveća lična odgovornost za odstupanja od propisanih normi;

-da se promovišu sajtovi onih lokalnih samouprava koje su dobar primer transparentnosti i interaktivnosti sa građanima;

-da se u posao uređivanja sajtova ukljuće mladi, kreativni i maštoviti ljudi;

-da se mediji u kontinuitetu bave transparentnošću lokalnih samouprava, njenih sajtova i uopšte donošenja i sprovođenja odluka…

Projektni tim sajta: timocke.rs

Izvor: Transparentnost Srbija;Foto: arhiva’’Timočkih’’

Projekat “Sajtovi lokalnih samouprava: bilten vlasti ili servis građana?“ (Borski okrug ), sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.