Slaviša Frišković
Veliki broj upravnika i predsednika skupština stanara u zgradama sa ravnim krovom se javlja JKP za stambene usluge “Bor” zbog prokišnjavanja. Rešenje u takvim zgradama je rekonstrukcija ravnog krova u kosi, međutum za obavljanje tih poslova procedure je dosta složena.Sa idejom o nadgradnji stanova u Boru koja je bila aktuelna pre par godina zastalo se iz razloga što je potražnja za stanovima daleko manja od ponude.
-Svaka zgrada mora da uradi projektnu dokumentaciju, dobije dozvolu za gradnju, a pre svega toga zgrada mora da ima dokument da je legalizovana, što određen broj zgrada u gradu uopšte i nema. Od skoro sam počeo da istražujem tu problematiku i mogu da kažem da veliki broj zgrada u Boru nije uknjižen. Skupštinskom odlukom za unapređenje energetske efikasnosti zgrada izdvojeno je 30 miliona dinara i ljudi su podstaknuti da možda u narednom periodu to iskoristimo za sanaciju krovova, pri čemu sve procedure moraju biti utemeljene zakonom. Ove godine ta sredstva nisu utrošena niti verujem da će biti, jer je građevinska sezona već na izmaku –kaže Slaviša Frišković,direktor JKP za stambene usluge “Bor”.
Frišković dodaje da je zub vremena učinio svoje i da uglavnom sve zgrade sa ravnim krovom imaju potrebu za sanacijom, ali mogućnosti su daleko manje upravo zbog finansiranja.
-Evropska unija finansira energetsku efikasnost objekata što je grad i prepoznao i upravo ta sredstva i izdvojio sa tim ciljem. Uvideli smo zajednički interes i u ovom trenutku postoji sigurno desetak zgrada sa velikim oštećenjima koje su interventne da se rade. Predstavnici naše firme posetili su grad Pirot koji je sa skromnim sredstvima sufinansirao 80 odsto sanaciju fasada i dobijanje energetskog pasoša. Stambene zajednice su se javljale po javnom konkursu i mogu da primetim da sve izgleda mnogo bolje nego što je bilo, što je još jedan od ciljeva uređenje grada. Takav model bismo mogli i mi da primenimo kod nas, ali legalizacija objekata “koči”stvar-ističe Frišković.
ZGRADE NEMAJU PARA
Nijedna zgrada u Boru nema sredstva da samostalno krene u rekonstrukciju krovne konstrukcije, jer je vrednost krova 1,5 miliona dinara, a pojedine zgrade na računu imaju 100. 000 dinara. Novija naselja kao što su V mesna zajednica i NGC imaju malo ozbiljnija sredstva od 400 do 700 hiljada dinara. I protivpožarna zaštita se ne obnavlja uglavnom zbog toga što mnoge skupštine stanara nemaju dovoljno sredstava na računu iako je zaštita od požara njihova zakonska obaveza.
NEOPHODNA EDUKACIJA
Jedan od najvećih problema koji je isplivao u prvi plan nakon stupanja na snagu novog Zakona o stananovanju i održavanju zgrada jeste i nedostatak protivpožarnog sistema u mnogim višespratnim stambenim objektima. Tamo gde ga ima zapušten je zbog nebrige, negde nisu ispoštovani svi standardi aktuelnog Zakona o zaštiti od požara, jer ranija zakonska rešenja nisu bila toliko rigorozna, pa je jedan od prioriteta za većinu stambenih zajednica upravo rešavanje ovog problema koji se tiče bezbednosti vlasnika stanova. Apsolutno sva odgovornost za protivpožarnu zaštitu je na upravnicima zgrada ili predsednicima skupština stanara, međutim mnogi od njih nisu u dovoljnoj meri obavešteni o obavezama koje imaju.
Projekat: “PP zaštita-nebriga koja tinja“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora . „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI