Grad Bor je jedan od retkih gradova u Srbiji koji je doneo Operativni plan sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara na području grada. Analiza je pokazala da najveća opasnost preti upravo od požara na otvorenom prostoru gde su najugroženiji ruralni i rubni delovi grada.
Po rečima Danijela Aleksića, člana Gradskog veća zaduženog za vanredne situacije formiranje Dobrovojnih vatrogasnih društva po zapadnom modelu, koje bi okupio mlade ljude koji su spremni da reaguju u vanrednim situacijama je priča za budućnost.
-Prethodnih godina se vrlo često dešavalo da saznamo da je izbio požar kada se on iz početne faze već razbuktao,tako da je tada mnogo teže da se on ugasi i spreči njegovo širenje. To su uglavnom slabo naseljene sredine koje su pod šumom i u kojima žive pretežno staračka domaćinstva. Na osnovu te procene koja je dobila saglasnost MUP-a i na osnovu godišnje statistike koja pokazuje veliki broj požara na otvorenom preduzeli smo niz preventivnih mera. Sve te preventine aktivnosti lokalne samouprave stavljene su u Operativni plan odbrane od požara po kome su definisane obaveze svih učesnika u tim trenucima. Jedna od bitnih mera je edukacija građana koju sprovodimo u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije. Tribine smo u početku organizovali samostalno, ali zbog slabog odziva meštana kasnije smo njih organizovali zajedno sa predavanjima o subvencijama za poljoprivredu, jer se upravo ti požari na otvorenom dešavaju kada ljudi pale strnike. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede dosta je rezultata dala i zakonska novina da ko pali vatru na otvorenom, gubi pravo na subvencije-kaže Aleksić.
U sklopu redovnog održavanja seoskih i nekategorisanih puteva sređivani su i protivpožarni putevi, a sprovedena je i akcija provere hidrantske mreže.
-Postoje sela kao što su Bučje, Metovnica i Tanda u kojima stanje sa vodom nije baš sjajno tako da smo u tim selima uredili alternativne vodozahvate. Najveći problem na teritoriji grada je područje Južnog Kučaja koje je pod šumom, a i sa ekološke strane je jako bitno, jer su oba izvorišta vode na tom mestu. Budžetom za ovu godinu planirali smo kupovinu kamere sa velikim optičkim zumom koja će biti postavljena na radarskom centru Crni vrh i koja će biti rotirajuća tako da će moći da snimi 80 odsto borske teritorije, jer kada bi se tamo desio požar to bi bila velika katastrofa-tvrdi naš sagovornik.
U stambenim zgradama Skupštine stanara su dužne da brinu o hidrantskoj mreži i aparatima, a protivpožarni inspektor vrši nadzor u tim objektima.
-Požar u zgradi je pojedinačna stvar.U zgradi ima ljudi,uvek će neko od stanara da javi da je izbio požar,vatrogasci u gradu brzo stižu na mesto nesreće. Požari u zgradama se dešavaju najčešće kada krene grejna sezona, a za grad su veći problemi i gubici od požara na otvorenom prostoru-smatra Aleksić.
Pored požara na otvorenom, zbog velike industrije koja je smeštena u gradu opasnost su tehničko tehnološke nesreće.
-Rizik uvek postoji, ali sve preventivne mere koje se sprovode imaju za cilj da smanje rizik. Nije grad toliko ugrožen, bezbednost u užem centru grada je na zadovoljavajućem nivou, osim čačanskih solitera pristupačnost zgradama je uglavnom svuda na zadovoljavajućem nivou. Mora se promeniti svest ljudi, da se odgovornije ponašaju i pristupaju ovom problemu. Po našem nalogu JKP „Vodovod“ je na više lokacija u gradu stavilo u funkciju podzemne hidrante koji su praktičniji zbog zloupotreba. Novi zakon za upravljanje u vanrednim situacijamaje dobro definisan. Smatram da je formiranje Dobrovojnih vatrogasnih društva po zapadnom modelu dobra stvar, a s obzirom na to da smo dobili status grada postoji i zakonska mogućnost za njihovo finansiranje. Dok se to ne desi mreža poverenika civilne zaštite biće veza između lokalne samouprave i građana u vanrednim situacijama -zaključuje Aleksić.
Projekat: “PP zaštita-nebriga koja tinja“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora . „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI