„Rodna gruda (p)osta ruda“ (1)
Da građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od malignih bolesti, takođe, imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna i kardiovaskularna oboljenja su samo neki od podataka koji su se našli u studiji pod nazivom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, a u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje „Batut“.
Ipak, iako su podaci o ugroženosti zdravlja građana Bora deo studije državnih institucija poput Batuta, oni nisu dostupni na sajtu ove ustanove. Javnost se tek nedavno upoznala sa kompletnim sadržajem ovih izveštaja i to zahvaljujući jednoj nevladinoj organizaciji iz grada bakra. Ova studija potvrđuje ono što se zna godinama unazad, a to je da zdravlje građana Bora u ogromnoj meri trpi zbog zagađenja. Međutim meštani borskih sela pored ovog imaju još većih problema iako su unazad duže vreme, svi napori države, pored ostalog, usmereni upravo na oživljavanju sela, povrataku ljudi u ove krajeve i porast nataliteta, država se bori za opstanak malih mesta i sela u Srbiji, jer bez toga nema njenog opstanka. I dok se raspisuju konkursi za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na selu, i sve veći broj porodica se odlučuje da tamo potraži svoju sreću, postavlja se pitanje zašto su meštani borkih sela ostali prepušteni sami sebi?
Život meštana borskih sela je oduvek neraskidivo bio povezan sa sudbinom obližnjeg rudnika. Međutim, njihov život se drastično promenio od kada je kineska kompanija Zijin Mining Group, 2018. godine preuzela većinsko vlasništvo nad RTB-om Bor. Sada se bore da ih neko uopšte čuje, jer pitanja i prijave nadležnima ostaju bez odgovora.
Kod sela Oštrelj staro flotacijsko jalovište postalo je, usled povećanja obima rudarskih aktivnosti, najveći ekološki problem za meštane koji žive u okolini. Isti problem imaju i meštani Velikog Krivelja gde se uzdiže novo flotacijsko jalovište gde se odlaže otpadni materijal nastao u procesu rudarenja. Najveća muka je meštane zadesila u procesu eksproprijacije, jer se izvode radovi, ulazi na njihova imanja koja su još u privatnom vlasništvu i pravi ogromna šteta.Zatrpani su rejonski putevi i ne mogu da dođu do svojih imanja. Meštani borskih sela bi da ostanu da rade i žive u svojim selima, da sačuvaju dedovinu, da privređuju i bave se poljoprivredom, ali im to nije dopušteno jer zbog širenja rudarskih aktivnosti moraju da se isele sa svojih ognjišta a da pritom ne znaju gde, kada i pod kojim uslovima će se to obaviti? I dok svaki dan strepe od toga kada će morati da napuste svoja imanja, u međuvremenu im se otima zemlja, pucaju objekti, isušuju bunari, prave štete na njihovim posedima.
-Meni je pojata udaljena oko 100 metara od puta, ali je put zatvoren i ja do svog imanja više nikako ne mogu da odem. Pet godina sam bez posla i živim od poljoprivrede i to mi je sada onemogućeno. Da li ću da odem po drva, ili da orem zemlju ili čak na izlet na svom imanju, sve mi je to onemogućeno jer nemam pristup do svoje pojate-ispričao je ranije novinarima Danijel Manojlović, meštanin sela Slatina.
Slatinjani su svojevremeno ukazivali i na probleme koje su imali oni koji su započeli proces eksproprijacije.
Kako je nedeljnik „Timočke“ već pisao o ovom problemu, tada je kompanija Serbia Zijin Mining, između ostalog, objasnila da sve radi po zakonu, da za sve građevinske i rudarske radove ima dozvole kao i da radove izvode isključivo na parcelama koje su u njihovom vlasništvu. Oni su tada naglasili da od 2015.godine aktivno vrše otkup zemljišta sa zainteresovanim licima primenjujući najbolju svetsku metodologiju otkupa zemljišta pri razvoju rudarskih projekata, kao i da je Vlada Republike Srbije, prepoznajući potencijal projekta „Čukaru Peki“ (rudnika bakra i zlata), 2020.godine utvrdila javni interes za eksproprijaciju i administrativni prenos nepokretnosti, kojim je započet proces eksproprijacije i administrativnog prenosa preostalog zemljišta i objekata u funkciji izgradnje rudnika.
I dok meštani muku muče od koga sve zatražiti pomoć: Vlade Republike Srbije, lokalne samouprave, nadležnih sudskih organa, resornih ministarstava… protestvuju na ulicama, odlaze ispred Kineske ambasade u Beogradu, pišu pisma predsedniku republike Srbije Aleksandru Vučiću, ono što deluje optimistično za ove ljude da će se nešto pomeriti sa mrtve tačke i naći najbolje rešenje za njihove probleme je izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije prilikom njegove posete Boru kada je kazao:
-U roku od najviše 10 dana od izbora, doći ću u Krivelj, Slatinu, Metovnicu, da razgovaram sa ljudima kako bi našli rešenje za sve probleme. I neću nikoga da obmanjujem i da im govorim ono što žele da čuju, ali ću da sedim 24 sata ako treba, saslušaću svaki problem i država će pomoći. Tražićemo do Kineza da urade sve, ali nećemo davati otkaz za 7.000 ljudi zato što je to nečija želja. Rudnici i industrija su podigli ovu zemlju – izjavio je tada Vučić.
Grad Bor u delu svoje nadležnosti takođe čini sve da se za meštane borskih sela pronađu najbolja rešenja.
Projektni tim nedeljnika „Timočke“
KOMENTARI