Pravilna ishrana i primerena fizička aktivnost oduvek su bili preduslov zdravog i dugog života. Kada svoje telo dovedemo u stanje da svakodnevne aktivnosti obavljamo lako, kada uspemo da iskontrolišemo stres, kad dnevna ishrana postane zadovoljstvo, a ne nužno zlo i ako nam je fizička aktivnost sastavni deo života – tada možemo da kažemo da živimo zdravo.
Na osnovu brojnih istraživanja, rekreacija je ključna za bolji kvalitet života.
Redovna rekreacija ne samo da pomaže da se smanji telesna težina, već i umanjuje rizik od nekoliko hroničnih bolesti i stanja. Ključ za dug i zdrav život leži u pronalaženju aktivnosti u kojima uživate i njihovom uklapanju u vašu svakodnevnu rutinu.
Lista prednosti po zdravlje je dugačka, a zahtevi su jednostavni – treba samo to da uradite.
Odbrana od bolesti
Istraživanja potvrđuju da bilo koji nivo rekreacije, u bilo kom životnom dobu, jeste koristan. Pored toga, što više vežbate, to su prednosti veće. Stručnjaci preporučuju da se vežba minimalno 30 minuta umereno intenzivnim aktivnostima, većinu dana tokom nedelje (kao što je šetnja, uređivanje bašte, čak i detaljno spremanje kuće) u toku dana.
Vežbanje ne samo da poboljšava zdravlje i smanjuje stres, takođe, opušta napete mišiće i pomaže da se bolje spava. Vežbe uzrokuju da se otpušta hemikalija endorfin u krvotok, koji nas čini srećnim. Zbog toga, može biti korisno oružje u borbi protiv stresa i anksioznosti, održavaće kondiciju i smanjiće rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, uspostaviće normalan krvni pritisak, smanjiće dijabetes i bolove u leđima. Sve u svemu, fizički aktivni ljudi su u boljoj mogućnosti da upravljaju dugoročnim efektima stresa bez opasnosti po zdravlje.
Fizička aktivnost je suštinski deo svakog programa za mršavljenje jer njom rešavate masti a čuvate dragocenu mišićnu masu. Ali rekreacija ima i mnoge druge prednosti po zdravlje i dugovečnost. Može da pomogne da se spreče ili ublaže sledeća stanja:
- Bolesti srca– Redovna aktivnost jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, povećava ,,dobar’’ holesterol (lipoproteine velike gustine, ili HDL) i smanjuje ,,loš’’ holesterol (lipoproteine male gustine, ili LDL), poboljšava protok krvi i pomaže da srce bolje funkcioniše. Sve ove prednosti smanjuju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska.
- Moždani udar– Analizirajući 23 studije, istraživači su otkrili da fizička aktivnost smanjuje rizik od moždanog udara. Prema studiji objavljenoj u časopisu Stroke, umereno aktivni učesnici u studiji su bili pod 20 odsto manjim rizikom od moždanog udara nego manje aktivni učesnici.
- Dijabetes tipa II– Ova bolest se širi zabrinjavajućom brzinom. Fizička aktivnost može da podstakne gubitak kilograma i pomogne u prevenciji i kontroli ove bolesti. Gubitak telesne težine može da poveća osetljivost na insulin, poboljša nivo šećera i holesterola u krvi i snizi krvni pritisak – što je sve važno za zdravlje dijabetičara.
- Gojaznost- Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu se sprečiti ili rešavati rekreacijom u kombinaciji sa zdravom ishranom. Aktivnost pomaže da se smanji nivo masti u organizmu i poveća mišićna masa, čime se poboljšava sposobnost organizma da sagoreva kalorije. Kombinacija smanjenog unosa kalorija i svakodnevne rekreacije pravo je rešenje za gubitak kilograma. Pored toga, kontrola gojaznosti je od suštinske važnosti, jer je gojaznost jedan od glavnih uzročnika mnogih bolesti. Smanjenje indeksa telesne mase je siguran način da se umanji rizik od prerane smrti i živi zdravijim životom.
- Bol u leđima– Bol u leđima može da se reši ili spreči kroz fitnes program koji obuhvata jačanje i fleksibilnost mišića. Dobro držanje i jaki stomačni mišići najbolja su odbrana organizma od bola u leđima.
- Osteoporoza– Vežbe sa opterećenjem (kao što su šetnja, džogiranje, penjanje uz stepenice, igranje ili podizanje tegova) jačaju kosti i pomažu u sprečavanju osteoproze ili gubitka koštane mase do koje često dolazi kod žena posle menopauze. Za maksimalne rezultate, najbolje je kombinovati ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D sa redovnim vežbama sa opterećenjem.
- Psihološke prednosti– Veće samopouzdanje je jedna od glavnih prednosti redovne fizičke aktivnosti. Dok vežbate, vaše telo oslobađa supstance pod nazivom endorfini koje mogu da vam poprave raspoloženje i mišljenje o sebi. Osećaj koji sledi posle trčanja ili vežbanja se često opisuje kao ,,euforija’’ i prati ga veća količina energije. Vežbanje može da vam pomogne da se oslobodite stesa i odbranite od depresije i anksioznosti.
Ovo su samo neki od načina na koji rekreacija poboljšava vaše zdravlje. Studije kažu da ona može da pomogne i kod određenih vrsta karcinoma, poboljšanja imunog sistema i još mnogo toga.
Dobitna kombinacija: rekreacija, zdrava ishrana i relaksacija
Veliki otpor
Ako je rekreacija toliko dobra za nas, zašto se onda njom ne bavimo?
Preporučuje se kombinacija aerobnih vežbi (vrsta vežbi od kojih se zadišete, kao što su hodanje ili džogiranje) za poboljšanje kardiovaskularne funkcije, trening snage (kao što je dizanje tegova ili gimnastika) za tonus mišića i istezanje za poboljšanje pokretljivosti.
Trudite se da radite sve tri vrste vežbi ali zapamtite da je bilo kakvo vežbanje bolje od nikakvog. Evo nekih jednostavnih načina da uvrstite fizičku aktivnost u svakodnevni život:
Nabavite psa i izvodite ga u šetnju svakog dana. Radite stvari na staromodan način – ustanite da promenite TV kanal, otvarajte vrata garaže ručno, koristite ručnu kosilicu za travu, koristite stepenice umosto lifta, hodajte brzo kad god možete, svedite vožnju auta na minimum
Sledeći put kad budete u iskušenju da preskočite vežbanje, setite se svih ovih ogromnih prednosti po zdravlje i zapamtite da se i najmanji trud isplati. Možda niste raspoloženi za intenzivno vežbanje, ali zašto ne biste prošetali po kraju i iskoristili ove tople i sunčane dane?
Nemojte propustiti ovu šansu dužeg i zdravijeg života.
ZJZ “Timok” Zaječar
Centar za promociju zdravlja
KOMENTARI