Jedna od zgrada u Boru u kojoj se desio požar – Arhiva „Timočkih“
Posao vatrogasaca je itekako važan ali ujedno i veoma težak. Često se na terenu susreću sa dramama koje znaju da potraju satima. Odani poslu koji uspešno obavljaju, daju svoj maksimum da sačuvaju ljudske živote.
-Kada izbije požar u zgradi, na višim spratovima, jako je nezgodno jer ima puno ljudi koje treba što pre evakuisati. Moramo da ih ubedimo da krenu s nama i tu treba puno dobre organizacije. Bila je situacija u Petoj mesnoj zajednici, kada je izbio požar u zgradi, trudnica u devetom mesecu nije smela da siđe sa petog sprata, a u hodniku je bilo već puno dima. Plaše se ljudi i to je onda najteže –priča Saša Barbulović, vođa Vatrogasno spasilačkog odeljenja u Boru.
Da sve zgrade imaju kvalitetnu protivpožarnu zaštitu, manje bi bilo opasnosti a i vatrogascima bi mnogo lakše bilo, brže bi reagovali i lokalizovali požar. To bi pre svega trebalo da bude prioritet u svakoj stambenoj jedinici. Karakteristike saobraćajnica, prilaz do određenog mesta, doba dana, sve to utiče na činjenicu koliko će brzo vatrogasno vozilo stići na mesto intervencije a vatrogasci krenuti sa gašenjem požara.
-Problem je negde da dođemo do zgrade u kojoj je izbio požar zbog nepristupačnog prilaza. Mnogo bi lakše bilo da zgrade imaju ispravnu hidrantsku mrežu, jer u tom slučaju ne bi morali da nosimo 30 kilograma tešku opremu dok trčimo uz stepenice do stana gde je izbio požar, a samim tim bi se lakše i brže popeli do tog mesta. Bilo je u planu da Samački smeštaj uredi spoljnu hidrantsku mrežu i ne znam dokle je to stiglo, ali to bi bilo sjajno. Jako je nezgodno prići do nekih Čačanskih solitera, kao i u IV I V mesnoj zajednici, bela zgrada kod bivšeg Ateksa, neki delovi u naselju Sunce pa i u NGC – dodaje naš sagovornik.
On ističe da su najčešći uzroci požara ljudska nepažnja i stara instalacija.
Foto: Arhiva „Timočkih“
-Nikada se ne zna šta sve može da se dogodi. Ljudi bi i po kućama trebali da raščiste stvari. Dešavalo se i da ne možemo da otvorimo vrata od stana od gomile nekih novina naređanih. Postoje sistemi koji služe za gašenje požara u takvim situacijama, i to nije preskupo da svaki stan to može da ima. Bio sam u Rusiji jer smo tamo bili na obuci i radili sa njima. Oni imaju velike oblakodere sa preko 50 spratova, i svaki od njih ima svoju vatrogasnu jedinicu. U svakom stanu imaju kao plinsku bocu koja može da opskrbi jedan stan od 50 kvadrata u slučaju da dođe do požara. To imaju i u kolima. To ne bi bilo loše da ljudi imaju i ovde, ne košta mnogo, oko sedam do osam hiljada dinara. U svetu, vatrogasna jedinica je na određenih brojeva kvadratnih klometara da za pet minuta mogu ekipe da stignu do svakog mesta–nastavlja Barbulović.
Ovaj borski vatrogasac naglašava da je najdalje što vatrogascima treba vremena da stignu do mesta intervencije 12 do 13 minuta.
-Kada stignemo, vođa intervencije istrčava da vidi šta se dešava a u međuvremenu pravimo plan u kolima šta će ko da radi. Najčešće izlazimo po trojica. Onda nam je najveći problem uparkiravanje. Imamo vozilo i creva koja mogu da se nastave što nama puno znači. Na drugom vozilu imamo samo jedno crevo od 60 metara koje se ne nastavlja, ima visoki pritisak, smanjuje potrošnju vode a postiže se veći učinak. Sada kako su ljudi počeli da odjavljuju grejanje, odžaci više ne rade i tu se sad javlja novi problem, jer u gradu nema odžačara. Imamo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i uvek nam izlaze u susret za ono što je nama potrebno -govori Barbulović.
Projekat: “PP zaštita-nebriga koja tinja“ sufinansiran je iz budžeta Grada Bora . „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI