Predsednik opštine Bor Živorad Petrović u intervjuu za „Timočke“ poručuje da će javna preduzeća biti izvučena iz dubioze kao i da će se nastaviti radovi na uređenju seoskih i gradskih mesnih zajednica. U planu je i otvaranje Gerontološkog centra u Boru i uređenje puteva koji su od velike važnosti za stanovnike Bora i meštane okolnih sela.
U prethodnom periodu puno se radilo na sređivanju seoskih mesnih zajednica.
-Tako je. Puno se u prethodnom periodu radilo u borskim selima, na sređivanju puteva, škola i seoskih i gradskih, domova kulture, ambulanti, izgradnji vodovoda, i ostalim poslovima, i sigurno je uloženo više od 250 miliona dinara. Prioritet je bila izgradnja vodovoda, jer je nepojmljivo da u nekim selima u 21. veku nema pijaće vode. Uspeli smo da završimo četiri seoska vodovoda u Luki, zlotskom rejonu Manastirište, Šarbanovcu i Metovnici Timok, čime smo rešili velike probleme. Sve seoske škole su sređene, kao i prostorije za ambulantu u Metovnici i Slatini. U narednom periodu više pažnje posvetićemo gradskim mesnim zajednicama, jer je naselje Metalurg totalno zanemareno, ulice su u očajnom stanju, kao i Slatinsko naselje i Staro selište, ali nećemo zanemariti ni sela, gde ćemo nastaviti sa redovnim poslovima.
Šta su prioriteti za narednu godinu?
– Iduće godine počećemo izgradnju vodovoda u selu Gornjane, za šta je neophodno oko 50 miliona dinara. Ostaje nam da rešimo i vodosnabdevanje u Bučju, gde problem predstavlja veliki broj divljih priključaka. Sredićemo put Gornjane – Rudna glava, spajamo tu deonicu, što je velika prednost za sve meštane ovog borskog sela. Radićemo i na uređenju gradskih mesnih zajednica, i sve seoske i gradske škole biće sređene. Završena je i rekonstrukcija novog Zlotskog puta, koji je presvučen novim asfaltom, što je takođe, investicija od 50 miliona dinara. U planu je i osnivanje zadruge, koja ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima.
Da li ste zadovoljni kako je startovala grejna sezona u Boru ?
-Nisam zadovoljan, što sam i rekao u nekoliko navrata. Na startu grejne sezone, kada je bilo veoma hladno, polovina grada je ostala bez grejanja. To je nešto na šta sam upozoravao ranije, da „Toplana“ van grejne sezone mora da radi na otklanjanju svih kvarova, da mreža ne sme da bude prazna. Trebalo je da se rade tople probe, jer su one pokazatelj mreže, što oni nisu uradili. Jer 15. oktobar nije početak grejne sezone, već onda kada je hladno i kada se temperatura spusti ispod 12 stepeni. Sa druge strane, stalno se žale ljudi na službu „Toplane“ da se niko ne javlja, a žele da ukažu na neki problem, tako da ne mogu da budem zadovoljan. Oni moraju da štede ugalj, ali ne na način kvaliteta već regulacije, jer ne sme da se dešava da se neki delovi grada pregrevaju a da u drugim uopšte nema grejanja.
„Toplana“ i „Vodovod“ su opterećeni velikim dugovanjima. Šta je rešenje?
– Toplana duguje 1,2 milijarde dinara, od toga 800 miliona dinara za struju. Oko 315 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao od 2002. do 2010. godine, a nije se plaćao. Elektroistoku se za struju duguje oko 350 miliona dinara, što su opet dugovanja od 2002. godine, i to ćemo morati na neki način da rešimo. Spas je u novim kotlovima. Postojeći jesu dobri i sređeni, ali su konstrukcijski loši, jer su veliki potrošači i troše onu vrstu uglja koji je najskuplji na tržištu. Ideja je da se nabave drugi, efikasniji kotlovi, sa stepenom iskorišćenja do 85 odsto. To je investicija od 1,2 miliona evra. Mi planiramo da odvojimo određena sredstva iz opštinskog Eko fonda, i a razgovarali smo i sa predsednikom Udruženja toplana Srbije za KfW kredit na 10 godina, sa grejs periodom od tri godine. To ćemo morati da završimo, inače sledeće grejne sezone neće biti. Oko 600 miliona dinara nas sad košta grejna sezona, i te troškove moramo da smanjimo na 400 miliona, jer u tom slučaju „Toplana“ to može da isplati. Sa druge strane velika su i dugovanja građana i tu će morati da se intenzivnije krene u naplatu poraživanja. I Vodovod ima velika dugovanja, ali se snalaze i rade. U svakom slučaju, sagledaćemo sve mogućnosti kako bi izvukli sva javna preduzeća iz dubioze, što ćemo i učiniti.
Da li je u planu otvaranje Gerontološkog centra?
– Po završetku izgradnje Doma za stara lica, taj objekat je predat republičkoj Direkciji za imovinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, nije zainteresovano za otvaranje tog objekta gde bi moglo da se zaposli oko 30 ljudi, pa smo se obratili Direkciji za imovinu da se objekat vrati na gazdovanje lokalnoj samoupravi kako bi ga što pre stavili u funkciju. Već sada ima zainteresovanih firmi da Geronto centar uzmu u zakup, a ima interesovanja i kod starijih lica za smeštaj u tom objektu. Nadamo se da će uskoro početi sa radom Dom za stara lica.
Da li je opština Bor konkurisala kod IPA fondova za neki od projekata?
– Apliciraćemo za projekat koji se odnosi na sređivanje puta Bor 2 – Banjsko polje, kao i za put koji vodi od Zlota do pećine, i za renoviranje Zlotskog motela. Izgrađeno je i novo postrojenje biodiska u naselju Banjsko polje, a do kraja godine uradićemo biodisk i u naselju Metalurg, a na proleće ćemo isti posao završiti i u naselju Bor 2.
Da li ima izgleda da se u skorije vreme otvore nova radna mesta?
– I dalje smo u pregovorima sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“ koja nije odustala od ideje za otvaranje fabrike za prednaponsku zaštitu u Boru. Od izuzetnog značaja za opštinu Bor je i prisustvo američke rudarske korporacije Friport Mekmoran koja planira da otvori rudnik kod Bora. Nezvanične informacije ukazuju da na proleće kreću sa izradom niskopa što označava početak rada rudnika, ali to je proces koji traje pet do sedam godina. Međutim, tu će biti potrebe za većim brojem radnih mesta.
KOMENTARI