Od početka devedesetih pa sve do danas, kao posledica ekonomske krize i procesa tranzicije, Borski okrug, ali i čitavu Timočku Krajinu, demografski prazne stagnacija pa i pad privrednog razvoja, što za posledicu ima nemogućnost zapošljavanja mladih i obezbeđivanja stabilnih uslova života, formiranja porodice i ostajanja u mestu rođenja.
Prethodnih godina još jedan od ključnih razloga je rigidan obrazovni sistem sa oskudnim izborom obrazovnih profila na nivou srednjeg obrazovanja, koji su najčešće u suprotnosti sa potrebama privrede, vizije daljeg privrednog pravca razvoja, ali i iskazanog interesa mladih za izborom nekog drugog profila obrazovanja(medicinski, farmaceutski, stomatološki,IT tehničar… )
Situacija na teritoriji grada Bora se menja kako objašnjava Radiša Petković, koordinator rada svih osnovnih škola i direktor OŠ „Branko Radičević“ u Boru, i đaci više, ne u tolikoj meri kao ranije, ne izražavaju želju da upisuju srednje škola van Bora.
-Trend odlaska i upisivanja srednjih škola van Bora se smanjuje i mislim da su profili koji su trenutno u ponudi u srednjim školama sasvim privlačni za učenike osmog razreda. Više je i mesta nego što je osmaka u ovom trenutku, tako da ima dovoljno profila-kaže Petković.
On naglašava da je poslednjih godina najveće interesovanje borskih učenika bilo za upis u srednju Mašinsko-elektrotehničku školu.
– Proteklih godina interesovanje učenika kada je reč o upisu u srednje škole je gravitiralo prema Mašinsko-elektrotehničkoj školi, a nakon toga slede Ekonomska, pa Gimnazija „Bora Stanković“ i Tehnička škola. Kao direktor OŠ „Branko Radičević“ mogu reći da radimo anketiranje dece pre upisa u srednju školu, a nakon upisa takođe imamo podatke-govori Petković.
Osnovne škole u Boru u potpunosti su bile spremne za uspešnu realizaciju završnog ispita koje je održano 17,18 i 19.juna. Svršeni osmaci radili su tri dana testove iz srpskog jezika, matematike i kombinovani test.
-U sva tri dana polaganja testova, učenici su imali 120 minuta za rad i polaganje je trajalo od devet do 11 sati. U svakoj prostoriji je bilo po devet učenika sa dva dežurna nastavnika. Osnovne škole su u potpunosti bile spremne za realizaciju završnog ispita i 60 bodova je maksimalan broj bodova što se tiče uspeha u VI,VII i VIII razredu, a što se tiče završnog ispita maksimalan broj bodova je 40-dodao je Petković.
Učenici su nakon polaganja male mature bili složni da testovi nisu bili teški, a za većinu je bio najteži test iz matematike. U većoj meri, učenici se za život u budućnosti radije odlučuju za odlazak u inostranstvo jer smatraju da će tamo brže doći do željenog posla.
-Upisaću Mašinsko-elektrotehničku školu, i to smer mašinski tehničar motornih vozila jer volim vozila i to me interesuje. Razmišljam da nakon srednje škole završim i neku višu školu, ali bih voleo da po završetku školovanja svoju sreću potražim u zemljama u inostranstvu, jer smatram da tamo ima više mogućnosti i boljih uslova za rad-kaže Marko Ćosić, koji je završio OŠ „Branko Radičević“.
Bilo je i onih koji zbog toga što ne mogu da upišu željenu srednju školu ne žele da nastave dalje školovanje.
-Jako sam želela da upišem smer za frizerku, međutim tog profila nema ove godine tako da odustajem sada od upisa u srednju školu. To mi je bila želja oduvek da budem frizerka – kaže Mirita Atahirai, iz OŠ „Branko Radičević“.
Činjenica je da u postojećim uslovima, ključan faktor u izboru zanimanja je ekonomski status porodice, koji malom broju svršenih osnovaca ili srednjoškolaca omogućava mogućnost nastavka školovanja u nekom od većih gradova, poput Beograda, Niša, Novog Sada..,tako da do odgovarajućeg izbora perspektivnog obrazovanja ne dolaze najbolji učenici, već oni čije porodice to mogu da im priušte.
Đaci su ipak bili složni da su se prema sopstvenim željama odlučivali za upis u željenu srednju školu i da ih roditelji u potpunosti podržavaju u tome.
Projekat “U potrazi za obrazovanjem” sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. “Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
KOMENTARI