Search Results For “Filьm Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn fm2022.ru”

SMENJEN ČLAN OPŠTINSKOG VEĆA U NEGOTINU

dec. 02 POLITIKA no comments

Poslednju sednicu negotinskog lokalnog parlamenta, 19. po redu, obeležio je izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta, ali i smena člana opštinskog veća Nenada Trandafirovića, koja je na početku sednice naknadno uneta u dnevni red.

Odbornici su većinom glasova usvojili izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu opštine Negotin za period januar-septembar, koji je obrazložila Valentina Đuričić, šef Odeljenja za budžet, finansije i LPA opštine Negotin. Po njenim rečima, budžetski prihodi, koji iznose 1.093.572.000 dinara, u tih devet meseci ostvareni su u ukupnom iznosu od 690.122.030 dinara, odnosno 63,1 odsto ukupno planiranih prihoda i primanja budžeta opštine Negotin.

–          Od izvornih prihoda najveće ostvarenje ima porez na imovinu u iznosu od 154.930.730 dinara ili 67,43 odsto, kao i komunalna taksa za isticanje firmi 34.087.381 dinara – istakla je Đuričićeva, i dodala  da su rashodi i izdaci budžeta opštine za prvih devet meseci izvršeni u ukupnom iznosu od 623.536.581 dinara, tj. sa 40,63 odsto.

Predsednik SO Negotin, doktor medicine Ljubisav Božilović, tvrdi da vlast i te kako vodi računa o realizaciji budžeta i da realno troši.

–          Zadovoljan sam realizacijom budžeta, bolje nije moglo. Ono što je bilo neophodno urađeno je, nismo sve planirano uradili, ali neke stvari ne zavise od lokalne samouprave, već i od republičke i od vlade sa kojom smo u stalnom kontaktu. Moje je mišljenje da nema svrhe čuvati novac, već ga treba trošiti, ali naravno ne po svaku cenu, ukoliko nema dobrih projekata – ističe Božilović.

Usvojena je i odluka o koeficijentima za utvrđivanje poreza za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, a koji iznose 1 za ekstra zonu, 0,80 za prvu i 0,40 za drugu, treću i četvrtu zonu. Odbornici su doneli i odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra za određene nepokretnosti, pa se tako prosečna cena kvadrata, za poslovne zgrade kreće od 40.000 u četvrtoj do 77.000 u ekstra zoni, za stanove od 20.000 do 60.000, kuće za stanovanje od 15.000 do 45.000, građevinsko zemljište od 80 do 200, poljoprivredno zemljište od 27 do 60, a šumsko od 20 do 30, dok su iznosi za garaže i garažna mesta utvrđeni na 20.000 dinara.

Primedbe opozicije uglavnom su se odnosile na visinu koeficijenta koji su utvrđeni na maksimalno moguće, ali su ove odluke ipak usvojene većinom glasova odbornika vladajuće koalicije i stranaka okupljenih oko SNS i SPS.

Iako verovatno očekivana, odluka o razrešenju člana opštinskog veća Nenada Trandafirovića za neke odbornike je bila novina. Iako predsednik opštine Jovan Milovanović nije prisustvovao sednici u materijalu je navedeno da se Trandafirović smenjuje zato što prvi čovek opštine nije zadovoljan njegovim radom. Za razrešenje dosadašnjeg većnika koji je bio zadužen za omladinu i sport glasalo je 27 odbornika, a devetoro je bilo protiv. Isto toliko odbornika, njih 27 glasalo je i za izbor Novice Lazića, poljoprivrednika iz Karbulova (SNS), koji je na 19. sednici izabran za novog člana Opštinskog veća, dok je petoro odbornika bilo protiv ove odluke.

Odbornici su većinom glasova usvojili rešenje o davanju saglasnosti na odluku o izmeni statuta Doma kulture “Stevan Mokranjac”, dok su tačke o razrešenju aktuelnog vršioca dužnosti direktora ove ustanove kulture i imenovanje novog v.d.direktora povučene sa dnevnog reda na predlog Nadice Vasić, zamenika predsednika opštine Negotin. Nove članove dobio je školski odbor “Negotinske gimnazije”, kao i Nadzorni odbor JKP “Badnjevo”, a usvojene su i izmene odluke o linijskom prevozu putnika na teritoriji opštine Negotin, odluka o pijacama, kao i odluka o stipendiranju studenata i talentovanih učenika srednjih škola, kojom su utvrđeni uslovi za dodelu stipendija, kriterijumi, prava i obaveze korisnika stipendija i druga bitna pitanja iz ove oblasti.

UHAPŠENI LEKARI I APOTEKARKA

nov. 26 HRONIKA no comments

Policija u Boru lišila je slobode dr D.B.B. i dr D. M. lekare opšte prakse iz borskog Doma zdravljha. Uz njih, uhapšena je i D.V. apotekarka Apotekarske ustanove Bor.

Oni se sumnjiče da su izdavali fiktivne recepte, podizali lekove i prodavali ih na crno, čime su oštetili budžet za oko tri miliona dinara.

Lekarima i apotekarki podneta je prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i određen pritvor do 48 sati.

JEFTINIJE GREJANJE U NEGOTINU

nov. 05 POLITIKA no comments

Odbornici Skupštine opštine Negotin usvojili su većinom glasova, bez ikakve diskusije, novi cenovnik grejanja, za čije je ispravke lokalna samouprava u nekoliko navrata insistirala. U odnosu na prošlogodišnje, cene su niže za 29 odsto za stambeni prostor, pa tako staju 4,62 din po kilovat-satu. Fiksni ceo cene je niži za četiri procenta i iznosi 24,2 dinara po kvadratnom metru. Varijabilni deo cene za poslovni prostor niži je za 55 odsto i iznosi 5,78 dinara po kilovat-satu, dok je fiksni sa cenom od 30,25 dinara po kvadratu, niži za 25 procenata.

– Odluka malo kasni zbog administrativnih problema ‘’Komunala’’, temeljno smo proučavali Uredbu i u četiri navrata otklonili sve nedostatke koje je ‘’Komunal’’ ispoljio u obračunavanju cene usluga za ovu grejnu sezonu. Ono što je povoljnost i što ističem kao pohvalu mojim saradnicima je da su posle svega cene znatno niže u odnosu na prošlu grejnu sezonu – kaže Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin.

Odbornici su po izlaganju Bosiljke Tomašević, arhitekte Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, o značaju Rajačkih pivnica  kao kulturne baštine naše zemlje, usvojili većinom glasova Plan detaljne regulacije kompleksa Rajačkih pivnica u opštini Negotin.

– Važno je da Plan detaljne regulacije koji je danas usvojen da smernice za razvoj tog kompleksa, pravila gradnje i korišćenja tog prostora i daje nam mogućnost da u narednom periodu počnemo da sprovodimo po tom Planu izradu projekata za izgradnju putne infrastrukture prvenstveno, a zatim vodovovod, kanalizacionu i elektro mrežu. Uređenje tog prostora uslediće nakon toga. Mi već sada aktivno radimo i na drugim projektima u okviru kompleksa Rajačkih pivnica pokušavajući da obezbedimo sredstva iz fondova Evropske unije – ističe Milovanović.

Lokalni parlament usvojio i izmene odluke o naknadama odbornika, članova Opštinskog veća, predsednika i zamenika predsednika SO, članova radnih tela SO i članova radnih tela koje obrazuje predsednik Opštine Negotin, utvrđene na neto iznos u visini od 1.000 dinara, odluku o pribavljanju nepokretnosti u javnu svojinu  besteretnim pravnim poslom, kao i odluku da JP za građevinsko zemljište bude jemac komunalnom preduzeću za kredit u visini od pet miliona dinara minusa po tekućem računu.

Dušan Petrović, dosadašnji vršilac dužnosti, imenovan je za direktora Turističke organizacije opštine Negotin. Nove članove Školskih i Upravnih odbora dobili su OŠ „Hajduk Veljko“ Štubik, OŠ „12. septembar“,Predškolska ustanova „Pčelica“ i Dom kulture „Stevan Mokranjac“. Umesto Nataše Kerkez, koja je na prošloj sednici podnela ostavku, na mesto odbornika mandat je potvrđen Ireni Jovanović, sa  izborne liste “Ivica Dačić-Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija”.

TIMOČKI GOVOR – DIJALEKT KOJI NESTAJE

okt. 11 DRUŠTVO no comments

Narodna biblioteka “Njegoš“ organizovala je predstavljanje projekta “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“. O karakteristikama dijalekta, kojim se govori u selima knjaževačke, zaječarske i svrljiške opštine, govorila je dr Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Radionicu o jeziku sa učenicima osnovnih i srednjih škola realizovala je master Teodora Vuković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema Uneskovoj listi, timočki govor jedan je od šest najugroženijih jezika u Srbiji. Mediji, obrazovanje i migracija stanovništva, čine da on lagano nestaje i da ga još jedino možemo čuti od najstarijih žitelja u selima kada pripovedaju o starim vremenima i još starijim običajima. Projekat “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“ biće jedan od načina da se timočki govor, specifičan i veoma udaljen od standardnog srpskog jezika, sačuva.
– Posle mesec dana ozbiljnih istraživanja, ispostavilo se da samo stariji govornici još uvek koriste timočki govor, a većina ljudi koji su prošli obrazovanje, osnovne i srednje škole danas govori nešto što je blisko srpskom jezičkom standardu. Deca možda razumeju, ali ga se stide, zato što se smatra da je taj jezik smešan. Ovaj projekat je neka vrsta memorijalizacije, ili muzealizacije tih govora, kako bi se sačuvala uspomena na to kako je on nekada zvučao. Jezik mora da se čuva u porodici, možda kroz fakultativnu nastavu u školama – kaže dr Sikimić
Na projektu radi ekipa stučnjaka za jezik, koja, osim Knjaževca, obilazi sela u opštinama Zaječar i Svrljig i razgovara sa poslednjim nosiocima timočkog govora. Snimljeni video materijal biće smešten u Arhivu timočkih govora i postavljen na internet, a onda i iskorićen za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

SOKOBANJA – MESTO KOJE JE NUŠIĆ VOLEO

okt. 06 KULTURA no comments

Može li se započeti priča o ovom mestu, a da se izostavi krilatica: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad“? Može, ali u senci bi onda ostala i anegdota o Branislavu Nušiću koji ju je skovao jednog leta. Sjajni komediograf, tvorac uvek aktuelnih dela, bio je čest gost ovog kraja, pa ga je fotograf Siniša Ristić zamolio da sa suprugom „ispozira“ pred njegovim objektivom. Kada je Nušić otišao po fotografiju, bio je zadivljen kako je ispala i kako je na njoj izgledao Soko grad, uzeo je hemijsku i na slici zapisao onu krilaticu. I upravo je ona fotografiju pretvorila u razglednicu, koja je narednih godina obavezno stizala na adrese onih čiji su prijatelji i rođaci boravili ovde. Tako se šarmantna priča lepo „ugnezdila“ u kontekst svega onog što Sokobanja jeste i što je čini srpskom kraljicom turizma.

Nekada se zvala jednostavno – Banja. Za vreme Hajduk Veljka bila je Banjica, potom Velika Banja, onda opet Banja, pa Aleksinačka Banja, zatim Soko Banja i od 1859. Sokobanja. Kada je knez Miloš 1834. naredio da se obnovi turski amam i podigne kupatilo, potencijali mesta su počeli da se koriste, broj gostiju koji su dolazili da se leče, odlaze u kupatila, šetaju do izvora Moravice i Ozrena, rastao je… Između dva svetska rata je važila za mondensko letovalište i lečilište, ali je vremenom, ne gubeći na lepoti, postala prijemčiva za široke narodne mase. Dobar glas o njoj dugo se i daleko čuje. Ovu privilegiju duguje samim položajem, činjenicom da je tu u jugoistočnoj Srbiji smeštena u podnožju Ozrena, ali okružena i Rtnjom, Devicom i Bukovikom. Zasluženo je zovu gospodarem banjskog turizma, jer joj osim lokacije u prilog ide idealna nadmorska visina, ruža vetrova i velika koncentracija negativnih jona u vazduhu. To verovatno najbolje znaju oni koji u banju na obali Moravice dolaze da dišu. Astma, bronhitis i ostala oboljenja respiratornih puteva ovde gube bitku, zbog čega je Sokobanja punih 180 godina cenjeni zdravstveni centar. Nekoliko specijalizovanih ustanova radi punim kapacitetom tokom čitave godine, ali vazdušna banja je atraktivna i za one koji bi samo da odmaraju ili da se ponašaju kao pravi turisti.

Ovde za svakog ima po nešto, zbog čega je Sokobanja jedna od najposećenijih mesta u Srbiji. Osim bolnice za plućne bolesti, tu je i ona za lečenje očnih problema, ali je ova banja melem i za osobe koje imaju problema sa nervima, žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, bubrezima, anemijom… Olakšanje pronalaze kupajući se u kadama na Banjici gde se koriste hipotermalni izvori, sa temperaturom između 28 i 34 stepena Celzijusovih.

Manje je poznato da je reč i o prvoj ekološkoj opštini u Srbiji koju osim termomineralnih izvora (pet) odlikuje i specifična klima, pa boravak ovde doprinosi opštem stanju organizma. Sve to uz uživanje u prirodi koja na mnogim mestima deluje kao istinski netaknuta, a dovoljno je lepa i u parkovima u centru.

Uređena izletišta, čak 16, su ono što banju čini primamljivom za uživanje u prirodi, piknikovanje, bezbrižno igranje sa decom… Najveću cenu i dalje drži Lepterija, proglašena predelom izuzetnih odlika, a udaljena od centra svega kilometar i po. Prijatni i vrlo ljubazni meštani će vam ispričati legendu po kojoj je zapovednik Soko grada imao lepu ćerku Lepteriju u koju se zagledao sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada Župan. Roditelji su branili vezu, jer se nije uklapala u njihove planove. Međutim, mladi su se dogovorili da se iskradu jedne noći, a kada je to primetio, Lepterijin otac je poslao poteru za njima i naredio vojnicima da ćerku ubiju čim je pronađu. Upravo to se dogodilo, pa je Župan odlučio da presudi sebi. Skočio je u najdublji vir Moravice, koji je nazvan po njemu, a kao uspomena na devojku ostao je proplanak Lepterija. Više načina možete da izaberete da biste došli do nje, ali možda najviše prija put koji vodi duž same obale Moravice. Kada spazite veliko odmaralište, apartmane sa restoranom, park sa mobilijarom za mališane i uređenu plažu, na pravom ste mestu. Ovaj prostor je uvek posećen, a pogotovo u vreme prvomajskih praznika. Ko ne želi da sam pravi roštilj, može da svrati u restoran napravljen ispod same stene na obali reke, gde vodenica okreće ražanj. Turisti obično krenu i u potragu za Bogorodicom sa Isusom u naručju, udubljenjem u steni, koje se nalazi na desnoj obali Moravice, čim se pređe drveni mostić. U blizini se sakrila i Hajduk Veljkova pećina i crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice, pa je poseta Lepteriji zanimljiva iz više razloga. Obično u paketu sa obilaskom ovog izletišta ide i penjanje do Soko grada, srednjovekovne tvrđave izgrađene na temeljima utvrđenja iz četvrtog veka. Ako se odlučite da je osvojite, računajte na uspon koji morate da savlađujete u udobnoj obući, ali i u dobroj formi. Sve uzdahe koje ćete do Soko grada ispustiti zaboravićete kada stignete do njega i spazite kakav vidikovac pruža…

ZA DEČJU PORNOGRAFIJU – 16 MESECI ZATVORA

okt. 02 HRONIKA no comments

Višestruki povratnik Srđan Čelojević (43) iz Prahova kod Negotina, odlukom Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno je osuđen na godinu i četiri meseca zatvora zato što je nabaljvao i posedovao fotografije i snimke na kojima su bila deca. Kod ovog internet pedofila prilikom hapšenja u januaru pronađeno je 318 fotografija i osam video snimaka pornografske sadržine, koji su nastali seksualnim iskorišćavanjem maloletnika.

-Koristeći softvere koji funkcionišu kao zatvorena mreža i omogućavaju korisnicima da dele, traže i uzimaju bilo koju vrstu računarskih podataka, on je na svom računaru, u polje za pretrage, unosio pojmove vezane za maloletničku pornografiju. Tako je pribavio za sebe i čuvao na hard disku svog računara i mikro CD memorijskoj kartici 318 fotografija od 8,57 MB i 8 video klipova od 0,987 GB koji su nastali iskorišćavanjem maloletnih lica u pornografske svrhe – navodi se u presudi Apelacionog suda.

Ovom pravosnažnom sudskom odlukom potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu, kojom mu je pored kazne, izrečena i mera bezbednosti, oduzimanja lapa topa i CD kartice sa spornim pornografskim materijalima.
Zanimljivo je da je Čelojević hapšen i u julu 2012. zbog istog krivičnog dela u nastavku akcije „Armagedon“. I tada je prilikom pretresa njegovog doma pronađena veća količina pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece uzrasta od pet do 12 godina.

BRODOVI PONOVO PRISTAJU U KLADOVU

okt. 01 EKONOMIJA no comments

Na sednici Skupštine, odbornici su jednoglasno usvojili izveštaj o izvršenju budžeta opštine Kladovo za prvih šest meseci ove godine. Ukupni prihodi su 276 miliona dinara, odnosno blizu 38 odsto od plana.

Jednoglasnom odlukom je usvojen i drugi ovogodišnji rebalans opštinskog budžeta, čime je prihod uvećan za 26 miliona dinara, tako da sada prihodna strana opštinske kase iznosi 746 miliona dinara. Najveći deo prihoda – 23 miliona dinara – bespovratno je uplatilo Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija za izgradnju pontona za pristan brodova u Kladovu.

– Mi smo ponosni što smo posle 29 godina čekanja stvorili uslove da u Kladovu ponovo pristaju brodovi. Zahvalnost za razumervanje dugujemo resornom ministarstvu, koje je prepoznalo značaj te investicije i odobrilo nam bespovrastna sredstva za njenu realizaciju – poručio je Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Kroz Srbiju godišnje prođe oko 600 brodova,  koji će od narednog leta biti u mogučnosti da se usidre i u Kladovu. To će značajno doprineti afirmaciji turističkih potencijala našeg kraja .Naša je obaveza da taj trenutak spremno dočekamo i doprinesemo razvoju turizma na tom delu Dunava – dodao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Preraspodelom sredstava prihodovanih smanjenjem zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi, dva miliona dinara usmereno je za finansiranje prevoza srednjoškolaca sa područja opštine Kladovo u naredna dva meseca. Odbornici su jednoglasno usvojili predlog odluke o izgradnji brane za zaustavljanje bujičnih voda selu Kladušnica i rekonstrukciji atmosferske kanalizacije u naselju Brza Palanka. Oni su prihvatili i izveštaj o radu predškolske ustanove „Neven“ za minulu školsku godinu i dali su podršku godišnjem planu rada te vaspitno-obrazovne ustanove.

LASTE “OKUPIRALE“ KNJAŽEVAC

sep. 23 DRUŠTVO no comments

Knjaževčani su ovog septembra bili više nego iznenađeni velikim brojem ptica na krovovima, terasama, prozorima… Laste, spremne za dug put u toplije krajeve, “okupirale“ su varoš, možda da poruče da će se vratiti sa prvim danima proleća.

Uvek u isto doba godine, kada dani postanu kraći, počinje velika seoba ptica iz hladnih u tople krajeve planete. Laste, koje ornitolozi zovu i kosmopolitskim pticama, jer žive na svim kontinentima i svim geografskim širinama, na putu dugom nekoliko hiljada kilometara, na kratki predah svratile su u Knjaževac.

Na iznenađenje Knjaževčana, a kao po nekom unapred pripremljenom planu, naselile su terase stanova i kuća, žice za veš, telefonske kablove. Nekima je prizor ličio na one iz legenedarnog Hičkokovog filma, drugi su pokušali da se sprijatelje sa pticama, koje ih svojom pesmom bude u ranu zoru.
Laste su, kaže narodno verovanje, simbol slobodnog plavog neba i večne sreće, pa se misli da uništavanje njihovih gnezda donosi nesreću. U Srbiji se od davnina smatra da kada lasta stane na prozor, doći će pismo ili lepa vest. Kad ko vidi prve laste, treba da dodiruje novac u džepu, pa će ga imati cele godine.

Knjaževac nastanjuju golubovi, kojima varoš, prema legendi, duguje i svoje staro ime – Gurgusovac. Pre nekoliko godina došle su rode, koje se svakog proleća vraćaju na dimnjake, a možete ih sresti na obali Timoka, ili u šetnji drvoredom. Možda su i laste odlučile da je Knjaževac dobro mesto za život.  U svakom slučaju, prizor zabeležen ovog septembra u varoši, bio je zanimljiv i našem fotoreporteru.

PODELA PAKETA U KLADOVSKIM SELIMA

sep. 22 DRUŠTVO no comments

Crveni krst u Kladovu je u saradnji sa CK Srbije i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike obezbedio 300 paketa pomoći za najugroženije porodice i to za samohrana staračka domaćinstva i za porodice sa više dece. U naselju Mala Vrbica spiskove meštana je sastavila komisija Mesne zajednice. Iskustva potvrđuju da je stopa siromaštva najveća u seoskim sredinama i zato je pomoć Crvenog krsta dobro došla jer sadrži sredstva za higijenu i osnovne životne namirnice.

– Nažalost, broj onih koji nemaju povećava se iz godine u godinu, tako da ne uspevamo da podmirimo sve potrebe. Paketi sa hranom i sredstvima za higijenu samo trenutno će ublažiti nezavidan status određene kategorije stanovništva. Crveni krst pokušava da im ublaži tegobe, ali su naše mogućnosti limitirane – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta u Kladovu.

Jednokratnu pomoć u naselju Mala Vrbica dobilo je osam porodica koje žive ispod granice siromaštva.

– Nama se javio znatno veći broj, ali smo sagledali gde je situacija najteža i pakete su dobile porodice u kojima žive i deca. Nije bilo lako doneti odluku i zato smo smo u saradnji sa Crvenim krstom načinili spisak domaćinstava koja će u narednoj raspodeli imati prioritet – objašnjava Ljubiša Daskalović, predsednik Saveta MZ Mala Vrbica.

Naredna akcija Crvenog krsta je podela besplatnih drva za ogrev, podseća dr Mirčetić, i dodaje da se do sada prijavilo više od 250 meštana iz te podunavske opštine. Kriterijume za dobijanje drva za ogrev određuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Minule godine besplatan ogrev su dobila 283 domaćinstva, ali će ta brojka ove jeseni biti premašena smatraju u kladovskom CK.

NASTAVLJENA ISTRAŽIVANJA NA ŠARKAMENU

sep. 02 KULTURA no comments

I ovog septembra arheološka ekipa Muzeja Krajine i Arheološkom instituta u Beogradu boraviće na kasnoantičkom lokalitetu „Vrelo“ kod Šarkamena i istraživati jugoistočni deo utvrđene palate, koja je datirana s kraja trećeg i početkom četvrtog veka nove ere. Ovaj memorijalni kompleks na levoj obali Vrelske reke, šest kilometara zapadno od sela Šarkamen, a tridesetak kilometara udaljen od Negotina ponovo je u žiži javnosti, upravo zahvaljujući projektu Muzeja Krajne iz oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije arheološkog nasleđa, čiji je Muzej Krajine i učesnik i sufinansijer, a koji je odobrilo Ministarstvo kulture i informisanja.

Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889. kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitektna Đurđe Bošković je 1947. godine, “Vrelo” se prvi put istraživalo 1975. a intenzivnije tek od 1994. pod upravom akademika Dragoslava Srejovića. Na svetsku arheološku mapu “Vrelo” se upisalo 1996. kada je otkriven set zlatnog nakita.

– U periodu od 1994. do 2003. godine SANU, Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu vršili su sistematska arheološka istraživanja ovog nalazišta. Pod upravom akademika Dragoslava Srejovića, arheološkim istraživanjima rukovodio je dr Miodrag Tomović, viši naučni saradnik Arheološkog instituta, a u iskopavanjima su učestvovali Đoko Jovanović i Gordan Janjić, kustosi arheološke zbirke Muzeja Krajine i dr Čedomir Vasić, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu – ističu u Muzeju Krajine.

Koliko je ovo zdanje, zadužbina imperatora Maksimina Daje, jednog od tetrarha i Galerijevog sestrića, po čijoj je Feliks Romuliani gradio svoj rezidencijalno-memorijalni kompleks na “Vrelu” monumentalno, govori i podatak da je osnova šarkamenskog kompleksa 100 puta 100 metara, oblika nepravilnog trapeza sa po deset kula na svakom od deset bedema. Pretpostavlja se da su kule bile visoke preko deset metara.

Muzej Krajine, inače, potpisao je 2011. sa Arheološkim institutom ugovor o zajedničkoj realizaciji projekta  “Vrelo” Šarkamen, koji je fokusiran upravo na arheološka istraživanja, prezentaciju i promociju ovog memorijalnog kompeksa. Istraživanja su, nakon dugogodišnje pauze, nastavljena 2013. i ponovo su intenzivirana sada, kada će, pod rukovodstvom dr Sofije Petković, više naučne saradnice Arheološkog instituta, biti realizovana sve do 29. septembra.

Osim ovog, Muzej Krajine će do 30. novembra realizovati i projekat javnih radova koji su ove godine namenjeni radovima na održavanju Mokranjčeve kuće i arheološkog nalazišta “Vrelo”. Muzej će, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru, koja je odobrila ovaj projekat, uposliti na tri meseca tri osobe sa prvim i drugim stepenom stručne spreme.

– Sprovođenjem projekta, Muzej Krajine u Negotinu će u potpunosti srediti dvorište Mokranjčeve kuće, a konkretnim poslovima na raščišćavanju rastinja na arheološkom lokalitetu doprineće održavanju i zaštiti životne sredine i prirode u svom okruženju. Realizacija ovog javnog rada umnogome će doprineti afirmaciji naše ustanove, što će sigurno povećati posete objektima Muzeja Krajine, a pored zarade prilikom poboljšanja posete, značaj za lokalnu sredinu odražava se i smanjenjem broja nezaposlenih, makar i na period od tri meseca – ističu u negotinskom Muzeju.

BIGAR – SPOMENIK PRIRODE

sep. 01 KULTURA 1 comment

Vlada Republike Srbije donela je uredbu o proglašenju Spomenika prirode “Dolina potoka Bigar“. Tako je Bigar proglašen zaštićenim područjem druge kategorije regionalnog, odnosno velikog značaja.

Bigar se, stoji u uredbi, stavlja pod zaštitu radi očuvanja geomorfoloških i hidroloških vrednosti snažnog kraškog vrela sa slapovima i jezercima, u čijoj dolini se nalazi  najveća akumulacija bigra u Srbiji i 35 metara visok vodopad, jedna od turističkih atrakcija Stare planine. Spomenik prirode “Dolina potoka Bigar“ pripada dvema opštinama – Knjaževcu i Pirotu i ukupne je površine veće od 28 hektara.

Vodopad Bigar, koji se nalazi na magistralnom putu Knjaževac-Pirot, nedaleko od Kalne, decenijama unazad raj je za turiste, fotografe i ljubitelje netaknute prirode. Moćna voda, koja se uz huk stropoštava sa planinske litice, malo koga ostavlja ravnodušnim. Ali, ovo područje krije još jedan biser – kaskadna krečnjačka jezreca, na samo nekoliko stotina metara od iznad vodopada. Angažovanjem Turističke organizacije opštine Knjaževac, ovo područje je uređeno za izletnike, bicikliste i ljubitelje pešačenja.

POŽARI U KLADOVSKOM KRAJU POD KONTROLOM

avg. 18 DRUŠTVO no comments

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu „Štrbačko korito“. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.

ŠUME PLAĆAJU DANAK NEPAŽNJI

avg. 17 DRUŠTVO no comments

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu „Štrbačko korito“. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.

ŽIVORAD PETROVIĆ: “REORGANIZACIJA OPŠTINSKE UPRAVE JE NEOPHODNA“

avg. 15 INTERVJU no comments

Dugovanja „pritiskaju“ rad javnih preduzeća, a rešenje je u povećanju stepena naplate tih firmi. Neophodna je bolja organizacija rada organa lokalne samouprave kako bi se obezbedio napredak na svim poljima, poručuje u intervjuu za „Timočke“ Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

 Kakva je situacija u javnom sektoru ?

– Funkcionisanje komunalnih preduzeća je opterećeno  dugovanjima, tako da situacija nije nimalo sjajna. U najtežem položaju su JKP „Toplana“ i „Vodovod“, koji imaju velika dugovanja za struju. Računi koji su sada došli na naplatu su se skupljali godinama i dugovi se moraju vratiti i to je u redu. S obzirom da je „Toplana“ u blokadi, već smo ugovorili sastanak sa predstavnicima Udruženja toplana Srbije i Ministarstva energetike i nećemo insistirati na tome da se otpišu dugovanja, već da se uspostavi novi reprogram, koji će preduzeća morati da poštuju i da plaćaju svoje obaveze. Opština je do sada pomagala, odvajala subvencije, što za narednu godinu ne mogu da garantujem. Ako budemo u mogućnosti, videćemo na koji način možemo da pomognemo. Važno je napomenuti da javna preduzeća moraju da nauče da posluju samostalno.

Gde vidite rešenje problema u kome su se našla javna preduzeća ?

– Rešenje je, svakako, u poboljšanju stepena naplate. Oko 620 miliona dinara je dugovanje građana i privrede prema „Toplani“. Kad bi se polovina te sume naplatila, to bi rešilo mnoge probleme. „Toplana“ i „Vodovod“ moraju da imaju najmanje 90 odsto stepen naplate, jer nijedna toplana u Srbiji koja ima manji iznos naplate ne može da opstane. Situacija nije ni izbliza dramatična kao u vreme kad sam ja bio imenovan za direktora „Toplane“, jer je račun firme bio u blokadi, od četiri izmenjivača nijedan nije radio, vraćali smo dva kredita, ali sam uspeo da preduzeće izvedem iz dubioze i povećam stepen naplate na 120 odsto, i građani su bili zadovoljni grejanjem. Sada je  situacija drugačija – svi izmenjivači rade i kotlovi su sređeni. Direktori moraju da snose odgovornost za ono što je učinjeno ili nije.

Šta će se desiti ukoliko se ispostavi da direktori nisu dobro radili svoj posao?

– Za sada se maksimalno trude i ozbiljno rade svoj posao, ali cilj je da krenu efikasnije u naplatu svojih potraživanja. Dešava se da ljudi uspostave reprogram, plate dve rate i više ne izmiruju dugovanja. Moramo da vidimo ima li mogućnosti da se dugovanja isplaćuju preko odbitaka od zarade ili penzije. Sa druge strane, ukoliko se ispostavi da direktori ne rade dobro svoj posao, biće smenjeni.

Nedavno je doneta odluka o uvođenju minimalne zarade za sve zaposlene u „Toplani“, „Vodovodu“ i „Bogovini“?

– Ta odluka je ishitrena i doneta u mom odsustvu, a da me prethodno niko do saradnika o tome nije obavestio. Suština je u tome da predsednik opštine ne može da naredi javnim preduzećima da smanje plate na minimalnu zaradu, jer to zakonski nije izvodljivo. Ono što je dozvoljeno je da takvu preporuku može da uputi Opštinsko veće.  Nadzorni odbor, direktor i sindikati preduzeća, treba da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našle te firme. Uopšte ne moraju da smanjuju plate, ukoliko posluju dobro. Za zarade u „Toplani “ odlazi 13,5 miliona i 13 miliona u „Vodovodu“, i mi više subvencije za plate ne možemo da dajemo. Bitno je da obezbede sredstva za zarade radnika iz naplate svojih potraživanja i te odluke su na preduzećima. Da li će da dođe do uvođenja minimalne zarade odlučiće nadležni u javnim preduzećima.

Prema nacrtu zakona o određivanju broja radnika očekuje se smanjenje  zaposlenih. U kakvoj je situaciji opština Bor?

– Očekujemo dopis u septembru i onda ćemo sagledati kompletnu situaciju. U javnom sektoru i Opštinskoj upravi ima oko 1.200 radnika. Kada budemo dobili tačna uputstva, znaćemo i kako je predviđeno smanjenje broja zaposlenih i koliki je višak.

Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran“ i kanadska kompanija „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu ?

 – Rezultati geoloških istraživanja su takvi da daju nadu da se u dogledno vreme otvori rudnik. Ukoliko dođe do toga, reč je o velikim  investicijama koje za sobom „povlače“ veći broj manjih investicija u oblasti ugostiteljstva, građevine i turizma, što je veliki plus za našu opštinu. Međutim, u pitanju je  dugoročan proces, koji traje od pet do osam godina.

 Da li ima novih radnih mesta do kraja godine ?

 – Fabrika za proizvodnju strujomera EWG je dobila posao na tenderu i kada krenu da rade punom parom očekujemo da će oko 300 ljudi dobiti posao u toj firmi. U septembru i veliki trgovinski lanac „Tekijanka“ otvara objekat u Boru, gde će takođe biti zaposleno oko 40 novih radnika. Pregovori su završeni i sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“, koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru, tako da se nadamo da će se i to desiti u narednom periodu.

Opština izdvaja značajna sredstva za rad Narodne kuhinje u Boru. Da li ste zadovoljni kako to funkcioniše ?

 – Za rad Narodne kuhinje iz budžeta se izdvaja oko 15 miliona dinara. Redovno proveravamo  kuhinju, jer je ranije bilo primedbi korisnika da nema dovoljno mesa i hleba, tako da idemo u iznenadne kontrole i za sada ona dobro radi. Želimo da ispoštujemo sve normative kada je reč o Narodnoj kuhinji, jer je ta pomoć zaista potrebna građanima. Nastavićemo i nadalje da kontrolišemo isporuku i kvalitet obroka koji se daje korisnicima.

Da li ste zadovoljni  radom organa lokalne samouprave ?

 – Nisam zadovoljan. Neophodno je uraditi reorganizaciju pojedinih odelenja u smislu efikasnijeg delovanja. Očigledno je da inspekcija ne radi dobro svoj posao, i na mesto onih inspektora koji svoju funkciju ne obavljaju u potpunosti, dovešćemo mlade i perspektivne ljude.  U odeljenju finansija je nepojmljivo da sav posao zavisi od jednog čoveka. Sporo se završavaju poslovi, i administrativno je dosta preopterećena Opštinska uprava i moramo drugačije da reorganizujemo poslove.