Search Results For “Filьm Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn Čelovek-pauk Net puti domoй smotretь onlaйn fm2022.ru”

OBOREN I VRAĆEN SAJT OPŠTINE BOR

jun. 08 VESTI no comments

Sajt Opštine Bor, koji su juče popodne napali hakeri, nije bio u funkciji 17 sati.  Predstavnici lokalne samouprave najavili su na konferenciji za novinare da će raditi na boljoj zaštiti sajta, koji je od danas ponovo u funkciji.

-Nisam mogla da verujem da se to desilo, i da je hakovan zvanični sajt Opštine. Preko cele stranice na našem sajtu je stajao grb UČK,oznaka velike Albanije  i ispod je bila tekstualna i glasovna poruka. Odmah smo o svemu obavestili policiju, zvala sam i naše administratore da oni pogledaju šta može da se uradi da se sajt što pre vrati u funkciju. Mi ne znamo ko je to učinio i podneta je krivična prijava protiv NN lica  – kazala je Ljubinka Jelić, načelnica Opštinske uprave.

Zamenik predsednika opštine Bor Saša Vukadinović kazao je da ovo nije samo napad na Opštinu Bor već i na Srbiju.

 

 

PROSLAVILI 50 GODINA RADA

jun. 07 VESTI no comments

Tradicionalnom priredbom u Domu kulture obeležen je Dan predškolske ustanove “ Neven “ .Odluka o osnivanju vrtića u Kladovu je doneta 16. aprila  1966. godine, a prva generacija mališana u obdanište je krenula od septembra te godine. Za pola veka  postojanja u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi stasavale su brojne generacije Kladovljana. Dan obdaništa je i prilika da se sumiraju rezultati rada sa mališanima u ustanovi koja 50 godina ispunjava svoju misiju vaspitanja.

– Uverena sam da je ta misija u potpunosti realizovana kada je reč o vaspitanju brojnih generacija mališana u Nevenu. S godinama smo rasli i poboljšavali uslove rada u svim segmentima. U godini jubileja Predškolska ustanova “ Neven“  raspolaže sa tri objekta površine oko 2250 kvadrata . U njima  boravi 367  mališana od jaslenog do predškolskog uzrasta. Brigu o deci  vode 33 vaspitača, a prema profilima stručnosti „Neven“ ispunjava propisane standarde i normative Ministarstva prosvete- s ponosom ističe  Jasmina Vlaisavljević direktorka PU “ Neven“

Maj je mesec predviđen za upis nove generacije dece koja će se od septembra družiti sa vaspitačima.

– Mesta ima dovoljno i biće primljena sva deca. Roditeli upisuju i decu koja će od septembra naredne godine krenuti u prvi razred , a jedan od uslova je da u obdaništu realizuje obavezan program namenjen predškolcima. S obzirom na dosadašnja iskustva spremni smo da odgovorimo i tom zadatku- zaključila je Vlaisavljević .

VIŠE PARA ZA POLJOPRIVREDU

jun. 02 POLITIKA no comments

Dotacije za realizaciju programa, odnosno projekata Udruženja građana u 2016.godini, izbor programa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek, ali i javni konkurs za dodelu sredstava po Programu mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja, te Javni poziv za realizaciju programa podrške samozapošljavanja, samo su neka od pitanja koja su se našla na dnevnom redu ovonedeljne sednice Opštinskog veća u Majdanpeku.

Opština će, prema odluci koju je usvojilo Veće, a nakon sprovedenog konkursa dodeliti 3,5 miliona dinara kroz dotacije udruženjima građana za realizaciju programa, odnosno projekata. Na konkurs su pristigle 23 prijave, sa zahtevima u ukupnom iznosu duplo većem od predviđenog, a nadležna komisija je nakon razmatranja predložila 20, od kojih je Opštinsko veće usvojilo 19.

Usvojen je i predlog odluke o objavljivanju javnog konkursa za dodelu sredstava po Programu mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja. Konkurs će biti otvoren do kraja oktobra, odnosno utroška svih 7,5 miliona dinara, predviđenih sredstava, što je za pola miliona dinara više nego prošle godine, tokom koje je kroz 10 zahteva utrošeno samo 400 hiljada dinara. Budući da je sada predviđen i duži rok, članovi Opštinskog veća istakli su potrebu da se potencijalni korisnici podrobno informišu o mogućnostima. Više tačaka dnevnog reda 34.sednice Opštinskog veća odnosilo se na oblast zapošljavanja, pa tako i Odluka o raspisivanju Javnog poziva za realizaciju programa podrške samozapošljavanja, gde bi lica koja su to pravo ostvarila posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja, mogla da računaju na dodatna sredstva od još 40 hiljada dinara. Predlog o raspisivanju Javnog poziva za realizaciju programa “Praktikant”će i nakon duge rasprave na ovoj sednici, odluku sačekati na narednoj.  Usvojene su, međutim, odluke o izmeni osnivačkih akata ustanova u oblasti kulture u skladu sa novim Zakonom o kulturi.

Vezano za Odluku o izboru programa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek, čulo se da je, razmotrivši prijave po javnom pozivu, Komisija donela odluku o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek i to kada je reč o štampanim medijima “Privredni i infrastrukturni razvoj opštine Majdanpek, prednosti, potencijali i mogućnosti” i  “Majdanpek danas”, a kada je reč o elektronskim medijima, odnosno radijskim i tv programima, internet portalima, “Informisanje o ekologiji,  selima i turizmu opštine Majdanpek”, Istraživačko novinarstvo i podrška boljoj informisanosti opštine Majdanpek, “Hronika Majdanpeka” i “Informacije, aktuelna veza  između stanovništva”.

ŠANSA ZA STUDIRANJE U EU

jun. 02 DRUŠTVO no comments

Studenti iz Srbije imaju brojne šanse za studiranje u EU, ali je neophodno da se detaljno i pravovremeno informišu o tome. Rečeno je na prvom javnom razgovoru “Studiraj, putuj, upoznaj EU” koji je u saradnji sa ovdašnjom bibliotekom “Dositej Novaković” organizovao tim projekta “Euteka – EU u vašoj biblioteci”. Slični razgovori će, kažu nadležni, biti organizovani u 21 biblioteci širom Srbije sa ciljem da biblioteke postanu mesta za informisanje građana o svim važnim temama vezanim za EU.

– Informacije o prilikama za studiranje kao i izvori stipendiranja, dostupni su na internetu i srednjoškolci treba da se detaljno informišu o tome kako bi našli najbolju opciju za sebe- istakao je srednjoškolcima Naim Leo Beširi, ekspert iz Tima Evropa Srbija, koji je postiplomske studije završio na Evropskom koledžu u Brižu, upoznavši ih, između ostalog i sa programom “Erazmus plus”.

Učesnici ove javne debate Jelena Milešević, istraživačica na Institutu za medicinska istraživanja, nekadašnji postdiplomac Univerzitetu u Gentu, kao i Danko Nikolić, član Tima Evropa Srbija i direktor „Zaječarske inicijative“ upoznali su negotinske đake i sa osnovama obrazovanja u zemljama EU.

-Važno je da znate da imate priliku da studirate u Evropi, da treba da se informišete, da se interesujete za to koje fondacije obezbeđuju stipendije, da budete uporni i ne bojite se da komunicirate sa zaposlenima na univerzitetima – istakla je Jelena Milešević.

POČINJE SA RADOM KUPATILO BANJICA

maj. 13 VESTI no comments

Specijalna bolnica “Sokobanja”  spremno će dočekati predstojeću turističku sezonu. Pripremni radovi na svih pet objekata koji su u sastavu ovog bolničkog kompleksa su u završnoj fazi. U cetralnom objektu kompleksa ,Novom Zavodu, zamenjena je PVC stolarija čime se dobilo na estetskom izgledu kao i energetskoj efikasnosti a nabavljen je aparat za prečišćavanje voda. Kada je u pitanju objekat “Sokograd”, koji se nalazi u centru grada od ove sezone u ponudi je i slana soba. Posebno raduje činjenica da posle nekoliko godina pauze počinje sa radom i kupatilo “Banjica”. Tokom zime renovirani su bazeni koji su dobili savremen izgled sa pratećim sadržajima, zamenjena je stolarija i urađena  spoljna fasada. Na objektima vila “Bota” i vila “Dalmacija” je takođe bilo pripremnih radova tako da i ovi objekti spremno dočekuju turističku sezonu.

Od prošle godine formiran je i kabinet za sportsku medicinu koji je na raspolaganju sportskim ekipama kako iz Sokobanje tako i onima koji borave na pripremama u ovom turističkom mestu.

Prema rečima v.d. direktora Specijalne bolnice “Sokobanja” Vesne Milanovič, bolnica je protekle godine poslovala sa suficitom a prema najavama i ova godina će biti veoma uspešna.

Korisnici usluga bolnice mogu biti vojni osiguranici, penzioneri preko radnih organizacija i sindikata, pacijenti sa uputom od republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja kao i korisnici koji plaćaju iz sopstvenih sredstava. Cene usluga su veoma popularne a tu su i razne povoljnosti i popusti.

Specijalna bolnica „Sokobanja“ je naučno-nastavna baza pri Medicinskom fakultetu u Nišu i jedina je ustanova u Sokobanji koja ima odobrenje Ministarstva zdravlja za primenu prirodnih faktora u lečenju. Opremljenost bolnice savremenim aparatima, naročito za ispitivanje plućne funkcije, laboratorije, rentgen kabinet, stacionarni deo sa odeljenjima za prevenciju, poluintenzivnu i intenzivnu negu, blok za respiratornu i opštu lokomotornu rehabilitaciju, kao i tim od 50 medicinskih radnika (35 lekara specijalista) omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze i uspešan tretman. Bolnica je kapaciteta 560 postelja, od kojih je 300 u novom Zavodu B kategorije. Bolnica pored zdravstvenih usluga pruža nestandardne usluge velnes odnosno spa programa.

KNJAŽEVAC DOBIO NAUČNI KLUB

maj. 13 EKONOMIJA no comments

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje u Knjaževcu u ponedeljak, 09. maja, otvoren je Naučni klub.

Naučni klub u Knjaževcu je peti po redu u Srbiji i jedan od dvanaest koliko ih je i planirano, a uspostavljen je na osnovu Memoranduma o saradnji opštine Knjaževac, Centra za promociju nauke iz Beograda i Regionalnog centra za stručno usavršavanje. Preko aktivnosti Naučnog kluba nastavnici i naučnici moći će na nauku učine vidljivijom i pokažu koliko je ona lepa, zanimljiva i korisna.

– Naša ideja je da se podelimo našu misiju, a to je neformalno obrazovanje, sa nastavnicima i učenicima. Insistiramo da deca dođu,  vide, pipnu i omirišu nauku kako bi se kod njih probudila znatiželja i interesovanje – kaže Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke.

Otvaranje Naučnog kluba pokazuje da  Knjaževac želi da ulaže u edukaciju dece, rekao je na otvaranju predsednik opštine Milan Đokić.

– Opština Knjaževac je među prvima u Srbiji koje imaju otvorene naučne klubove. Klub će imati za cilj promociju i prezentaciju nauke i nadam se da će naši osnovci i srednjoškolci provoditi vreme ovde i da će se sve više njih interesovati za nauku – dodaje Đokić.

Reginalni centar za stručno usavršavanje je otvaranjem Naučnog kluba u svojim prostorijama proširio delatnost i na edukaciju mladih.

– Već smo počeli sa tim jer smo pre desetak dana imali gostovanje mobilnog planetarijuma. Bavićemo se promovisanjem nauke, pokušaćemo da što više mladih dovedemo ovde i pokažemo im neposredno šta je zapravo nauka –  ističe Dejan Tomić, direktor RCSU Knjaževac.

Otvaranje Naučnog kluba u Knjaževcu prati gostujuća izložba “Spektri“. Ona pokriva šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, mikro-talase, infracrveno zračenje, vidljivi deo spektra, ultraljubičasto zračenje kao i X i gama-zračenje. Nakon otvaranja, održano je predavanje za nastavnike “Naučni klub – koncept i aktivnosti”.

AGROTURIZAM I ZDRAVA HRANA

maj. 05 DRUŠTVO no comments

Bogato kulturno nasleđe Negotinske Krajine, od praistorijskog doba, preko ostataka Rima, do srednjeg veka i spomenika iz novije istorije, uz brojne kulturne, etno i muzičke manifestacije, načinile su ovaj kraj jednim od najatraktivnijih turističkih destinacija u oblasti kulturnog turizma Istočne Srbije. Uz to i činjenica da je ovo područje i bogomdano za uzgoj grožđa, pšenice, ali i drugih kultura, da neka od njenih područja poput Vratne, Rogljeva i Rajca predstavljaju i prave oaze netaknute prirode, dodatna su atrakcija turistima iz cele Srbije.

-Sa aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine, može se reći, da je turizam životno zavistan od poljoprivrede, mada, s druge strane, direktno ili indirektno podstiče razvoj poljoprivrede. Agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja, zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini, kroz integralni razvoj poljoprivrede, uvažavajući aspekte održivosti – ističe dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin.

Ako se posmatra sa stanovišta prirodnih potencijala, opština Negotin sa velikim oblastima pod šumom, bogatom florom i faunom, pruža i izuzetne prirodne mogućnosti za izvoz specifičnih ekoloških proizvoda kao i za razvoj lovnog, izletničkog, planinskog i svih ostalih vidova turizma koji u sebi sadrže i primenu ekoloških principa.

-Pre svega, agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i njen plasman na tržištu. Poljoprivredne delatnosti u ovom kontekstu nisu povezane  samo sa obradom zemlje i proizvodnjom hrane, nego i sa upravljanjem životnom sredinom, kao i pružanjem usluga lokalnoj zajednici i čitavom društvu, što sve doprinosi racionalnijem korišćenju prirodnih potencijala, suzbijanju prekomerne koncentracije privrede u gradovima, zaustavljanju negativnih migracionih kretanja i oživljavanju i razvoju sela – dodaje Petkanićeva.

Uz veću proizvodnju i veći plasman poljoprivrednih proizvoda stiču se uslovi i za većom zaradom, novim radnim mestima, ali se, a što je i primarni cilj, seoskog turizma, zaustavlja migracija stanovništva zbog nedostatka posla. Time, kažu stručnjaci, selo se podmlađuje, podstiče se prirodni priraštaj stanovništva, štiti i valorizuju kulturno istorijske vrednosti.

-Suština ponude u ruralnim područjima jeste boravak u renoviranim seoskim kućama u tradicionalnom stilu sa mogućnošću samostalnog spremanja hrane, upoznavanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i običaja i sve to u ekološki zdravoj sredini. Smeštaj i ishrana turista na ovaj način, mnogo su atraktivniji, ekonomski jevtiniji i istovremeno zdraviji od uobičajenog hotelskog smeštaja i ishrane – zaključuje Zorica Petkanić i objašnjava da se poseban značaj agroturizma i njegova prednost vidi upravo u činjenici da je funkcionalan svih 365 dana u godini.

Proizvodnja kvalitetnog žita, voća i povrća je takođe  veoma razvijena u opštini Negotin tako da je višak ovih proizvoda  baza za izvozne projekte  u oblasti proizvodnje zdrave hrane,  ali i dopuna u sve razvijenijoj ponudi u okviru seoskog turizma. Turistima iz cele Srbije, ali i sve češćim svetskim putnicima ponuđen je kvalitetan smeštaj u brojnim domaćinstvima ne samo u Negotinu, već i u Rogljevu, Rajcu, Čubri, Kovilovu, Radujevcu, Karbulovu i na Kusjaku, u kojima gost može da oseti taj poseban šarm u dih tradicionalnog seoskog života na ovim prostorima.

 

VUČIĆ: RTB „BOR“ RAZVOJNI PROJEKAT ZA CEO REGION

apr. 09 EKONOMIJA no comments

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.

PETROVIĆ: SEOSKI TURIZAM RAZVOJNA ŠANSA OPŠTINE BOR

mar. 09 INTERVJU no comments

Razvoj turizma moramo započeti i na razvoju seoskog turizma, koji bi mogao da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u borska sela. U pogledu razvoja poljoprivrede, važno je formirati I regionalnu organizaciju poput zadruge, koja bi pomogla poljoprivrednicima u Borskom i Zaječarskom okrugu, istakao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor u intervjuu za Borski nedeljnik “Problem”.

Kako ste zadovoljni proteklom 2015. godinom, u pogledu investicija i infrastrukturnih radova?

-Uvek može bolje ali smo prezadovoljni jer je urađeno puno stvari, a neke od njih nisu bile završene u poslednjih 20 godina. Urađen je Starobanjski i Novi zlotski put, saobraćajnica koja spaja selo Luku sa magistralom prema Majdanpeku, ulica „3. oktobar“, u svakom mestu su asflatirane dve do tri ulice. Uređene su sve seoske i gradske škole gde je rađena zamena krovne konstrukcije, stolarije, termoizloacija i obnova fasada. Ostala je samo škola u Slatini, i to ćemo uraditi ove godine. Zamenili smo kotlove u Brestovcu, sad menjamo kotao u Zlotu koji će da greje i školu i dom. Završena je izgradnja  tri seoska vodovoda u Luki, zlotskom reonu Manastirište, i  u Šarbanovcu, koji nije bio završen 20 godina. Oko 100 miliona dinara je uloženo samo na radovima u Zlotu, a oko 70 miliona dinara košta put Bor-Zlot. Puno toga je urađeno i nastavićemo sa radovima i ove godine.

Šta je u planu za ovu godinu?

– Već u aprilu imaćemo rebalans budžeta, kako  bi predvideli sredstva za put u Gornjanu, jer nije bio dobar predmer i predračun koji se odnosio na pet umesto četiri metara puta, koliko treba biti urađeno.  Završavamo treću traku na ulazu u Bor i radimo put Gornjane –  Rudna glava, jako značajan za stanovnike tog kraja. Krećemo i sa radovima na izgradnji vodovoda u Gornjanu, reč je o prvoj fazi, a u Brestovcu radimo zamenu stolarije, termoizolaciju, kotao je već zamenjen i ugrađen je novi.

Rad „Toplane“ opterećuju nagomilana dugovanja, a sa problemima se suočavaju i druga javna preduzeća. Šta je rešenje za javni sektor u Boru?

– U svim gradovima ima problema u javnom sektoru, pa tako i u Boru. Međutim, najvažnije je da te probleme nisu osetili građani.  Grejanje je ove zime bilo veoma dobro. Radi se na tome da „Toplana“ isplati obeveza za ugalj do početka naredne grejne sezone, jer smo u oktobru imali više od 300 milona duga za energente.  Najveći problem je sa dugovanjima za električnu energiju, koja su preko 800 miliona dinara. Lokalna samouprava je pomogla „Toplanu“, kako bi se deblokirao račun. To je dug koji se stvarao godinama. Preko 360 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao do 2010 godine a ništa nije plaćeno.  Stupili smo u kontakt sa nadležnim ministarstvima da vidimo na koji način može da se reši pitanje ogromnih dugovanja za struju, jer  blokada „Toplane“ nije rešenje. Najbolje prolaze oni koji su napravili taj dug. Mi smo ponudili  udeo kapitala, ali bez pomoći države  to sami ne možemo da rešimo. I „Vodovod“   ima problema sa dugovanjima za električnu energiju, ali su uspeli da urade reprogram i nisu u blokadi. Ostala javna preduzeća rade, i mi nastojimo  da poslove usmerimo ka njima, jer je neshvatljivo  da atmosfersku kanalizaciju u gradu radi neko privatno preduzeće a ne „Vodovod“ kome je to delatnost. Osim toga, efekta ima i štednja za koju smo se zalagali i koja daje rezultate.

Akcenat je i na jačanju privatnog sektora. Ima li u najavi novih investitora koji bi želeli da ulože svoj kapital u Boru ?

– Obavio sam razgovore sa Slovencima, Iračanima, Rusima koji žele da rade u Boru ali to još nije izdefinisano do kraja. Moramo da shvatimo da nismo najatraktivnije mesto za ulaganje, pa ništa i ne može da se reši brzo, ali to ne znači da odustajemo od bitke za dovođenje novih investitora. Naprotiv, to je prioritet. „Friport“ je zbog pada cene bakra malo usporio istraživanja ali sigurno će na ovim prostorima da otvori rudnik. U istraživanjima učestvuje sada i „Rio Tinto“, ali ništa ne može biti gotovo preko noći. Spremni smo da potencijalnim investitorima ponudimo najpovoljnije uslove da bi započeli biznis u Boru, i na tome ćemo raditi i u budućem periodu.

Šta je u planu kada je reč o razvoju turizma?

– Smatram da je razvoj seoskog turizma razvojna šansa opštine Bor. Selo Gornjane je izvanredan turistički potencijal, i  činjenica je da može dobro da se živi od seoskog turizma, ali mislim da ljudi to još uvek  ne prepoznaju u pravom smislu. Želimo da pomognemo domaćinstva i razvijemo seoski turizam, jer naša okolna sela imaju potencijal. Imamo izvanredan sir, još pre Prvog svetskog rata smo izvozili sir iz Zlota u Evropu. Znači ,imamo proizvod i potrebno je da ga brendiramo. Nije problem u novcu već u idejama.

Nedavno ste održali sastanak sa predsednicima opština u Timočkoj krajini. Šta je dogovoreno ?

– Razgovarali smo o RVS „Bogovina“ jer je bila opasnost da osnivači izađu iz ove priče, da ostanu samo opštine Bor i Boljevac. Dogovor je da su za ovaj projekat pored Bora i Boljevca zainteresovane i opštine Knjaževac, Negotin i grad Zaječar.  Drugačije je kada delujemo udruženim snagama i onda možemo i kod nadležnih ministarstava da tražimo podršku za drugu fazu ovog projekta. Osim toga, razgovarali smo i na temu poljoprivredne zadruge. Opštine Bor, Boljevac, Negotin i grad Zaječar  zainteresovani su za osnivanje organizacije poput zadruge koja bi sa jedne strane poljoprivrednim  proizvođačima obezbedila repromaterijal, stočni fond,  po najeftinijoj ceni na tržištu, a sa druge strane bi vršila otkup tih proizvoda. Centar takve zadruge bio bi u Boljevcu. Važno je da za  region imamo centralnu zadrugu koja će pomoći poljoprivrendicima u Borskom i Zaječarskom okrugu. Već ima zainteresovanih, a to su Rusi koji su hteli da otkupe  meso i voće ali traže određenu  količinu tih proizvoda.  Naši ljudi su vredni  ali teško plasiraju svoje proizvode na tržište.  Ideja je da oživimo selo, razvijemo poljoprivredu i omogućimo porodicama uslove za rad i život na selu. Tako bi oslobodili radna mesta i u RTB  i u javnim preduzećima.

Na nedavno održanoj sednici SO Bor se dosta polemisalo u o radu seoskih mesnih zajednica.

-Reč je o tome da predsednici mesnih kancelarija u većini sela  imaju posla za dva do tri sata nedeljno. Dogovor je da svakog dana odlaze naši ljudi i budu prisutni u selima po dva sata u Gornjanu, Krivelju i Bučju, kako bi se nesmetano završavali poslovi u tim MZ.

Da li opština Bor planira da aplicira za sredstva iz IPA programa ?

– Hoćemo da konkurišemo i uključimo se u  IPA program, ali isključivo za ono što donosi korist Boru. Tako da ćemo ozbiljno pristupiti projektima, kako bi sagledali sve mogućnosti i potrebe opštine Bor.

Pojedini sportski klubovi u Boru su u nezavidnoj situaciji. Ima li rešenja za borski sport ?  

– Svaki sportski klub lokalna samouprava je sufinansirala prema programu za sport.  Fudbalskom klubu Bor smo isplatili 31. decembra više od milion dinara, a oni su sad u blokadi. Oni su pravdali sredstva i prikazivali  za jednu utakmicu, gde je ukupan broj igrača i uprave do 22, čak 200 sendviča. Ne može tako da se radi. Opština je pomogla i pokušali smo da promenimo upravu i klub postavimo na zdrave noge ali to je poništila sportska inspekcija i Ministarstvo sporta i rekli da nemamo prava da se mešamo, tako da to nismo ni činili. Fudbalski klub Bor može da zahvali svojoj upravi za ovo stanje u kojoj su se našli. Za budžetska sredstva postoji tačno određen način kako se ona pravdaju i to kontrolišu  naše finansijske službe ali niko neće moći da pravda srestva tako što prikazuje lažne račune. Mi ćemo u budućem periodu sagledati celokupnu situaciju s obzirom da je  stadion naš. Šteta je da jedan klub koji postoji od 1919 godine  ne bude na mapi takmičenja i sporta za grad Bor, tako da će morati da se pronadje neko rešenje. Opština je za realizaciju programa sporta do juna  odvojila 18 miliona dinara  i sufinansiraće se svi klubovi. Od juna ćemo Sportskom savezu preneti sredstva za sufinasiranje  30 do 35 klubova, kriterijume po kojima su određeni ti klubovi i planove za razvoj borskog sporta.

PERSPEKTIVE I RAZVOJ SOKOBANJSKOG TURIZMA

feb. 17 POLITIKA no comments

Ovogodišnji budžet Sokobanje  iznosi više od 800 miliona dinara i  garancija je razvoja ove opštine koja ima oko 16 hiljada stanovnika. Turizam i dalje ostaje prioritet, ali ne zapostavljaju se i ostale privredne grane, a poseban akcenat dat je razvoju poljoprivrede, mesnih zajednica,putne infrastrukture kao i vodosnabdevanje, za šta će iz budžeta biti izdvojeno 37 odsto sredstava.

 

      Soko banja – Soko grad, dođeš star odeš mlad – rečenica  koju je izrekao još početkom dvadesetog veka  naš poznati komediograf Branislav Nušić, i danas je mnogima putokaz da ovde provedu svoj odmor. A da je ona tačna potvrđuju hiljade turista koji svake godine posete ovo banjsko lečilište. Jer, prema zvaničnoj statistici, posle Vrnjačke, Sokobanja je, u Srbiji, najposećenije turističko odredište posetilaca koji su željni odmora i čistog vazduha. Veliki broj termalno mineralnih izvora kao i umereno-kontinentalna klima, netaknuta priroda i čist planinski vazduh učinili su banju prepoznatljivom i idealnu za posetu. Sokobanjski termalni izvori otkriveni su još za vreme Rimljana. Sve ovo, veoma pogoduje u rehabilitaciji i lečenju ljudi koji imaju astmu, psihoneuroze, povišen krvni pritisak, hroničan reumatizam, stanja posle povreda, malokrvnosti, što je rezultiralo da se banja bavi uglavnom medicinskim turizmom. Pored toga banja je bogata kulturnim manifestacijama, zabavnim i sportskim sadržajima . O razvoju ovog poznatog turističkog mesta, ali i o aktuelnim dešavanjima, razgovarali smo sa Snežanom Radovanović, predsednicom Skupštine opštine Sokobanja.

– Opština Sokobanja je poznata po zdravstvenom turizmu, ali  je takođe u ovom kraju razvijena i poljoprivreda, a često se zanemaruje činjenica da je na našoj teritoriji razvijeno i rudarstvo, mislim na rudnik uglja “ Soko “ koji u ukupnim prihodima opštine i životu učestvuje u značajnoj meri . Mislim na standard stanovnika  kao i na celokupni privredni ambijent opštine. Turizam, kao privredna grana je sezonskog karaktera, tako da  u narednom periodu treba stvarati uslove i sadržaj za produžetak sezone.  Kada je reč ipak o osnovama razvoja,opštine to je turizam. U proteklom periodu dosta smo uložili u razvoj ove oblasti, kroz izgradnju Akva parka i „Soko terme“, koja je privatna investicija i jako značajna, jer su kapaciteti popunjeni 365 dana u godini.  Dosta se ulaže u razvoj putne infrastrukture, ne samo zbog gostiju već i, pre svega, zbog naših građana, jer dobro je poznato šta za razvoj jedne opštine znače dobri putevi i komunikacije. U budućem periodu radićemo na  izgradnji sportskih terena kao isplativog vida investicija jer, na ovom polju očekujemo da će dobar broj  klubova upravo ovde naći dobro mesto za pripreme svojih sportista. Osim toga, plan je da ove godine uradimo dosta i na drugim destinacijama kao što su Seselačka pećina, Vrmdža i Vrmdžansko jezero, Bovan, Vrelo i izvor Moravice koje su jako atraktivne za posetioce. Svi ovi projekti razvijaju se po planu jer, još od 2002. godine opština Sokobanja ima svoj tim stručnih i sposobnih ljudi, obučenih za izradu projekata i akcioni plan razvoja koji se polako, ali sigurno i ostvaruje.

Od 2009. godine u okviru Opštinske uprave formirana je Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj koja se bavi izradom projekata i konkursne dokumentacije kod fondova EU. Ovaj tim stoji na raspolaganju i svim ustanovama i organizacijama na teritoriji opštine Sokobanja zainteresovanim za konkurisanje kod resornih ministarstava, ali i u okviru prekogranične saradnje.

[fve]https://youtu.be/1OjKCQh6Zhw[/fve]

Da li sve ove projekte realizujete sami ili ste konkurisali kod Evropske unije, u okviru IPA programa ,kako biste uz njihovu finansijsku pomoć realizovali navedene delatnosti ?

– Moram da kažem da sa dve opštine iz Bugarske, imamo uspešnu višegodišnju prekograničnu saradnju a to su Rila i Vršec, sa kojima smo konkurisali za sedam projekata ove godine, a najznačajniji je izgradnja pozornice Vrela u centru banje, gde će, kada bude realizovan, biti jedno od najlepših mesta u banji gde će se organizovati razne kulturne manifestacije sa jako lepim sadržajem što će obogatiti ukupnu turističku ponudu Sokobanje..

Opštinski budžet Sokobanje usvojen je u zakonskom roku i koliko se može primetiti, u odnosu na broj stanovnika , namenjen je prvenstveno razvoju sredine. Osim infrastrukture na šta će te utrošiti novac poreskih obveznika?

– Najveći akcenat stavljen je upravo na razvoj te oblasti, dakle vodosnabdevanje, rešavanju pitanja  banjske deponije i puteva. Za sve ove oblasti već postoje urađeni projekti, a to su povezivanje pojedinih seoskih mesnih zajednica kvalitetnom putnom mrežom, i očekujemo njihovu realizaciju već na proleće, kada to vremenski uslovi dozvole. Ono čime smo se mi rukovodili je da  svi stanovnici opštine Soko banja imaju isti tretman, što znači da ćemo uložiti sredstva ravnomerno, to jest tamo gde su najveće  potrebe.

Kako funkcioniše koalicija koja je trenutno na vlasti u ovoj opštini i da li se  skupštinske odluke sprovode ili ostaju mrtvo slovo na papiru?

– Skupština opštine Sokobanja broji 30 odbornika. Na vlasti su Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, sa koalicinim partnerima. Ova koalicija je na vlasti od juna 2012. godine. Moram da napomenem da sa Demokratskom strankom imamo korektan odnos, da smo odluke donosili većinom i da za sada nema većih  problema u funkcionisanju kada je reč o skupštinskoj većini.Socijalistička partija je korektan i pouzdan partner.

Republički izbori biće uskoro raspisani. Kakvo je vaše mišljenje kada je reč o stanju u državi i šta očekujete od predstojećih izbora, kako na državnom tako i na lokalnom nivou?

– Kao što svakog građanina Srbije i mene interesuje šta će se sve dogoditi u Srbiji. Ono što me posebno interesuje je kako rešiti krizu koja vlada, a posebno u oblasti zapošljavanja. Naročito u istočnoj Srbiji, jer i u Zaječarskom i  Borskom okrugu trenutno stanje nije posebno  sagledano od strane aktuelne vlade u meri u kojoj zaslužuju. Mislim da je to uslovljeno krizom u celoj zemlji, opterećenoj migrantskom krizom i ostalim problemima. Ja kao predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Sokobanji očekujem da ćemo imati dobar rezultat, kao i na prošlim izborima, mislim da smo se profilisali na lokalu i da će Socijalistička partija Srbije ostvariti dobar rezultat kako u Sokobanji tako i na nivou Srbije. Takođe očekujem da izbori budu realizovani u demokratskoj atmosferi.

Na kraju razgovora možete li prokomentarisati stanje u istočnoj Srbiji, mislim pre svega na saradnju dva okruga Borskog i Zaječarskog, da li je ona zadovoljavajuća ili ima mesta za nešto više od sadašnjeg stanja.

– Mislim da je saradnja minimalna i da treba dati više značaja, npr. očuvanju životne sredine, ne samo zato što je Sokobanja ekološka opština već uopšte. Smatram da komunikacija mora biti na mnogo višem nivou, pre svega po pitanju putne infrastrukture,  posebno zbog razvoja turizma, ne samo zbog Sokobanje, već zbog cele Timočke krajine koja ima veliki potencijal u ovoj oblasti, od Kladova, Bora pa do Knjaževca i Stare planine. Ja kao predsednik Skupštine opštine Sokobanja moram da kažem da je pokrenuta inicijativa da se formira Savez skupština  gradova i opština, ne samo Timočke krajine, već na nivou 28 gradova i opština Srbije da zajedno podignemo potencijal, posebno kada je reč o donošenju odluka po pitanju razvoja i primeni primera dobre prakse. A ako govorimo o saradnji samo Zaječarskog i Borskog okruga ta saradnja može i mora da bude bolja i sadržajnija ali, to zavisi, pre svega od načelnika ovih okruga, bez obzira na zakonska ograničenja koja imaju po pitanju nadležnosti koje su im date.

[fve]https://youtu.be/p0ndg7Pd8Lw[/fve]

ŽENE SU TOLERANTNIJE

Snežana Radovanović se bavi politikom   25 godina, inače srećno udata, majka dvoje dece, ekonomista po zanimanju. Mogu li žene danas biti uspešne u Srbiji i da li ih dovoljno ima na javnim funkcijama?

  – Mislim da žene jesu uspešne, ne samo kao zaposlene, domaćice, rukovodioci već i u politici. Kod nas u Sokobanji mnoge, značajne funkcije obavljaju pripadnice lepšeg pola. Smatram da je žena prirodno jači pol, iako to deluje možda neskromno. Kada govorimo o politici, tačno je da su tu žene manje zastupljene ali one pored sticanja obrazovanja su majke i zaposlene, odgovorne za funkcionisanje porodice i vaspitanje dece, pa je to razlog što ih je do sada bilo manje u odnosu na muški pol. Mišljenja sam da će već predstojeći izbori pokazati veću zastupljenost žena jer su one tolerantnije i fleksibilnije, po prirodi senzibilnije i uvek nađu najbolje rešenje, što doprinosi boljoj političkoj kulturi nacije – kaže  Radovanovićeva.

DOBRIM POSLOVANJEM OSTVARENI CILJEVI

feb. 12 VESTI no comments

HEINEKEN nastavlja da beleži dobre rezultate poslovanja i u 2015. godini

Kompanija HEINEKEN na globalnom nivou zabeležila je odlične rezultate poslovanja u 2015. godini, kao odraz kontinuirane usmerenosti ka najvišem kvalitetu proizvoda kroz investicije u ljude, tehnologiju i stalno unapređenje poslovanja. Postignuti uspeh bio je u skladu sa strateškim usmerenjem i planiranim ciljevima.

U protekloj godini, HEINEKEN je globalno zabeležio neto profit od čak 2,048 miliona evra, rast organskog prihoda od 3,5%, povećanje obima poslovanja u premium segmentu za 3,5%, kao i uvećanje operativnog profita za 6,9% organske proizvodnje.

Predsedavajući kompanije HEINEKEN Žan Fransoa van Boksmier (Jean-François van Boxmeer) istakao je da su dobri rezultati u 2015. godini odraz uspešno sprovedene strategije „Greenprint to Win“, unikatne geografske raznovrsnosti i bogatog portfolija premium brendova, predvođenih brendom Heineken®.

 -U 2015. rast svih parametara poslovanja podržan je pojačanim ulaganjem u brendove, održivim inovacijama i ekonomičnim upravljanjem troškovima. Istovremeno, nastavili smo da investiramo u budući razvoj, ulaskom i širenjem na tržišta kao što su Slovenija, Južnoafrička republika, Mjanmar, Obala Slonovače, Istočni Timor, Jamajka i Malezija – objašnjava van Boksmier.

U objavljenim rezultatima za 2015. godinu, kompanija HEINEKEN ukazuje i na rast obima stope inovacija od 9,2% koje su donele prihod od 1,9 milijardi evra. Konsolidovan obim proizvodnje porastao je za 2,3% u oblastima Severne i Južne Amerike, Azije i Pacifika i u Evropi.

U 2016. HEINEKEN očekuje dalji rast poslovanja, uprkos izazovnom okruženju.

NEOPHODNA POMOĆ DRŽAVE

feb. 11 POLITIKA no comments

 

Dugovanja grada Zaječara dostigla su čak 1,75 milijardi dinara. Gradska vlast zatražila je  pomoć od Republike, kako bi se u što kraćem roku javni sektor izvukao iz dubioze. Prioritet je uspostavljanje stabilnog sistema što bi obezbedilo normalno funkcionisanje gradskih službi i preduzeća. Situacija u kojoj se našao Zaječar krajem 2015. godine, više  nikad ne sme da se ponovi, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara.

Kakvo ste stanje zatekli dolaskom na mesto predsednika Skupštine grada Zaječara?

 

– Zaječar se nalazi u dosta teškoj finansijskoj situaciji, što je posledica nedomaćinskog poslovanja prethodnih godina. To je danas prezadužen grad. Zaječar je juna 2013. godine bio dužan 1,2 milijarde dinara, od toga je 600 miliona dinara kreditnih obaveza,  koje su počele da dospevaju prethodnih godina, dok su dugovanja krajem 2015. godine iznosila 1,75 milijarde dinara, što je oko 80 odsto ovogodišnjeg budžeta. Tu je 350 miliona dinara  obaveza po kreditima, dug gradske uprave 1,1 milijardu dinara, indirektni korisnici 422 miliona, osnovne škole 142 miliona, i srednje škole 50 miliona dinara, tako da je situacija ozbiljna i veoma teška. Svako ko preuzme deo odgovornosti mora da ostavi bolje stanje, međutim, u Zaječaru se u poslednjih 10 godina situacija nije menjala u tom pogledu. Ono što mene interesuje je rezultat, i daću svoj maksimum da građanima obezbedimo boljitak.

 

Na koji način mislite da grad izvedete iz dubioze?

-Biće potrebno mnogo vremena da se reše svi problemi, jer sa ovolikim dugovanjima grad ne može da funkcioniše. Uputili smo zahtev Republici za pomoć, i ta sredstva bi koristili za obezbeđivanje likvidnosti grada. Pre svega mislim na pomoć školama koje su u blokadi, i gde nam je potrebno oko 50 miliona dinara da bi se  popravilo finansijsko stanje. To je i jedan od razloga zašto je Zaječaru blokiran redovan transfer, a to je mesečno oko 27 miliona dinara, što nam dodatno otežava situaciju.  Biće potrebno možda i dve godine da odgovorimo na neke najneophodnije zahteve građana, ukoliko nam država ne izađe u susret. Važno je napomenuti da za ovo stanje nisu krivi  građani  i oni ne treba da osećaju posledice. Prethodnih par godina gradska vlast je u nekoliko navrata pokušavala da dobije kredit  za tekuću likvidnost ali i za investicije, ali bezuspešno. Sada sa potpuno drugačijim modelom rada smo u postupku dobijanja kredita kako bi platili izvođača za nekoliko infrastrukturnih objekata. Uveliko radimo na smanjenju dugovanja, i čekamo  na pozitivan odgovor iz Beograda. Nadamo se da ćemo uspešno rešiti nagomilane probleme.

[fve]https://youtu.be/8xLl0VNVJWQ[/fve]

 

O kojim infrastrukturnim radovima je reč?

– To se odnosi na gradske saobraćajnice gde su započeti i ostali nedovršeni radovi, duže od godinu i po dana.  To su ulice: Kotorska, Cara Dušana, Nikole Pašića, Sokobanjska, što bi koštalo oko 100 miliona dinara.

 

Šta je još prioritet?

– U ovom trenutku, naš osnovni posao je da finansijski konsolidujemo grad  i uredimo sistem, tako da se više nikad ne dese slične stvari u Zaječaru, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Istraga je u toku i smatram da je neko za ovolika dugovanja odgovoran. U gotovo nemogućim uslovima pokušavamo da obezbedimo normalno funkcionisanje  komunalnih preduzeća i svih službi. Građani nisu u obavezi da razumeju sa čime se suočavamo, ali je važno da znaju istinu a to je da  ćemo drugačije raditi, bez rasipanja novca iz budžeta. Puno je para ranije bilo u gradskoj kasi a  uglavnom su nam ostavljeni neki građevinski spomenici koji ničemu ne služe. Ne možemo u ovoj situaciji nove planove da realizujemo,  u pogledu infrastrukture,  ili socijalnog programa, međutim, pokušavamo  da dovedemo investitore, i već ima zainteresovanih. Prethodnih godina,  osim Gorenja, nijedna nova fabrika se nije otvorila u Zaječaru. Sva najavljivanja o potencijalnim investitorima su bile samo floskule.

[fve]https://youtu.be/7HJP7Ozurko[/fve]

Ukinuta je odluka o besplatnim vrtićima.

 

– Tako je. Mislim da u današnje vreme ne postoji ništa besplatno. Što se tiče vrtića, ta jedna godina besplatnih obdaništa, kako je to neko zamislio a sa druge strane, nije obezbedio sredstva, košta grad 45 miliona dinara. Ako ovu uslugu ne plati lokalna samouprava, a ni roditelji, ko će to onda da plati? Posledica svega toga je opasnost da Predškolska ustanova „Đulići“  prestane sa radom. Na dan 31.12.2015 „Đulići“ su dužni 57 miliona dinara.  Mi smo najmanji mogući iznos za smeštaj mališana, opredelili kroz odluku za participaciju roditelja, mnogo niži pre uvođenja  besplatnih vrtića.

 

Koje su još bitnije odluke donete u prethodnom periodu?

 

-Većina odluka koje je usvojila lokalna skupština tiču se racionalizacije preduzeća i ustanova, što je bilo neophodno,s obzirom da javni sektor čini više od 20 ustanova i preduzeća što je prevelika stavka za budžet. Nismo birali nove funkcionere, iako su nam potrebni mladi ljudi i nove ideje. Smenili smo tri većnika, jednog  pomoćnika, postojala su četiri savetnika predsednika Skupštine što nije bilo po zakonu i toga više nema, a takođe i 40-ak ljudi po raznim ugovorima. Išli smo sa likvidacijom preduzeća i ustanova koje su postojale na papiru. Kao što je JKP za gradski saobraćaj, Preduzeće za urbanizam, gde je radio samo direktor, doo Biznis inkubator centar, Ustanova gitarijada, a verovatno će biti još nekih, jer te firme nisu imale nikakvih aktivnosti. Važno je da građani neće osetiti nikakav gubitak zbog toga. Javno smo po prvi put objavili prilive novca i kako se tokom dana troše sredstva, jer je sve transparentno i ništa se ne krije.

 

Da li je rešen problem sa Fabrikom kablova?

 

– To je jedan od gorućih problema. U rešavanje ovog problema je uključena i država. Radi se o velikoj i ozbiljnoj kompaniji iz Poljske, koja je vlasnik Fabrike kablova i kojima je učinjena nepravda, jer im je nalaćeno 74 miliona dinara na ime ekološke takse, a novac je potrošen nenamenski, jer nije uložen u ono što je predviđeno programom za zaštitu životne sredine. Tu radi oko 400 Zaječaraca i ne shvatam tu neozbiljnost , da se dovede u pitanje rad najveće fabrike u gradu.

 

Kako funkcioniše gradska vlast?

 

-Gradska vlast funkcioniše stabilno, kao i lokalni parlament. Nema opstrukcije u radu Skupštine. Odgovorno radim svoj posao i daću svoj maksimum i u budućem periodu.

 

Pojedini vam zameraju vanredno sazivanje sednica Skupštine grada, ali i to što kao predsednik Skupštine govorite o realizaciji budžeta.

 

– Svaki odbornik govori o budžetu, i ne znam zašto bi to pravo bilo uskraćeno predsedniku Skupštine.  Ne mešam se u poslove gradonačenika, kao što to činili moji prethodnici.  Sa druge strane,  Skupština grada radi po Poslovniku, koji je isti u poslednjih osam godina. Trudim se da odbornici imaju dovoljno vremena da prouče materijale. Imam redovne sastanke sa predsednicima odborničkih grupa i vladajućih i onih u opoziciji, i sve je transparentno.

 

S obzirom da ste u četiri mandata bili narodni poslanik, kako ocenjujete celokupno stanje u Srbiji?

 

– Nisam siguran kako bi se mnoge stvari odvijale u Srbiji da premijer Aleksandar Vučić nije preuzeo najveću odgovornost u prethodne dve, tri godine, što je rezultiralo čijenicom da može da vodi zemlju u trenutku velikih problema i teške ekonomske i socijalne situacije. Svuda u svetu privreda stagnira i nije lako voditi zemlju u takvom okruženju  ali je zahvaljujući njemu Srbija na dobrom putu.

 

U kom pogledu bi mogla da se ostvari regionalna saradnja između opština istočne Srbije i Zaječara?

 

– Činjenica je da istočna i južna Srbija nisu razvijene u tolikoj  meri kao što je zapadni deo države. Težište je u otvaranju fabrika. Potencijali u ovom delu Srbije su veliki. Tu je  RTB  Bor,  Đerdap i postoje ogromni kapaciteti energetskog karaktera. Ostvarili smo kontakt sa jednom firmom koja hoće da otvari vetropark kod Zaječara. Posebno je važan razvoj poljoprivrede i turizma. Tu je Feliks Romulijana,  Stara planina. Nastojaćemo da u što kraćem roku prevaziđemo ovu finansijsku krizu a onda i pomognemo rad malih i srednjih preduzeća, razvoj ugostiteljstva, poljoprivrede, turizma i industrije, i učvrstimo regionalnu saradnju sa opštinama u ovom delu Srbije.

[fve]https://youtu.be/JEXahP1a40k[/fve]

 

SOCIJALNI PROGRAM ZA PREKOBROJNE

feb. 11 EKONOMIJA no comments

N. Stevanović: Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. Jednostavno, od nas to traži tržišna ekonomija! – Smanjenje broja zaposlenih u RTB-u postalo poslovna nužnost jer mesečni troškovi zarada ubuduće mora da budu 1,1 milion dolara niži, zaključili članovi Upravnog odbora. – Prva mera podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz otpremninu, trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146

Rudarsko-topioničarski basen Bor može i mora da bude profitabilna kompanija, kompanija koja više neće generisati gubitke! Svetlo na kraju tunela, u koji je Basen gurnula ozbiljna ekonomska kriza prepolovivši vrednost „crvenog“ i plemenitih metala na berzi, najviši organ upravljanja kompanije video je u restriktivnoj i nemilosrdnoj štednji, kresanju svih troškova poslovanja i rigoroznoj kontroli potrošnje. „Gorka pilula“, kako se slikovito izrazio predsednik Upravnog odbora RTB-a Bor Nemanja Stevanović, moraće da se proguta i sve oštre i kompleksne mere za smanjenje materijalnih i drugih operativnih troškova moraće da se sprovedu kako bi se ublažile posledice, održao kontinuitet u poslovanju i obezbedila neophodna likvidna sredstva.

-Takve mere nisu nešto što od nas neko zahteva. Jednostavno, to od nas traži tržišna ekonomija! Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. I to nije ništa novo i ništa što druge, mnogo moćnije i veće rudarske kompanije nisu već preduzele. „Glenkor“, „Rio Tinto“, „Friport“, svi su na istim mukama i svi prave rezove. Mnogi one najbolnije, poput zatvaranja rudnika i otpuštanja velikog broja radnika. Zato je, u svetlu poslovno-finansijske konsolidacije kao najvažnijeg cilja RTB-a Bor u ovoj godini, smanjenje broja zaposlenih nama prosto nametnuto kao poslovna nužnost – rekao je Stevanović.

Takva mera, kako se čulo na sednici Upravnog odbora, predviđena je i u „dju dilidžnsu“, dokumentu koji je za potrebe Vlade Srbije izradio KPMG, a sa namerom da se pokaže i dokaže da li RTB Bor u budućnosti može da posluje profitabilno.

-RTB se može i mora sačuvati! Po svaku cenu! A, ako je cena ta da, pored ostalog, troškove zarada snizimo za 1,1 milion dolara mesečno, kako predviđa „dju dilidžns“, mi ćemo to i uraditi. Nema druge. Ako troškove energenata moramo da smanjimo za oko milion dolara mesečno i troškove repromaterijala još za oko 300 hiljada dolara, opet na mesečnom nivou, uradićemo i to. Tekuće poslovanje kompanije mora biti pozitivno, uprkos padu cene bakra. RTB se mora održati u životu i mora biti profitabilna kompanija. Proizvodni planovi mora da se ostvaruju i svaki podbačaj u proizvodnji ili povećanje troškova mora pasti na teret zarada. Jer, nezarađeno se više ne sme deliti. Ne sme više biti generisanja gubitaka – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

Pošto je RTB Bor Grupa sa 4.996 radnika jedno od najbrojnijih proizvodnih preduzeća u Srbiji, pa troškovi zarada imaju veliko učešće u ukupnim operativnim rashodima poslovanja, a s druge strane, kako se čulo, ne postoji ekonomsko opravdanje za visoke troškove zarada imajući u vidu obim proizvodnje i produktivnost po zaposlenom, Upravni odbor Basena doneo je odluku o sprovođenju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih u kompaniji. Ova odluka „naslanja se“ na odluku Vlade Srbije o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije i podrazumeva otpremninu u iznosu 200 evra po godini radnog staža.

Kadrovske i pravne službe svih basenskih preduzeća RTB Bor Grupe su, prikupljajući podatke za sednicu Upravnog odbora, pripremile i dostavile svim zaposlenima anketni listić čijim se popunjavanjem dobio podatak o broju onih koji su spremni da dobrovoljno prihvate jednu od ponuđenih opcija socijalnog programa. Naravno, pre toga, poslovodstvo kompanije razgovaralo je o tome i sa reprezentativnim sindikatima. Predočene su i njima sve mere za očuvanje kompanije, pa i ova prva koja podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz propisanu finansijsku stimulaciju (otpremninu), trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146.

Tehnološki viškovi i plaćena odsustva

Pred članovima Upravnog odbora našao se i podatak o broju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zbog smanjenja obima posla ili prekida rada određenih proizvodnih celina i službi, pa su tako 94 radnika označena kao tehnološki višak, a 252 će, kako se čulo, biti upućena na plaćeno odsustvo. Reč je o radnicima pogona „Istražni radovi“ (njih 79-oro će u naredna dva i po meseca biti na plaćenom odsustvu i za to vreme primati 60 odsto plate), zaposlenima u Fabrici bakrane žice, Livnici i Preradi (ukupno njih 119), kao i osoblju hotela „Jezero“ na Borskom jezeru (njih 54-oro). Naravno, pobrojane neproduktivne celine neće do početka aprila „zjapiti“ prazne i biti bez ljudi. Svuda će, rečeno je na sednici Upravnog odbora, ostati minimalan broj zaposlenih da brine o imovini, opremi, instalacijama.

Odluke o sprovođenju postupka utvrđivanja viška zaposlenih u RTB-u Bor i privremenom prekidu rada Fabrike bakarne žice, Livnice, Prerade metala, Istražnih radova i hotela „Jezero“, donete su uz istovetne komentare članova Upravnog odbora, najbolje oslikane u rečenici koju je izgovorio profesor Nenad Vušović: „Mislim da u RTB-u ima previše zaposlenih. Sistemu je potrebna relaksacija, a ove mere su neophodne kako bi se išlo dalje.“

U okviru ovih mera koje za cilj imaju smanjenje troškova poslovanja po osnovu zarada najmanje za 1,1 milion dolara mesečno, predviđeno je i ukupno smanjenje plata zaposlenima, pre svega onima u radnim zajednicama, odnosno tzv. režiji. – Radnicima u neposrednoj proizvodnji: rudarima, bageristima, buldozeristima, topioničarima, elektrolizerima, floterima, paliocima, vozačima teških kamiona, kranovođama, električarima, mašincima i ostalima – plate bi ostale iste – istakao je Spaskovski.

Samo uz sprovođenje ovakvih mera i uz uslov da cena bakra sa sadašnjih 4.600 ne padne ispod 4.100 dolara RTB Bor je održiva priča, zaključeno je na sednici Upravnog odbora.

G. Tončev Vasilić

BUDUJKIĆ: ŠTEDNJA I ODGOVORNOST PREMA OPŠTINSKOM BUDŽETU

jan. 15 INTERVJU no comments

Budžet opštine Kladovo za 2016. godinu, projektovan na 677,5 miliona dinara,  manji je  za 60 miliona dinara, ali to neće ugroziti  funkcionisanje korisnika. Sve obaveze servisiraćemo na vreme, ali moramo biti racionalniji i ekonomičniji , da bi se bolje živelo. Ukinuta nam je nadoknada  na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 60 miliona dinara, a ekološka taksa koja je za HE „Đerdap 1“ prethodne godine iznosila 32 miliona dinara, u 2016. godini smanjena je na 10 prosečnih ličnih dohodaka u Srbiji, tako da na prihodnoj strani opštinske kase očekujemo „samo“ oko 600 hiljada dinara. U takvim okolnostima opredelili smo se za domaćinsko poslovanje, a ako  negde ipak „zaškripi“ intervenisaćemo  iz budžetske rezerve. Grad i opština moraju da funkcionišu  i u to niko ne treba da sumnja, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dragan Budujkić,  predsednik  opštine Kladovo.

Koliko je na projektovani budžet uticala restrektivna politika s obzirom da je Vlada umanjila dotacije lokalnim samoupravama?

 -Naša je obaveza da se ponašamo u skladu sa smernicama republičke Vlade i Ministarstva finansija. Štednja je neminovna.  U startu smo prihvatili sugestiju premijera Aleksandra Vučića  da stegnemo kaiš. Smanjili smo izdvajanja za reprezentaciju,uveli  štednju na svim nivoima jer je naš prioritet odgovorno poslovanje. Za samo četiri godine prihodna strana budžeta ostala je bez 118 miliona dinara na ime firmarine koju je 2011. godine plaćao Đerdap, i tog novca danas nema.

Hoće li u opštinskoj kasi ipak biti dovoljno novca za infrastrukturne radove u gradu i selima?

– Budžetom smo za tekuće popravke i investicije  predvideli 71,5 miliona dinara. Za funkcionisanje 22 mesne zajednice izdvojili smo 28,8 miliona dinara. Meštanima moramo  poboljšati uslove za život, jer se oni najčešće žale na lošu  saobraćajnu infrastrukturu,  neredovan prevoz od središta opštine do njihovih naselja, ukazuju na probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zdravstvenom zaštitom i uličnom rasvetom. Novca je malo, a problema mnogo, jer su propusti iz ranijeg perioda,  nama stigli na naplatu. Ipak, uložićemo sve napore da  poslove završimo u što kraćem roku.

U opštini Kladovo  sve je više siromašnih. Koliko je novca  izdvojeno za socijalna davanja?

 – S obzirom da se broj socijalnih korisnika rapidno povećava, svakodnevno mi se obraćaju građani  zbog brojnih problema ,od neizmirenih računa za komunalne i druge usluge , do zahteva da im se obezbedi radno mesto. Za aktivnosti  Centra za socijalni rad  odvojeno je 19.7 miliona dinara. To sigurno nije dovoljno, ali su naše mogućnosti limitirane. Ipak smo za socijalni program obezbedili više nego ranije,  tako da tvrdnje opozicije da budžet niji ni socijalni ni razvojni nemaju argumente.

U takvim okolnostima, ima li novca za funkcionisane Agrarnog fonda ?

 – Kladovo je jedna od retkih opština koja do sada nije imala Fond za poljoprivredu i nije brinula o Ključkim domaćinima. Mi smo formirali fond , izdvojeno je 15 miliona dinara ili polovina od planiranih sredstava. Poljoprivrednicima smo dostavili anketne listiće u kojima smo tražili odgovore o prioritetima u njihovoj proizvodnji, što će biti polazni osnov za raspodelu subvencija.

Meštani iz četiri naselja , njih oko 4000 , posle osam meseci i dalje piju vodu iz namenskih rezervoara zbog povećane koncentracije sadržaja nitrata u vodosistemima u selima Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo. Da li je rešen taj problem ?

 -Rešenje je kopanje novih paralelnih bunara, što je stav stručnjaka instituta „Jaroslav Černi“ koji su nakon sagledavanja  situacije na terenu utvrdili da je to najefikasnije.Ti radovi koštaće oko 16,5 miliona dinara. Kompletna procedura je završena. U međuvremenu sam o tom problemu  razgovarao i sa  gospodinom Vranićem, savetnikom premijera Vučića i šefom njegovog kabineta gospodinom Kojićem , i zamolio ih za finasijsku podršku kako bi se rešio problem vodosnabdevanja. Nadam se povoljnom odgovoru i meštane tih naselja molim za strpljenje, jer mi ne sedimo skrštenih ruku. S druge strane, da resorna ministarstva imaju razumevanje za naše inicijative potvrđuje odluka  Zorane Mihajlović  koja nam je obećala sredstva za  kompetnu rehabilitaciju dela državnog puta  Brza Palanka – Kladovo, radova na izgradnji u poplavama srušenog  mosta kod Milutinovca su u toku, odobreno nam je 175.000 evra iz donacije Vlade Italije za sanaciju korita Velike reke u Velikoj Kamenici. Brza Palanka dobija kišni kolektor, saniraće se kanal u Kladušnici „Šajna Matke“ i za te radove odobreno je 10 miliona dinara. Imamo podršku Vlade  i to nas hrabri da sve započete poslove uspešno privedemo kraju.

Odavno se u Kladovu priča o izgradnji industrijske i privredne zone.

-Industrijska i privredna zona moraju biti zamajac razvoja Kladovskog kraja.Da bi se te dve lokacije dovele do eksploatacije potrebno je opremanje. Za gradnju trafoa u industrijskoj zoni koja se prostire na pet hektara u ataru sela Davidovac,  dobili smo sedam miliona dinara,  međutim, taj posao nije odrađen onako kako je planirano.Tamo je problem i vodosnabdevanje, a projekat vredan 30 miliona dinara  finansiraće HE Đerdap.

Puno se očekuje i od projekata u turizmu i poljoprivredi.

– Bogato kulturno-arheološko nasleđe, Dunav i prirodne lepote Đerdapskog područja su idealni preduslovi za razvoj turizma pod uslovom da budemo  spremni da odgovorimo na sve zahteve probirljive turističke klijentele. Prvi korak je izgradnja ponton-pristana , radove sa 23 miliona dinara finansira resorno ministarstvo,a druga faza su pregovori koje smo započeli sa tur-operaterima iz nekoliko Evropskih zemalja, tako da prvi put znatno konkurentniji dočekujemo početak nove letnje turističke sezone. Posle 30 godina, Kladovu vraćamo ono što mu je oduzeto, jer je pristanište oduvek  bilo simbol grada. Godišnje pored Kladova prođe oko 600 kruzera , a  njihove posade dobiće mogućnost da se zaustave na Dunavskom keju između dva hotela.

Minule godine ostvarili ste puno kontakata sa  Rumunima, najviše u oblasti ekonomije. Može li to pospešiti prekograničnu saradnju?

 – Nama su jako bitni Evropski IPA fondovi koji se finansiraju u okviru prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Konkurisali smo sa pet projekata, koji se odnose na kulturno-istorijsko nasleđe,  turističke i infrastrukturne sadržaje. Potrebna je podrška i lobiranje i na tom planu činimo sve da nas rumunski prijatelji podrže. Polovinom februara, Kladovo će biti domaćin srpsko-rumunskog biznis foruma na kojem će učestvovati vlasnici malih i srednjih preduzeća i to bi mogao da bude novi vid saradnje.

Koliko problema  nadležnim institucijama  u opštini Kladovo zadaje  Zakon o višku zaposlenih u javnom sektoru. Da li će biti otpuštanja ?

 -Uredbom Vlade,  Kladovo je svrtstano u sredine do 50.000 stanovnika  što znači da nam je kvota  za 2015. godinu limitirana sa 354 zaposlenih. Sada je višak  27 radnika,  ali zakon nalaže da do kraja realizacije ove odluke,  broj zaposlenih u javnom sektoru smanjimo za 172 osobe, što je puno. ,Međutim odstupanja nema i moramo pronaći rešenje od toga da se ljudima obezbede  otpremnine do posredovanja u zapošljavanju  u drugim preduzećima .

Da li ste optimista ?

 -Naravno. Trudiću se svim silama da se obezbede uslovi za kvalitetniji život građana. To je preduslov da  nam deca ostanu u zavičaju, a da ne odlaze u veće centre u potrazi za poslom. Podrška nam je potrebna i računam da će pomoći I naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja, a  voleli bi da njihovi unuci ostanu da žive i rade u Kladovu.