Timočke

Opština Knjaževac ne duguje nikome ništa, nijedno javno preduzeće nam nije u blokadi, plate se isplaćuju redovno i, uprkos teškim vremenima, uspevamo da investiramo u infrastrukturu, poljoprivredu, kulturu… – kazao je u intervjuju za nedeljnik “Timočke“ predsednik knjaževačke opštine, Milan Đokić.

Kada govorimo o vestima koje dolaze iz Knjaževca, najveću pažnju javnosti pobudio je besplatni javni prevoz, koji je počeo da funkcioniše 25. avgusta. To je jedinstven primer u Srbiji.

– Mi smo prva opština u Srbiji u kojoj su besplatnim prevozom obuhvaćeni svi žitelji, sve kategorije stanovnika. Nemogućnost da se prevezu od sela do grada i obrnuto je problem na koji su nam ukazivali građani i odlučili smo da ga rešimo. Računica je pokazala da je ovo isplativa mera, jer ćemo za besplatan prevoz do svih naseljenih mesta potrošiti svega 15 do 20 odsto više nego da smo besplatan prevoz organizovali samo za đake osnovnih škola, što je, inače, zakonska obaveza svake opštine. Opština Knjaževac ima 86 sela. U njima žive uglavnom stariji ljudi, koji su do sada morali da se snalaze na različite načine da bi došli do grada jer javni prevoz nije funkcionisao. Organizovanjem autobuskog prevoza, značajno ćemo olakšati njihov život. Moći će lako i bez ikakvih troškova da odu do lekara, apoteke i prodavnica.

Opština Knjaževac opredelila se da u ovoj godini uredi saobraćajnice ka selima. Investiraće se i u uređenje atarskih puteva. Asfaltiranje je počelo sredinom jula, iskjučivo sredstvima iz lokalnog budžeta, kako ste i najavili.

– Krajem prošle godine odlučili smo da ovu godinu posvetimo uređenju saobraćajnica na teritorji opštine. Knjaževac je poznat kao gradska sredina, bez neasfaltiranih ulica. Međutim, putevi ka selima nisu u tako dobrom stanju, pa smo se opredelili da izdvojimo sredstva iz budžeta kako bismo popravili stanje na tim saobraćajnicama. One su nam itekako važne, ako želimo da naša sela opstanu, ostanu u životu i počnu da oživljavaju. Zato smo u budžetu izdvojili 150 miliona dinara za te namene. Koliko je to važan posao, najbolje govori podatak da je naša saobraćajna mreža duga 300 kilometara! I to nije sve. Najvažnije ulice u selima presvući ćemo asfaltom. Nismo zaboravili ni atarske puteve. Za tu namenu izdvojeno je 17 miliona dinara. U septembru počinjemo sa radovima. Mislim da je to jako važno, da bismo obezbedli poljoprivrendnicima prilaze do njiva, plantaža…

Pomenuli ste poljoprivrednike. U opštini Knjaževac najviše je voćara, proizvođača višanja. Oni su ovog leta bili zadovoljni i rodom i cenom i otkupom. Osim toga, sve je više ljudi koji egzistenciju traže u poljoprivredi. Da li je, jednim delom, to zasluga i podsticaja koje opština obezbeđuje iz agrarnog fonda?

– Od 2012. godine do sada opština Knjaževac izdvojila je 110 miliona dinara za podršku poljoprivrednicima. Ta pomoć se ogleda u podeli na hiljade besplatnih sadnica voćaka. Zahvaljujući tome, danas imamo više od 600 hektara novih zasada višaanja, više od 60 hektara pod šljivama, 50 hektara novih zasada dunje, šest do sedam hektara jagodičastog voća. Kada uzmemo u obzir nekoliko stotina hektara plantaža “Džervina“, kao i površine koje smo do pre nekoliko godina imali pod višnjom – kada sve to bude u punom rodu, mi ćemo kao opština biti među prvih deset država proizvođača višanja u Evropi. To će, verujem, obezbediti prisustvo otkupljivača, stvoriti sirovinsku bazu za otvaranje još nekog preradnog kapaciteta, osim “Džervina“. Svima njima biće u interesu da višnju koja je najkvalitetnija u Evropi, plasiraju na dalja tržišta.“

Interesantno je da se na konkurs fondacije “Divac“, sa kojom je opština Knjaževac potpisala ugovor o saradnji, a namenjen je mladim poljoprivrednicima, javilo čak 500 mladih Knjaževčana.

– Naš program za podršku poljoprivredi prepoznat je kao jedan od najboljih, da ne bedem neskroman, možda i najbolji u zemlji. Zbog toga se svakodnevno javljaju ljudi koji se tom tematikom bave na državnom nivou. Jedna od njih je i fondacija “Ana i Vlade Divac“, sa kojom smo udružili sredstva, raspisali konkurs na koji se javilo više od 500 mladih ljudi. To nas veoma raduje i govori nam da smo na pravom putu. Naš poljoprivredni program prepoznala je i švajcarska fondacija SDC i za nekoliko nedelja očekujemo i njihovu finansijsku podršku, koja će biti usmerena na voćarstvo i na podršku onima koji žele da se bave gajenjem lekovitog bilja.

Nove investicije, nove fabrike, nova radna mesta, zapošljavanje…To su teme koje najviše interesuju građane. I to je problem koji tišti ne samo Knjaževac, već i čitavu Srbiju.

– Srbija čezne za novim fabrikama, investitorima, ali građani moraju da znaju da su danas investitori veoma obazrivi, da je kapital plašljiviji od zeca – na svaku najavu promena, nestabilnosti, investitori se okreću i odlaze. Srbija, na žalost, decenijama unazad nije poznata po tome da pruža stabilne zakonske, finansijske i političke uslove. Još uvek imamo tromu i sporu administraciju. To su razlozi zbog kojih imamo sve manje investitora u Srbiji. Ali, mi ne odustajemo od toga da u Knjaževcu stvorimo uslove za otvaranje fabrike italijanskog “Prodžetija“, pogona koji će na tradiciji proizvodnje malih traktora nekadašnjeg IMT, zaposliti, uslovno rečeno, mušku radnu snagu. Sve češće nam se javljaju oni koji žele da otvore fabrike za proizvodnju peleta, koji će, direktno, ili indirektno, zaposliti veliki broj Knjaževčana. Međutim, mi želimo da knjaževačke njive postanu knjaževačke fabrike. Naš kapital su hektari upotrebljivog, rodnog, kvalitetnog zemljišta. Uveren sam da Knjaževčani kroz bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, a shvatajući je kao biznis, mogu da zarade mnogo više i da žive bolje, nego radeći za minimalnu platu u fabrikama tekstila i obuće.

Turizam je grana privrede u ekspanziji i oblast na koju Knjaževac svakako najviše računa. Nagrada EDEN za izuzetnu destinaciju Evrope tome svakako ide u prilog. Imamo Staru planinu, termalne vode, istorijsko nasleđe, brojne manifestacije, Festival mladih, najstariji na Balkanu.

– Na hiljade posetilaca koje smo ovog leta sretali u Knjaževcvu odavde je otišlo sa utiskom da nisu boravili u jednom malom mestu na istoku Srbije, već u mnogo većem i bogatijem gradu i u mnogo većoj i srećnijoj zemlji. To je činjenica na koju treba da budu ponosni svi žitelji naše opštine. Mi činimo sve kako bi građani Knjaževca bili ponosni na svoju varoš, a ako su ponosni iz nje neće otići i rado će je predstavljati svojim prijateljima, rodbini, poslovnim saradnicima. Ove godine, nakon tri decenije, značajna sredstva uložili smo u rekonstrukciju bazena na Banjici. Tamo već imamo najlepši olimpijski bazen sa termalnom vodom (tokom zime pokriven), mali bazen za najmlađe, spa centar, sportska igrališta, mini akva park. Predstoji nam izgradnja velikog akva parka sa toboganima i očekujemo investitore koji će graditi smeštajne kapcitetete. Za nekoliko dana počinje adaptacija planinarskog doma na Babinom zubu, koji je veoma drag Knjaževčanima, jer su ga mnogi od njih gradili svojim rukama. Uložićemo novac u termo izolaciju, u novu kuhinju, u renoviranje soba. To je, uostalom objekat koji po svojim cenama, odgovara knjaževačkom standardu. Turizam jeste naša značajna šansa. Država, na žalost, poslednjih godina ne prepoznaje Staru planinu kao mesto gde treba investirati. Na nama je da ponovo probudimo interesovanje u investicionim krugovima. Složićete se da “krov Srbije“ i stanovnici Knjažvca i okoline to zaslužuju.

Od početka mandata vi i vaši saradnici trudili ste se da što više i na svakom mestu promovišete Knjaževac kao mesto za zdrave investicije, prijateljski nastrojeno, bogatog nasleđa, kulture… Da li su takva nastojanja urodila plodom?

– Knjaževac je postao poznat ne samo među građanima Srbije, već i među diplomatama. Mi smo krenuli iz, rekao bih, očajničke želje i potrebe da smanjimo, ili zaustavimo iseljavanje i odlazak iz Knjaževca. Iako neki kažu suprotno, dobar glas se, ipak, daleko čuje, pa smo imali čast da ugostimo ambasadore najvećih i najmoćnijih zemalja sveta (Austrije, Amerike, Japana). Njihove reči  podrške da radimo dobro i kvalitetno nam znače puno, jer znamo da smo na pravom putu.

Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija. Kada procente prevedemo u cifre dolazimo do podatka da će u Srbiji u narednih 35 godina biti milion i po do dva miliona stanovnika manje, kažu stručnjaci.

O natalitetu u Srbiji se govori već decenijama unazad, ali malo je  primera da su preduzeti konkretni koraci.

Ovim problemom je najviše pogođen region Južne i Istočne Srbije,a o njemu smo razgovarali sa prvim čovekom Timočke krajine,predsednikom Skupštine grada Zaječara, Sašom Mirkovićem.

Depopulacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava,a Istočna Srbija je među najpogođenijima,kakve mere preduzimate po tom pitanju?

– Srbija se svrstava među demografski najstarije zemlje sveta. Starenje stanovništva je intenzivirano. Svakodnevno se govori o velikom padu nataliteta. Sve nas je manje, a malo je konkretnih mera koje smo preduzeli kao država. Grad Zaječar je načinio prvi korak. Mi smo od početka ove godine obezbedili besplatan vrtić za sve mališane na teritoriji naše opštine. Grad Zaječar je jedini u Srbiji koji je na taj način izašao u susret roditeljima. U sedam vrtića, dva seoska i pet gradskih, svakodnevno boravi 1.043 mališana. Na listi čekanja je više od 60 mališana, što je nama signal da počnemo da razmišljamo o izgradnji još jednog vrtića.

           Zaječar je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima fondaciju za podsticanje rađanja. Da li ima konkretnih rezultata?

           – Imajući u vidu da na negativne trendove u rađanju značajno utiče odlaganje rađanja prvog deteta, kao i sterilitet, naša fondacija za podsticaj rađanja dece je tokom prošle i ove godine obezbedila značajna sredstva za 15 žena za vantelesnu oplodnju. Izuzetno smo ponosni na to što finansijski pomažemo bračnim parovima koji se bore sa ovim problemom da dobiju željeno potomstvo. Jednokratnu novčanu pomoć dobija svaka porodilja u iznosu od 20 do 60 hiljada dinara, u zavisnosti od broja rođene dece.

          Da li mislite da je ulaganje u mlade ulaganje u budućnost ?

          – Na negativan prirodni priraštaj svakako utiče i to što mladi ljudi koji odu na školovanje u velike univerzitetske centre posle zavrsenih studija ostaju tamo da žive i rade. U poslednje dve godine se trudimo da ih motivišemo da se vrate tako što smo obezbedili stipendije za najbolje od njih. Pravo na stipendiju dobijaju oni sa najboljim prosekom ili oni koji se opredele za deficitarna zanimanja. Mislim da je rešenje problema ulaganje u njih od najranijeg detinjstva. Govorili smo već o  besplatnim vrtićima za najmlađe, ali Grad Zaječar brine o toj deci tokom čitavog školovanja. Svi đaci prvaci dobijaju tablet računare, a najbolji srednjoškolci besplatna letovanja. Ulaganje u našu decu je ulaganje u budućnost, a to nema cenu.

          Istočna Srbija je poznata po tome sto ima dosta svojih građana na privremenom radu u inostranstvu. Da li to utiče na negativnu demografsku sliku?

          – Ono što je nekada bila naša prednost koja se ogledala u tome što smo imali veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu danas postaje naš problem. Prva i druga generacija tih ljudi je tamo zarađivala novac, a ulagala ga i trošila ovde. Danas imamo treću i četvrtu generaciju naših ljudi koji su rođeni van granica naše zemlje, tamo se školuju i zasnivaju porodice. Oni o svom zavičaju znaju uglavnom iz priče. Zbog toga sam pokrenuo inicijativu o otvaranju Kancelarije za saradnju sa dijasporom u okviru Gradske uprave Zaječar. Moramo da pronađenomo način da motivišemo te mlade ljude čiji su koreni ovde da postanu pokretačka snaga Istočne Srbije. Uspostavljanje linkova između nas i dijaspore će biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

          Ovo je svakako problem koji ne može da reši pojedinac ili jedna institucija. Da li je potrebno ovaj problem rešavati na višim nivoima vlasti?

          – Pozivam kolege iz opština i gradova širom zemlje da radimo na rešavanju ovog problema, a isto tako smatram da bi i Vlada Republike Srbije trebalo da preduzme hitne korake i uspostavi paket mera kako bismo ovaj problem rešili. Obnavljanje stanovništva jedino može da da pozitivan  rezultat kroz veću društvenu brigu i odgovornost. Kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije ću svakako insistrati da se ova tema nađe na dnevnom redu na nekoj od narednih sednica i da se nešto konkretno uradi po tom pitanju. Nismo u situaciji da štedimo na deci i mladima.