Timočke

Izvođenjem jednog od najboljih dela današnjice, monumentalne Betovenove Devete simfonije u interpretaciji sjajnog hora i simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije u Negotinu su 16.septembra završeni jubilarni, 50. „Mokranjčevi dani“. Grandiozna simfonija, ali i briljantna interpretacija muzičara, horista i solista Evgenije Jeremić, Jelene Končar, Nenada Čiče i Atile Mokuša oduševila je publiku.

– Velika je privilegija biti deo jedne ovako bogate, a pre svega Mokranjčeve istorije, jer bez Mokranjca ne bi bilo ni festivala, niti bi mi mogli da govorimo o srpskoj muzici da nije bilo njega. Sa njegovog izvora zaista mnogo kompozitora kasnije je pilo. Mokranjčeva muzika je i dan danas najživotnija muzika koji živi prvenstveno među horovima u zemlji i širom sveta – kaže dirigent Bojan Suđić, koji je imao tu čast da svojim slovom o Mokranjcu otvori festival, a Betovenovom Devetom simfonijom, efektno zatvori.

Ove godine na festivalu je nastupilo preko 1.500 izvođača. „Mokranjčeve dane“ obeležile su pune sale i publika koja je uživala u nastupima čak 10 horskih ansambala, ali i dva naša najznačajnija orkestarska ansambla– Beogradska filharmonija, koja je nastupila posle 15 godina u Mokranjčevom Negotinu i Suđićev Simfonijski orkestar i Hor RTS.

Festival je, međutim, i pored izvesnih oscilacija u kvalitetu horova iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Rusije i Srbije, definitivno obeležilo i tradicionalno “Natpevavanje” na kojem su ubedljivo trijumfovali Bugari, hor “Angel Manolov” iz Sofije pod upravom Darene Popove. Drugo mesto pripalo je horu “Elegija” iz Moskve pod upravom Marine Aleksejeve, dok je trećeplasirani “Sound” iz Bukurešta sa dirigentom Vojkuom Popeskom.

– Uzbuđeni smo zbog pobede i oduševljeni prijemom publike. Do ove Mokranjčeve Druge rukoveti, koja nam je bila obavezna kompozicija na “Natpevavanju” nismo imali Stevana Mokranjca na repertoaru, ali od sada ćemo ga sigurno pevati – kaže dirigent Darena Popova.

Ovogodišnje 50. „Mokranjčeve dane“ obeležila je i premijera muzičko–scenskog prikaza „Zvezdani časovi čovečanstva“, koncertnom izvođenju radio drame „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, u režiji Saše Latinovića, po tekstu muzikologa Maje Čolović-Vasić, urednika rubrike „Muzička kritika i savremeni tokovi“ Muzičke redakcije drugog programa Radio Beograda, koja je rasla, sazrevala i školovala se uz – Mokranjca!

– Kao Negotinka sam sentimentalno vezana za Mokranjca, i moram da priznam da ja Mokranjca obožavam. Kako godine prolaze moja ljubav prema njemu je sve veća, višesložnija i ima više segmenata od tog pukog ponosa što potičem iz njegovog grada – kaže Maja Čolović-Vasić, čija je radio drama „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, na osnovu koje je i nastao ovaj scenski prikaz, premijerno izvedena prošlog novembra na Drugom programu Radio Beograda povodom obeležavanja 100-ogodišnjice Mokranjčeve smrti.

Među upamćenije i uspešnije ostao je i nastup najmlađeg negotinskog hora “Vivak” kojim upravljaju Dragana Simonović-Marinović i Aleksandra Đukić, program “Omaži i sećanja” moderatora mr Aleksandre Paladin, koja se sa svojim gostima efektno “prošetala” kroz sve faze nastavnka i razvoja festivala, promocija slika sa ovogodišnje 17. po redu likovne kolonije “Eho muzike”, kao i promocija feljtona dr Branke Radović o Mokranjcu u formi male brošure koju prati i kompakt disk sa Mokranjčevom Šestom rukoveti.

Apsolutni utisak festivala, veli muzikolog dr Branka Radović, selektor, je novoustanovljeni program „Koncert u 11“, koji je svakodnevno na centralnom gradskom trgu realizovalo četvoro studenata beogradskog FMU: Mila Smiljković (prva violina), Nina Opsenica (druga violina), Gradimir Orbanović (viola) i Jovana Radojković (violončelo).

– Ovi programi su privukli veliku pažnju publike, a posebno mladih. Ta direktna poruka kojoj sam se nadala svih godina, poruka građanstvu Negotina da učestvuje  direktno u muzici i da kontaktira direktno sa muzičarima i programima, ostvarila se na ovom festivalu. Mislim da je to veliki pomak i da smo njime počeli da gajimo najmlađu negotinsku publiku – istakla je dr Radović.

Izložba fotografija u holu kladovskog Doma kulture finale  je trećeg konkursa „Knjiga, ti i leto“ ovdašnjeg Centra za kulturu. Odlukom žirija, prva nagrada dodeljena je Stefanu Bibuloviću (Kladovo), drugu nagradu osvojila je Milica Živojinović (Brza Palanka), dok je trećenagrađena Zlatana Lečić, iz Beograda.
Na konkurs su pristigle 72 fotografije, od 28 autora iz devat gradova Srbije. Sve su odgovorile zahtevima konkursa, a tematska kompozicija najčešće je bila porodica – kazala je na otvaranju izložbe Žaklina Nikolić, direktorka Centra za kulturu.

– Namera foto konkursa bila je da se promovišu knjiga i čitanje, ali i turistički potencijali našeg kraja. Izložba je svojim sadržajem, formom i postavkom ispunila cilj, a to je da se grupa ljubitelja čitanja i fotografije okupila oko iste ideje – promocija knjige i čitanja koja je tematski zabeležena i vidljiva na prispelim fotografijama – istakla je Nikolićeva.

Pokrovitelj nagradnog konkursa“ Knjiga, ti i leto“ je kompanija „Tekijanka“, dok je Centar za kulturu svakog učesnika nagradio knjigom.

Maja Kostandinović, iz Boljevca, tek šest godina druguje sa frulom, a već je dvostruki pobednik Sabora frulaša u Prislonici i dobitnik brojnih nagrada na festivalima u Srbiji.

– Sviram frulu od svoje pete godine, a prvu nagradu sam dobila na takmičenju sa šest godina. Nisam tada imala tremu, jer sam bila mala – kaže ova talentovana devojčica, koja je “zanat“ učila od samoukih majstora frule Milivoja Stojkovića i njegovog sina Nikice, koji kažu da je ova devojčica neosporni talenat.

Maja ide u peti razred Osnovne škole, odličan je učenik, a uporedo pohađa i osnovnu Muzičku školu u Boru gde uči da svira flautu. Planira da kasnije upiše i srednju muzičku školu. Roditelji je u svemu podržavaju, voze na sabore i takmičenja odakle se uvek vraća sa nagradama i priznanjima.

Ljubitelji pozorišta u Kladovu, njih stotinak, imali su privilegiju da u okviru programa četvrtog „Kazan kulta“ vide pozorišnu predstava „Kiklop“, po teksu Euripida, u prevodu Gordana Maričića i adaptaciji Nebojše Bradića. Reč je o antičkoj drami napisanoj pre dve i po hiljade godina, čija je radnja i danas aktuelna.

– Predstava opstaje, jer i danas smo svedoci nepravdi, izbeglica, ratova i patnji brojnih naroda. Kiklop je jedina satirska igra koju posedujemo u celosti, kao ostatak dramske forme koja je zamišljena kao dopunska u odnosu na tragediju, s obzirom da se davala kao poslednja u tetralogiji posle tri tragedije. To je, ustvari, alternativa pridružena horu veselih družbenika Dionoisovih. Publika nas je dobro prihvatila i to opravdava ono što radimo u okviru projekta „Kazan kult 2015“ – kaže Miloš Milić, jedan od glumaca u predstavi.

Osim njega, na otvorenoj sceni amfitetra Doma kulture na Dunavskoj keju u antičkoj drami su igrali Andrija Kuzmanović, Sandra Bugarski i Miloš Perović. Iako im je bila „teška“ za gledanje, publika je aktere predstave nagradila aplauzom. Organizator“Kazan kulta“ je Centar za kulturu, a program je sufinansiralo resorno ministarstvo.

I ovog septembra arheološka ekipa Muzeja Krajine i Arheološkom instituta u Beogradu boraviće na kasnoantičkom lokalitetu „Vrelo“ kod Šarkamena i istraživati jugoistočni deo utvrđene palate, koja je datirana s kraja trećeg i početkom četvrtog veka nove ere. Ovaj memorijalni kompleks na levoj obali Vrelske reke, šest kilometara zapadno od sela Šarkamen, a tridesetak kilometara udaljen od Negotina ponovo je u žiži javnosti, upravo zahvaljujući projektu Muzeja Krajne iz oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije arheološkog nasleđa, čiji je Muzej Krajine i učesnik i sufinansijer, a koji je odobrilo Ministarstvo kulture i informisanja.

Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889. kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitektna Đurđe Bošković je 1947. godine, “Vrelo” se prvi put istraživalo 1975. a intenzivnije tek od 1994. pod upravom akademika Dragoslava Srejovića. Na svetsku arheološku mapu “Vrelo” se upisalo 1996. kada je otkriven set zlatnog nakita.

– U periodu od 1994. do 2003. godine SANU, Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu vršili su sistematska arheološka istraživanja ovog nalazišta. Pod upravom akademika Dragoslava Srejovića, arheološkim istraživanjima rukovodio je dr Miodrag Tomović, viši naučni saradnik Arheološkog instituta, a u iskopavanjima su učestvovali Đoko Jovanović i Gordan Janjić, kustosi arheološke zbirke Muzeja Krajine i dr Čedomir Vasić, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu – ističu u Muzeju Krajine.

Koliko je ovo zdanje, zadužbina imperatora Maksimina Daje, jednog od tetrarha i Galerijevog sestrića, po čijoj je Feliks Romuliani gradio svoj rezidencijalno-memorijalni kompleks na “Vrelu” monumentalno, govori i podatak da je osnova šarkamenskog kompleksa 100 puta 100 metara, oblika nepravilnog trapeza sa po deset kula na svakom od deset bedema. Pretpostavlja se da su kule bile visoke preko deset metara.

Muzej Krajine, inače, potpisao je 2011. sa Arheološkim institutom ugovor o zajedničkoj realizaciji projekta  “Vrelo” Šarkamen, koji je fokusiran upravo na arheološka istraživanja, prezentaciju i promociju ovog memorijalnog kompeksa. Istraživanja su, nakon dugogodišnje pauze, nastavljena 2013. i ponovo su intenzivirana sada, kada će, pod rukovodstvom dr Sofije Petković, više naučne saradnice Arheološkog instituta, biti realizovana sve do 29. septembra.

Osim ovog, Muzej Krajine će do 30. novembra realizovati i projekat javnih radova koji su ove godine namenjeni radovima na održavanju Mokranjčeve kuće i arheološkog nalazišta “Vrelo”. Muzej će, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru, koja je odobrila ovaj projekat, uposliti na tri meseca tri osobe sa prvim i drugim stepenom stručne spreme.

– Sprovođenjem projekta, Muzej Krajine u Negotinu će u potpunosti srediti dvorište Mokranjčeve kuće, a konkretnim poslovima na raščišćavanju rastinja na arheološkom lokalitetu doprineće održavanju i zaštiti životne sredine i prirode u svom okruženju. Realizacija ovog javnog rada umnogome će doprineti afirmaciji naše ustanove, što će sigurno povećati posete objektima Muzeja Krajine, a pored zarade prilikom poboljšanja posete, značaj za lokalnu sredinu odražava se i smanjenjem broja nezaposlenih, makar i na period od tri meseca – ističu u negotinskom Muzeju.