Search Results For “Psiholog onlaйn 2021 Psiholog online Psiholog v onlaйne psihologov onlaйn Psihologi Online insta---batmanapollo”

TURISTI OTKRILI ĐERDAP

okt. 14 EKONOMIJA no comments

Za prvih devet meseci hotel „Đerdap“, u Kladovu, imao je za oko 35 odsto veći broj pansiona nego u istom periodu prethodne godine. Tome su doprineli brojni sadržaji, profesionalno osoblje i visok nivo kvaliteta usluga. Najveći broj pansion dana u ovom hotelu ostvaren je u okviru programa kongresnog i sportskog turizma.

– U oba segmenta imali smo maksimalnu popunjenost kapaciteta. Možda su za nijasu veći broj noćenja ostvarili učesnici tradicionalnih RSI. Tu ekspanziju imali smo tokom, maja, juna i septembra, dok su u julu i avgustu kapciteti bili popunjeni gostima koji su u hotelu boravili u okviru programa „Leto na Đerdapu“ – ističe Nenad Gavrilović, menadžer prodaje u AD „Đerdap- turist“.

Ovogodišnja letnja sezona  bila je nova mogućnost za afirmaciju turističke ponude kladovskog hotela „Akvastar Denjub“. Za razliku od prethodne, ove godine hotelsko zdanje sa četiri zvezdice bilo je u sferi većeg interesovanja probirljive turističke klijentelejer, budući da je ovog leta turistima bilo na raspolaganju krstarenje putničkim brodom „Kroz istoriju“ od Beograda do Tekije.

– Sezona je znatno uspešnija od prošlogodišnje, jer su kapaciteti bili i te kako puniji. Brod „Akvastar Maksim“ je 35 puta plovio na relaciji od Beograda do Tekije. Očigledno je da su raznovrsni programi i atraktivna ponuda ovog dela Srbije bila „mamac“ za goste iz naše zemlje, ali i iz inostranstva – zadovoljan je Mileta Adžić, vlasnik hotela smeštenog na dunavskom keju.

ZAJEDNIČKIM PROJEKTIMA DO BOLJE INFRASTRUKTURE

okt. 14 DRUŠTVO no comments

Negotin je prošle nedelje bio domaćin čak dva info dana u okviru prekogranične saradnje, koja je organizovala Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije u saradnji sa Zajedničkim sekretarijatom Interreg-IPA programa Srbija-Rumunija i Srbija-Bugarska.

Bugarski program prekogranične saradnje sa Srbijom za period do 2020. je, inače, odobren 30. jula. U avgustu je objavljen prvi poziv, a krajnji rok za dostavljanje predloga projekata je 18. januar naredne godine. Konkurs za projekte prekogranične saradnje Srbija-Rumunija je raspisan 15. septembra i trajaće do 15. januara, za običnu vrstu projekata, odnosno do 15.marta za strateške projekte.

U Negotinu je održana prva od četiri informativne radionice, u okviru programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, koje će do kraja oktobra biti održane i u Aleksincu, Pirotu i Predejanima, kao i u Nišu.

– Da ne bi ljudi lutali, s obzirom da ima onih koji nikada nisu učestvovali u programima prekogranične saradnje, sam program organizuje niz informativnih radionica, ne za pisanje projekata, nego za objašnjenje kako se popunjava aplikacioni formular, koji je malo različit u odnosu na prethodni period. Inače ovo je treća generacija programa, vrednog oko 34 miliona evra ukupno. Ovaj prvi poziv će finansirati projekte u vrednosti do 12 miliona evra, ne pojedinačno, ali biće mogućnosti da se dosta projekata finansira, s obzirom da je maksimalna vrednost projekata do 600.000 evra. Institucije i organizacije u pograničnom području Srbije i Bugarske mogu da prijave projekte u oblasti turizma, podrške mladima, zaštite životne sredine i upravljanju rizicima – kaže Kristina Ašković, iz Kancelarije za evropske integracije.

Što se tiče programa Srbija-Rumunija u oktobru i novembru biće održano ukupno 12 radionica, u zavisnosti od potreba koje se jave u regionu mogao bi da bude održan i drugi krug radionica na kojima će se potencijalni korisnici bliže informisati o samim uslovima konkursa.

– Ukupan budžet za ovaj konkurs je 50 miliona evra, s tim što je od tog iznosa za strateške projekte predviđeno 22 miliona. Kroz ovaj konkurs biće podržani projekti u oblasti transporta, zaštite životne sredine, razne akcije koje podržavaju zapošljavanje, projekti u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama, kao i projekti u oblasti turizma. Ovde smo da predstavimo prijavni paket, da potencijalnim korisnicima objasnimo šta su prioriteti, na koji način treba da popune taj prijavni paket i ujedno da im kažemo da je Kancelarija za evropske integracje, kao koordinator svih programa prekogranične saradnje na raspolaganju njima, kao i naše kancelarije u Vršcu i Boru – kaže  Jelena Stojović, koordinator programa Rumunija – Srbija u Kancelariji za evropske integracije.

U opštini Negotin ističu da su i u predhodnom periodu imali izuzetnu saradnju sa partnerima iz susednih država i da su i za aktuelne konkurse već preduzeli niz aktivnosti kako bi dogovorili zajedničko apliciranje u okviru ovih poziva.

– Program prekogranične saradnje prilika je i šansa za opštinu Negotin da u saradnji sa partnerima iz Rumunije i Bugarske, reši neke od brojnih problema. Zainteresovani smo za infarastrukturne projekte i već uveliko pregovaramo sa partnerima iz Rumunije i Bugarske o njihovoj realizaciji. U toku je priprema tehničke dokumentacije i verujem da ćemo blagovremeno završiti sve potrebne pripreme i da ćemo alplicirati do kraja godine, iako je rok 15. januar – istakla je Nadica Vasić, zamenica predsednika Opštine Negotin.

PRODAT SOKOBANJSKI HOTEL “SUNCE“

okt. 14 EKONOMIJA no comments

Nakon nekoliko godina provedenih u stečaju, sokobanjski hotel “SUNCE“ prodat je na licitaciji u zaječarskom Privrednom sudu za pola miliona evra preduzeću “Pantelić”, iz Kraljeva

Svako spominjanje hotela “Sunce“ kod većine meštana i gostiju Sokobanje izaziva nekoliko vrsta osećanja. Od nostalgije, preko uzbuđenja do razočarenja, što je jedan od reprezentativnijih ugostiteljskih objekata u banji pod Ozrenom dospeo u fazu raspadanja. Mnoge generacije Sokobanjčana i gostiju imale su priliku da posete ovaj hotel, koji je, pre svega, svojom arhitekturom, ali i toplinom, izazivao da mu se mnogi ponovo vraćaju.

Nekada u sastavu preduzeća Trebič, koje je prodato na licitaciji 2003. godine za tadašnjih 86,9 miliona dinara, hotel “Sunce“ je postao zasebna celina koja je trebala da bude jedan od motora razvoja sokobanjske turističke privrede. Preduzeće R-5 vlasnika Siniše Stojčića, brata pokojnog Radovana Stojčića Badže, ambiciozno je krenulo u posao sa hotelom “Sunce“.

Međutim, iz mnogih razloga, hotel nikada do kraja nije renoviran i nije postao ono što su svi očekivali da će biti. Nakon ulaska u stečaj, hotel je zatvoren i prepušten propadanju. Pravih informacija o razlozima za ovakvo stanje nikada nije bilo, pa je i sama prodaja hotela na licitaciji u Privrednom sudu prošla skoro nezapaženo. Na prvoj licitaciji, početna cena prodaje hotela bila je oko million evra i taj postupak je proglašen neuspešnim. Drugi postupak prodaje je obavljen 11. avgusta, a pošto je dostavljena samo jedna ponuda manja za 50 posto od ponuđene cene, morao se složiti i odbor poverilaca.

Novi vlasnik je “Pantelić“, iz Kraljeva, firma koja se bavi proizvodnjom hrane za životinje. Jasmina Petrović, sudija Privrednog suda u Zaječaru, potvrdila je da je hotel prodat i da je stečajni upravnik dobio saglasnost Odbora poverilaca i da je potencijalni kupac obavešten da su ispunjeni uslovi za prodaju i da se trenutno čeka da se zaključi ugovor o kupoprodaji i da se odredi rok od petnaaest dana za uplatu ostatka novca.

Za odgovor na pitanje kakva sudbina očekuje nekada poznati hotel i da li će novi vlasnik uspeti da mu vrati stari sjaj, moraće da se sačeka još neko vreme. Jer, već su uložni prigovori na prodaju, zbog čega će se najverovatnije voditi sudski postupak.

ODRŽANA “ŠIPURIJADA“

okt. 13 KULTURA no comments

Selo Novo Korito u opštini Knjaževac, na samoj granici sa Bugarskom, bilo je i ovog oktobra domaćin devete po redu “Šipurijade“.
Šipurak, “korisni korov“, jestiva divlja biljka, koja raste u ovom kraju na zapuštenim livadama i njivama, na obroncima šuma bio je inspiracija za Turističku organizaciju opštine Knjaževac, Atelje “Toplica“ iz Slovenije i mesnu zajednicu Novo Korito, da pre devet godina pokrenu privredno – turističku manifestaciju “Šipurijada“. Ona se održava u seoskom zadružnom domu i okuplja proizvođače marmelada, džemova, kolača od šipurka. Stalni učesnici su i učenici osnovnih škola, za koje se organizuje likovni i literarni konkurs na temu “Šipurak“.
Bira se najveći šipurak, najbolji proizvod, najlepše uređen štand. Ovogodišnja “Šipurijada“ okupila je izlagače iz Srbije, Bugarske i Slovenije, koji su izložili proizvode od šipurka i drugog voća, ali i rukotvorine autentične za svoj kraj. U kulturno – umetničkom programu učestvovali su čuvari narodne tradicije iz Srbije i Bugarske.
– Opština Knjaževac podržava svaku manifestaciju koja promoviše selo i aktivnosti u selima, kazala je na otvaranju dr Ljubica Nikolić, zamenica predsednika opštine. – Mi ćemo nastaviti da podržavamo ovu manifestaciju, jer vidimo da to ima smisla. Puno je vas, puno proizvoda, a to zaslužuje podršku.
Idejni tvorac “Šipurijade“ Toplica Ignjatović poreklom iz Novog Korita, živi u Sloveniji. Pokretanjem ove manifestacije želeo je da rodnom kraju pokloni dan koji će okupiti celo selo.
– Zamislili smo da to bude smotra narodnog stvaralaštva, prezentacija proizvoda od šipuraka i  prilika da se bar jednom stanovnici sela okupe, da dođu oni koji su se odselili i druže na jednom mestu – rekao je Ignjatović.

RADNO U KRAJINSKIM SELIMA

okt. 13 EKONOMIJA no comments

U Samarinovcu, kod Negotina, zahvaljujući pomoći lokalne samouprave, koja je izdvojila 4,6 miliona dinara, završeni su radovi na krovu Doma kulture, kao i sanacija atarskih puteva, a u toku su radovi na adaptaciji prostorija za mlade. Po rečima Dimitrija Lungulovića, predsednika saveta MZ Samarinovac, do kraja godine bi trebalo da bude saniran put koji vodi do seoskog groblja, ali i uređenje samog tog kompleksa. Selo će, ističe Lungulović, sopstvenim, ali i sredstvima opštine Negotin, nastaviti radove na Domu kulture, a planiraju da urede teren za mali fudbal i nastave sa sanacijom atarskih puteva.

– Jedan od prioriteta opštine Negotin jeste unapređenje i razvoj mesnih zajednica. Upravo u tu svrhu mi podržavamo projekte i inicijative saveta mesnih zajednica, koji su bitni za rešavanje problema i za dobrobit celog sela. Budžetom opštine Negotin za mesne zajednice planirana su sredstva u iznosu od 93 miliona dinara – kaže Aleksandra Veličković, pomoćnica predsednika opštine Negotin za razvoj mesnih zajednica, socijalnu politiku i nacionalne manjine, prilikom obilaska radova u Samarinovcu.

Zahvaljujući pomoći opštine Negotin, u Samarinovcu je sanirano skoro 12 kilometara atarskih puteva i većina neasfaltiranih ulica u selu, koje su bile u veoma lošem stanju. Uporedo sa sanacijom atarskih puteva i ulica, očišćene su i divlje deponije pored puta.

Radno je i bilo i u Jabukovcu, u kojem su tokom ove godine uređeni atarski putevi za koje je utrošeno 378.000 dinara, a završeno je i proširenje vodovoda sa izvora Alu Bela, investicija vredna skoro 2,2 miliona dinara. Prošle sedmice završeno je presvlačenje asfaltom 230 metara glavnog lokalnog puta Jabukovac – Dupljane, za koje je utrošeno 1,71 milion dinara.

Ekipe Preduzeća za puteve iz Zaječara bile su angažovane na presvlačenju asfaltom centra Plavne i Štubika, po javnoj nabavci koju je raspisalo Javno preduzeće za građevinsko zemljište opštine Negotin. U Plavni je planirano presvlačenje asfaltom prostora od 1.400 kvadrata, a vrednost tih radova iznosi 2,52 miliona dinara, dok se u Štubiku radi na deonici od 900 kvadrata, ukupne vrednosti 1,62 miliona dinara.

Tokom ove godine u Plavni je završeno uređenje atarskih puteva, za šta je utrošeno 397.000 dinara, dok je za tamponiranje i nasipanje puteva u selu izdvojeno 1,61 milion dinara. I u Štubiku se radilo na uređenju atarskih puteva. Lokalna samouprava je za ove namene izdvojila oko 700.000 dinara, dok su deo, po principu dinar na dinar, finansirali i sami meštani.

OBNAVLJA SE KARATAŠ

okt. 13 DRUŠTVO no comments

U omladinskom sportskom kampu u Karatašu, kod Kladova, simboličnim postavljanjem kamena temeljca, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, označio je početak radova na izgradnji paviljona površine 500  kvadrata, od čega je polovina namenjena za buduću teretanu.

Prva faza rekonstrukcije ovog kompleksa koji se prostire na 15 hektara, u kome su stasavale generacije i generacije najpoznatijih sportista, a koji je, donedavno, bio kamp u kome su bile smeštene izbeglice, predviđa i izgradnju dela za smeštaj sportista i trim stazu dužne 1.200 metara, kao i renoviranje dva terena za rukomet i košarku.

– Radovi u Karatašu su od izuzetnog značaja, jer je kamp mesto na kome će se okupljati i usavršavati mladi i perspektivni sportisti, ali i rekreativci – kazao je Udovičić. – Baza mladih šampiona stvara se u kampovima kakav će u bliskoj budućnosti biti sportski kamp kod Kladova, kome moramo vratiti stari sjaj. Za ovu godinu je planirano da reaizujemo prvu fazu radova čija je predračunska vrednost oko pola miliona evra. Namera nam je da decentralizujemo sport i da što više mesta i gradova u Srbiji ima svoje sportske centre koji će okupljati veliki broj sportista. Siguran sam da će Karataš to biti.

Rekonstrukcija omladinsko sportskog kampa “ Karataš “ obaviće se u četiri faze. Rok za završetak prvog dela, čija je obnova procenjena na 60 miliona dinara, je dva meseca.

KREĆE GREJANJE U BORU

okt. 13 POLITIKA no comments

Većina odbornika Skupštine opštine Bor, u kojoj je na vlasti SNS, dala je saglasnost na predlog rešenja o davanju saglasnosti na odluke nadzornih odbora javnih preduzeća ’’3. oktobar’’ i ’’Vodovod’’ za obezbeđenje sredstava za plaćanje uglja i jemstva za ispunjenje obaveze koje JKP „Toplana“ ima prema dobavljačima energenata. Ovo je učinjeno kako bi grejna sezona počela na vreme, a tokom zime obezbedile dovoljne količine uglja za grejanje, budući da je u Boru čak 95 odsto grada priključeno na toplifikacioni sistem.

Odbornik SPS, Dobrica Đurić, upozorio je, međutim, da je „Toplana“ već dugo u teškoj finansijskoj situaciji i da zbog toga preti da povuče javni sektor na dno. Isto je potvrdio i dr Predrag Balašević, iz Vlaške narodne stranke, i naglasio da se problemi vezani za „Toplanu“ godinama ’’ponavljaju, a ne rešavaju’’.

– Bojim se da, ukoliko se ne ispoštuje dogovor koji  bude uspostavljen sa dobavljačem, postoji realna opasnost da ceo javni sektor bude u blokadi, javna preduzeća neće biti u mogućnosti da isplaćuju zarade radnicima, a sve zbog toga što dugi niz godina imamo problem u „Toplani“ – istakao je Balašević.

Predsednik opštine Bor, Živorad Petrović, podsetio je prisutne odbornike da se „Toplana“ našla u nezavidnoj situaciji zbog velikih dugovanja, koja su stvarana od 2002 godine, od kada ovo preduzeće samostalno posluje.

– Tačno je da „Toplana“ duguje 1,2 milijarde dinara od kojih je 800 miliona dinara dug prema EPS – potvrdio je Petrović, koji je, u jednom vremenskom periodu, bio direktopr JKP ’’Toplana’’. – Niškom ’’Jugoistoku’’ duguje se 350 miliona, dok je obaveza za ugalj 314 miliona dinara. Ali, to su dugovanja koja su stvarana do 2010. godine, budući da naši prethodnici nisu plaćali ugalj i električnu energiju!

Petrović je istakao da se ’’neprestano traga za rešenjem kako bi se ovo preduzeće izvelo iz dubioze’’. Po negovim rečima, veliki problem je i taj što ’’Toplana’’ od građana i privrede potražuje gotovo – 700 miliona dinara, koje će morati, kako zna i ume, da naplati!

– Jedno od rešenja je i zamena kotla, jer je neefikasnost postojećih najveći problem u radu ’’Toplane’’, s obzirom da je reč o kotlovima koji zahtevaju izrazito čiste i kalorične ugljeve, kojima je i cena visoka. Naći ćemo mogućnosti da odvojimo sredstva i zamenimo jedan kotao. Imali smo razgovore sa predstavnicima udruženja toplana Srbije i resornim ministarstvom i  najverovatnije ćemo aplicirati za kredit kod KfW razvojne banke – rekao je Petrović.

SMENJENA NAČELNICA FINANSIJA U BORU

okt. 12 EKONOMIJA no comments

Danijela Jovanović, načelnica Odeljenja finansija u SO Bor, odlukom Živorada Petrovića, predsednika opštine, smenjena je sa te funkcije – saznaje portal timocke.rs.

Nisu poznati razlozi zbog kojih je smenjena Jovanovićeva, koja je načelnica Odeljenja finansija bila proteklih nekoliko godina.

Po informacijama našeg portala, novi načelnik Odeljenja finansija biće Živana Tutorić, nekadašnja direktorica DP “Ugostiteljstvo“.

 

POČELA GREJNA SEZONA U KLADOVU

okt. 11 DRUŠTVO no comments

Kiša i pad temperature vazduha bili su razlog da grejna sezona u opštini Kladovo počne 9. oktobra, šest dana ranije nego što je to predviđeno Isporuci toplotne energije iz tri kotlarnice u gradu, naselju „Pemci“ i u Brzoj Palanci prethodile su funkcionaln probe sistema daljinskog sistema grejanja, a time su stvoreni su uslovi za početak nove grejne sezone. Iz tri toplane  na mazut i ugalj toplotna energija se distribuira u 139,5  hiljada metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

– Zahvaljujući planskim remontima sva postrojenja i oprema su u funkciji, a režim grejanja zavisi od spoljnih temperatura. Iako je oprema zastarela, jer su kotlovi u funkciji više od tri decenije, sve pripreme za nesmetano funkcionisanje kotlarnica sprovedene su na vreme. Na zalihama imamo oko 220 tona mazuta i 450 tona kolubarskog uglja. Zahvaljujući tome, obezbedili smo uslove da grejnu sezonu počnemo ranije – kazao je Zoran Petrović, direktor JP „Jedinstvo“.

Uz podršku lokalne samouprave zaposleni u JP „Jedinstvo“ pravovremeno su obezbedili nesmetane uslove za isporuku toplotne energije.

– To je nastavak uspešne saradnje, jer smo ispoštovali sve dogovore o realizaciji poslova koji su doprineli da sezona grejanja počne na vreme. Kupovina preostalih količina energenata uslediće u periodu pred nama, tako da građani mogu biti spokojni jer će im tokom zime radijatori u stanovima biti topli. Menadžment JP „Jedinstvo“ i zaposleni još jednom su potvrdili da je reč o uigranom timu koji uspešno odoleva postavljenim zadacima – zadovoljan je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

TIMOČKI GOVOR – DIJALEKT KOJI NESTAJE

okt. 11 DRUŠTVO no comments

Narodna biblioteka “Njegoš“ organizovala je predstavljanje projekta “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“. O karakteristikama dijalekta, kojim se govori u selima knjaževačke, zaječarske i svrljiške opštine, govorila je dr Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Radionicu o jeziku sa učenicima osnovnih i srednjih škola realizovala je master Teodora Vuković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema Uneskovoj listi, timočki govor jedan je od šest najugroženijih jezika u Srbiji. Mediji, obrazovanje i migracija stanovništva, čine da on lagano nestaje i da ga još jedino možemo čuti od najstarijih žitelja u selima kada pripovedaju o starim vremenima i još starijim običajima. Projekat “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“ biće jedan od načina da se timočki govor, specifičan i veoma udaljen od standardnog srpskog jezika, sačuva.
– Posle mesec dana ozbiljnih istraživanja, ispostavilo se da samo stariji govornici još uvek koriste timočki govor, a većina ljudi koji su prošli obrazovanje, osnovne i srednje škole danas govori nešto što je blisko srpskom jezičkom standardu. Deca možda razumeju, ali ga se stide, zato što se smatra da je taj jezik smešan. Ovaj projekat je neka vrsta memorijalizacije, ili muzealizacije tih govora, kako bi se sačuvala uspomena na to kako je on nekada zvučao. Jezik mora da se čuva u porodici, možda kroz fakultativnu nastavu u školama – kaže dr Sikimić
Na projektu radi ekipa stučnjaka za jezik, koja, osim Knjaževca, obilazi sela u opštinama Zaječar i Svrljig i razgovara sa poslednjim nosiocima timočkog govora. Snimljeni video materijal biće smešten u Arhivu timočkih govora i postavljen na internet, a onda i iskorićen za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

DEFICIT – 131 MILION DINARA

okt. 08 POLITIKA no comments

Članovi Opštinskog veća u Boru jednoglasno su usvojili Predlog zaključka o usvajanju izveštaja o izvršenju budžeta za prošlu godinu, u kojoj je ostvaren deficit od 131 milion dinara. Usvojen je i predlog odluke o donošenju generalnog urbanističkog plana Bora.

– Ovaj plan je osnov za izradu svih ostalih planova koji će uslediti nakon njegovog usvajanja. Važno je napomenuti da ovaj plan nije dokument na osnovu kojeg se izdaju građevinske dozvole. Na osnovu ovog strateškog dokumenta se pristupa i izradi plana generalne regulacije gradskog naselja Bor. U samom generalnom urbanističkom planu  proširuju se industrijske zone, određuje se strategija razvoja naselja u nekim delovima grada gde je to izvodljivo – rekao je Dragan Jelenković, načelnik Odelenja za urbanizam, građevinske, komunalne, imovinsko-pravne i stambene poslove.

Veće je usvojilo i predlog Odluke o izmenama i dopunama odluke o mesnim zajednicama. Usvojeni su i predlozi rešenja o prestanku mandata vršioca dužnosti direktora JKP „Toplana“ Darka Milićevića i „Vodovod“ Zorana Markovića,  kao i o imenovanju istih za vršioce dužnosti direktora tih preduzeća.

Između ostalog, jednoglasno su usvojeni i predlog rešenja o davanju saglasnosti na odluku o raspodeli dobiti JKP „3. oktobar“ za prošlu godinu, kao i predlog odluke o pristupanju „Nacionalnoj asocijaciji lokalnih kancelarija za mlade“ koju su osnovale 56 lokalne samouprave.  Usvojeni su i predlozi rešenja po brojevima, koji se, kako je rečeno na sednici odnose na legalizaciju objekata.

Sa dnevnog reda je povučen predlog odluke o konverziji potraživanja opštine Bor u kapital opštine u ovdašnjem Institutu za rudarstvo i metalurgiju.

PRODAJE SA NEGOTINSKA “KRAJINA-VINO“

okt. 07 EKONOMIJA 1 comment

Nekada nosilac razvoja vinogradarstva u Srbiji sa preko 3.000 kooperanata i godišnjim izvozom od 200 vagona vina na tržišta desetak zemalja, negotinsko “Krajina vino” sada čeka da njegovu preostalu imovinu kupi neki zainteresovani investitor.

Novosadska banka OTP Factoring D.O.O. oglasila je prodaju preostale imovine nekadašnjeg privrednog giganta, koja će se obaviti javnim prikupljanjem ponuda – tenderom. Procenjena vrednost imovine, nepokretnosti i opreme iznosi 1,8 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a rok za dostavljanje ponuda je 26. oktobar do 12 sati.

Prodaje se objekat za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića sa kancelarijskim prostorom, laboratorijama, kuhinjom i restoranom, ukupne površine 11.482 kvadrata, pomoćni objekti za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića, cisterne, četiri tanka, pomoćne zgrade i nadstrešnica, ukupne površine od 7.165 metara kvadratnih, u ulici Miomira Radisavljevića Pikija broj 13 u Negotinu. Imovina se prodaje u viđenom stanju, bez prava na naknadnu reklamaciju kupca, a zainteresovani mogu da razgledaju objekte i dokumentaciju do 25.oktobra.

Kako se navodi u tekstu oglasa, depozit za učešće na tenderu iznosi 180.000 evra, u dinarskoj protivrednosti. Ponude će biti otvarane javno 26.oktobra u 12 sati i 15 minuta u prostorijama OTP Factoring D.O.O. u Novom Sadu.

“Krajina vino”, nažalost, podelilo je sudbinu brojnih preduzeća, ali za razliku od nekih kojima je država otpisala dugove, ovoj se to nije dogodilo, pa joj je zbog dugova prema državi za neisplaćene akcize, ali i vinogradarima za kupljeno grožđe iz čak nekoliko sezona, račun blokiran još 2004.

Iako je u tom trenutku firma posedovala 200 hektara vinograda, prodajne centre u Nišu i Lapovu, podrume u Mihajlovcu, Rajcu, Radujevcu i Negotinu u kojima je bilo skoro 2.000 vagona vina, ovo preduzeće se 2005. našlo u stečaju. Te su godine zbog nedostatka sredstava za angažovanje radnika, za energente i ostale potrebe vinogradi na “Bukovskom zlatnom brdu” po prvi put ostali neobrani. Plantaža su narednih godina zakupljivali norveški “Ju-Nor”, subotički “Insajder”, privatni zakupci… Znatan deo vinograda je iskrčen.

Brojna imovina “Krajina vina”, osnovanog 1890. godine, rasprodata je po sudskim presudama, jer zaposlenima, koji su i većinski vlasnici preduzeća, privatizovanog 2.000 godine po starom zakonu o privatizaciji, nisu bile namirene plate i doprinosi. Država je bila vlasnik 42,15 odsto imovine “Krajina vina”. U trenutku stečaja, radnici su se našli na birou za nezaposlene, sa neizmirenim zaradama i doprinosima i bez dinara otpremnina. I pored brojnih pokušaja da nađu kupca, to se nije dogodilo, već je firma koja je nekad bila za primer kako se raspolaže imovinom i stvara profit, prodavana parcijalno, pa sada tavori opustošena i čeka da se na njenu zlehudu sudbinu konačno stavi tačka.

POLEMIKE OKO KADROVA U SO KNJAŽEVAC

okt. 07 POLITIKA no comments

Zasedanje Skupštine opštine Knjaževac, 37. po redu, obeležila su razrešenja dosadašnjih i imenovanja novih direktora u javnim ustanovama i institucijama. Tako je predlog da diplomirana pravnica Bobana Mihajlović bude imenovana za opštinskog pravobranioca izazvao je oštre reakcije o odbornika opozicije.
– Bobana Mihajlović je pokazala da zna da se bori za sebe i svoje potrebe, ali je to nikako ne kvalifikuje da može da se uspešno zalaže za zaštitu opštinske svojine – kazao je šef odborničke grupe SPS–PUPS, Darko Živković.
Socijalisti su podržali ostavku Uroša Stanišića na mesto direktora Doma kulture, iako je smatraju nedorečenom. S druge strane, u Knjaževcu opoziciona Srpska napredna stranka reagovala je na imenovanje Dragane Janković za vršioca dužnosti direktora knjaževačke ustanove kulture.
– Dragana Janković je član Srpske napredne stranke i ako odluka o imenovanju bude izglasana, pokrenućemo postupak za njeno isključenje iz stranke – rekao je Miroljub Mihajlović, odbornik u Skupštini opštine i poverenik OO SNS.
Predsednik Skupštine opštine, Dragan Mančić, mišljenja je da iza ovakvih diskusija stoje lični sukobi.
– Pravo je odbornika da iznesu svoj stav, ali svako od njih mora da zna da ovde zastupa grupu ljudi, a ne svoje lične interese – stav je Mančića.
Za vršioca dužnosti direktorke Zavičajnog muzeja imenovana je istoričar umetnosti Milena Milošević Micić, dok je za novog člana Opštinskog veća izabran Miroslav Đorđević.
Na sednici je usvojena strategija integrisane komunikacije, odbornici su dali saglasnost na tarifni sistem za obračun  toplotne energije i odluku o cenama toplotne energije, a usvojeni su izveštaj i plan rada Predškolske ustanove Bajka. Usvojena su i rešenja o imenovanju školskih odbora u Knjaževačkoj gimnaziji i Osnovnoj školi Mladost.

BRAND LEADER AWARD ZA KNJAŽEVAC

okt. 06 DRUŠTVO no comments

KNJAŽEVAC – Opština Knjaževac dobitnik je nagrade Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turističli razvoj u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope. Knjaževac se našao u dobrom društvu kompanija i institucija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije, koje su dale izuzetan doprinos unapređenju i popularizaciji potencijala turističke industrije ovog dela Evrope.
Sava hoteli na Bledu, aerodrom u Zadru, MK rizort na Kopanoniku, hoteli u Portorožu, Budvi, hrvatskom Zagorju – top destinacije odavno poznate turistima čitavog sveta. Na dodeli priznanja u Save centru u Beogradu u takvom društvu bio je Knjaževac, dobitnik Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turistički razvoj. Priznanje je primio predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.
– Čast je biti među današnjim laureatima. Ovo je priznanje koncepciji razvoja turizma u Knjaževcu, koja je spoj tradicije, prirodnih resursa, kultuno – istorijskog nasleđa i iznad svega gostoljubivosti, ne samo Knjaževčana, već svih Timočana, koji goste dočekuju kao rođake – kazao je Đokić.
Spajajući prirodne lepote, kulturno nasleđe, gastronomiju i gostoljubivost, Knjaževac je stvorio novi imidž i visoko se pozicionirao na turističkom tržištu, odlučio je stručni kolegijum pete biznis konferencije o konkurentnosti turističkog tržišta Jugoistočne Evrope.
– Čestitam vam na dobijanju “Turističkog cveta“, prestižne i najveće nagrade u oblasti turizma. Smatram da Knjaževac zaslužuje ovakvu nagradu. Biće to podsticaj za dalji razvoj tog područja. Mi u hotelskoj industriji zalažemo se za izgradnju infrastrukture, kako bi se lakše stiglo do Stare planine. Ono što Knjaževac treba da nastavi su novi sadržaji, festivali koje organizuje, da bi postao moderna destinacija, nešto što može da se ponudi domaćem i ino tržištu – rekao je dr Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
– Knjaževac je primer šta jedna opština može da da i kada nema mnogo snage, ako ima zajedničkih ulaganja i profesionalizma. Knjaževac to su dobri ljudi, dobra hrana, zimski i letnji turizam, lep grad… – naglasio je Miša Ćirić, iz kompanije Mass Media International.
Predsednik knjaževačke opštine učestvovao je i u panel diskusiji o savremenim trendovima u turizmu i promenama turističke potražnje. Zadatak lokalnih samouprava je da ono što su prirodni potencijali stavi u funkciju razvoja. Taj posao, međutim, ne može se valjano završiti bez podrške države, kazao je Milan Đokić.
– Na Staroj planini ne bi bilo ničeg, bila bi to i dalje samo bajka, da država nije u prethodnih nekoliko godina uložila desetine miliona evra najpre u infrastrukturu, a onda i u izgradnju hotela. Posao države jeste da interveniše uvek kada se pojavi defekt na tržištu. Lokalne samouprave su te koje treba da spreme plansku dokumentaciju, da lobiraju i kod države i kod investitora. Ali, neće investitori graditi puteve, sisteme za vodosnabdevanje… To mora da radi država, da li se ona zvala opština, grad, republika, vlada…Da li imamo koncept u šta ćemo investirati i šta može da generiše nove vrednosti, pitanje je kojim moramo da se pozabavimo. Lokalne samouprave su tu da državi skrenu pažnju – poručio je Đokić.
Raznovrsna turistička ponuda, prirodni potencijal, atraktivnost, autentičnost, nedovoljno istražene destinacije i još mnogo faktora, prednosti su za visoko pozicioniranje zemalja jugoistočne Evrope u turističkoj industriji, istaknuto je na skupu koji je okupio preko 400 učesnika iz više od 30 zemalja.