Timočke

Ovogodišnji budžet Sokobanje  iznosi više od 800 miliona dinara i  garancija je razvoja ove opštine koja ima oko 16 hiljada stanovnika. Turizam i dalje ostaje prioritet, ali ne zapostavljaju se i ostale privredne grane, a poseban akcenat dat je razvoju poljoprivrede, mesnih zajednica,putne infrastrukture kao i vodosnabdevanje, za šta će iz budžeta biti izdvojeno 37 odsto sredstava.

      Soko banja – Soko grad, dođeš star odeš mlad – rečenica  koju je izrekao još početkom dvadesetog veka  naš poznati komediograf Branislav Nušić, i danas je mnogima putokaz da ovde provedu svoj odmor. A da je ona tačna potvrđuju hiljade turista koji svake godine posete ovo banjsko lečilište. Jer, prema zvaničnoj statistici, posle Vrnjačke, Sokobanja je, u Srbiji, najposećenije turističko odredište posetilaca koji su željni odmora i čistog vazduha. Veliki broj termalno mineralnih izvora kao i umereno-kontinentalna klima, netaknuta priroda i čist planinski vazduh učinili su banju prepoznatljivom i idealnu za posetu. Sokobanjski termalni izvori otkriveni su još za vreme Rimljana. Sve ovo, veoma pogoduje u rehabilitaciji i lečenju ljudi koji imaju astmu, psihoneuroze, povišen krvni pritisak, hroničan reumatizam, stanja posle povreda, malokrvnosti, što je rezultiralo da se banja bavi uglavnom medicinskim turizmom. Pored toga banja je bogata kulturnim manifestacijama, zabavnim i sportskim sadržajima . O razvoju ovog poznatog turističkog mesta, ali i o aktuelnim dešavanjima, razgovarali smo sa Snežanom Radovanović, predsednicom Skupštine opštine Sokobanja.

– Opština Sokobanja je poznata po zdravstvenom turizmu, ali  je takođe u ovom kraju razvijena i poljoprivreda, a često se zanemaruje činjenica da je na našoj teritoriji razvijeno i rudarstvo, mislim na rudnik uglja “ Soko “ koji u ukupnim prihodima opštine i životu učestvuje u značajnoj meri . Mislim na standard stanovnika  kao i na celokupni privredni ambijent opštine. Turizam, kao privredna grana je sezonskog karaktera, tako da  u narednom periodu treba stvarati uslove i sadržaj za produžetak sezone.  Kada je reč ipak o osnovama razvoja,opštine to je turizam. U proteklom periodu dosta smo uložili u razvoj ove oblasti, kroz izgradnju Akva parka i „Soko terme“, koja je privatna investicija i jako značajna, jer su kapaciteti popunjeni 365 dana u godini.  Dosta se ulaže u razvoj putne infrastrukture, ne samo zbog gostiju već i, pre svega, zbog naših građana, jer dobro je poznato šta za razvoj jedne opštine znače dobri putevi i komunikacije. U budućem periodu radićemo na  izgradnji sportskih terena kao isplativog vida investicija jer, na ovom polju očekujemo da će dobar broj  klubova upravo ovde naći dobro mesto za pripreme svojih sportista. Osim toga, plan je da ove godine uradimo dosta i na drugim destinacijama kao što su Seselačka pećina, Vrmdža i Vrmdžansko jezero, Bovan, Vrelo i izvor Moravice koje su jako atraktivne za posetioce. Svi ovi projekti razvijaju se po planu jer, još od 2002. godine opština Sokobanja ima svoj tim stručnih i sposobnih ljudi, obučenih za izradu projekata i akcioni plan razvoja koji se polako, ali sigurno i ostvaruje.

Od 2009. godine u okviru Opštinske uprave formirana je Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj koja se bavi izradom projekata i konkursne dokumentacije kod fondova EU. Ovaj tim stoji na raspolaganju i svim ustanovama i organizacijama na teritoriji opštine Sokobanja zainteresovanim za konkurisanje kod resornih ministarstava, ali i u okviru prekogranične saradnje.

[fve]https://youtu.be/1OjKCQh6Zhw[/fve]

Da li sve ove projekte realizujete sami ili ste konkurisali kod Evropske unije, u okviru IPA programa ,kako biste uz njihovu finansijsku pomoć realizovali navedene delatnosti ?

– Moram da kažem da sa dve opštine iz Bugarske, imamo uspešnu višegodišnju prekograničnu saradnju a to su Rila i Vršec, sa kojima smo konkurisali za sedam projekata ove godine, a najznačajniji je izgradnja pozornice Vrela u centru banje, gde će, kada bude realizovan, biti jedno od najlepših mesta u banji gde će se organizovati razne kulturne manifestacije sa jako lepim sadržajem što će obogatiti ukupnu turističku ponudu Sokobanje..

Opštinski budžet Sokobanje usvojen je u zakonskom roku i koliko se može primetiti, u odnosu na broj stanovnika , namenjen je prvenstveno razvoju sredine. Osim infrastrukture na šta će te utrošiti novac poreskih obveznika?

– Najveći akcenat stavljen je upravo na razvoj te oblasti, dakle vodosnabdevanje, rešavanju pitanja  banjske deponije i puteva. Za sve ove oblasti već postoje urađeni projekti, a to su povezivanje pojedinih seoskih mesnih zajednica kvalitetnom putnom mrežom, i očekujemo njihovu realizaciju već na proleće, kada to vremenski uslovi dozvole. Ono čime smo se mi rukovodili je da  svi stanovnici opštine Soko banja imaju isti tretman, što znači da ćemo uložiti sredstva ravnomerno, to jest tamo gde su najveće  potrebe.

Kako funkcioniše koalicija koja je trenutno na vlasti u ovoj opštini i da li se  skupštinske odluke sprovode ili ostaju mrtvo slovo na papiru?

– Skupština opštine Sokobanja broji 30 odbornika. Na vlasti su Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, sa koalicinim partnerima. Ova koalicija je na vlasti od juna 2012. godine. Moram da napomenem da sa Demokratskom strankom imamo korektan odnos, da smo odluke donosili većinom i da za sada nema većih  problema u funkcionisanju kada je reč o skupštinskoj većini.Socijalistička partija je korektan i pouzdan partner.

Republički izbori biće uskoro raspisani. Kakvo je vaše mišljenje kada je reč o stanju u državi i šta očekujete od predstojećih izbora, kako na državnom tako i na lokalnom nivou?

– Kao što svakog građanina Srbije i mene interesuje šta će se sve dogoditi u Srbiji. Ono što me posebno interesuje je kako rešiti krizu koja vlada, a posebno u oblasti zapošljavanja. Naročito u istočnoj Srbiji, jer i u Zaječarskom i  Borskom okrugu trenutno stanje nije posebno  sagledano od strane aktuelne vlade u meri u kojoj zaslužuju. Mislim da je to uslovljeno krizom u celoj zemlji, opterećenoj migrantskom krizom i ostalim problemima. Ja kao predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Sokobanji očekujem da ćemo imati dobar rezultat, kao i na prošlim izborima, mislim da smo se profilisali na lokalu i da će Socijalistička partija Srbije ostvariti dobar rezultat kako u Sokobanji tako i na nivou Srbije. Takođe očekujem da izbori budu realizovani u demokratskoj atmosferi.

Na kraju razgovora možete li prokomentarisati stanje u istočnoj Srbiji, mislim pre svega na saradnju dva okruga Borskog i Zaječarskog, da li je ona zadovoljavajuća ili ima mesta za nešto više od sadašnjeg stanja.

– Mislim da je saradnja minimalna i da treba dati više značaja, npr. očuvanju životne sredine, ne samo zato što je Sokobanja ekološka opština već uopšte. Smatram da komunikacija mora biti na mnogo višem nivou, pre svega po pitanju putne infrastrukture,  posebno zbog razvoja turizma, ne samo zbog Sokobanje, već zbog cele Timočke krajine koja ima veliki potencijal u ovoj oblasti, od Kladova, Bora pa do Knjaževca i Stare planine. Ja kao predsednik Skupštine opštine Sokobanja moram da kažem da je pokrenuta inicijativa da se formira Savez skupština  gradova i opština, ne samo Timočke krajine, već na nivou 28 gradova i opština Srbije da zajedno podignemo potencijal, posebno kada je reč o donošenju odluka po pitanju razvoja i primeni primera dobre prakse. A ako govorimo o saradnji samo Zaječarskog i Borskog okruga ta saradnja može i mora da bude bolja i sadržajnija ali, to zavisi, pre svega od načelnika ovih okruga, bez obzira na zakonska ograničenja koja imaju po pitanju nadležnosti koje su im date.

[fve]https://youtu.be/p0ndg7Pd8Lw[/fve]

ŽENE SU TOLERANTNIJE

Snežana Radovanović se bavi politikom   25 godina, inače srećno udata, majka dvoje dece, ekonomista po zanimanju. Mogu li žene danas biti uspešne u Srbiji i da li ih dovoljno ima na javnim funkcijama?

  – Mislim da žene jesu uspešne, ne samo kao zaposlene, domaćice, rukovodioci već i u politici. Kod nas u Sokobanji mnoge, značajne funkcije obavljaju pripadnice lepšeg pola. Smatram da je žena prirodno jači pol, iako to deluje možda neskromno. Kada govorimo o politici, tačno je da su tu žene manje zastupljene ali one pored sticanja obrazovanja su majke i zaposlene, odgovorne za funkcionisanje porodice i vaspitanje dece, pa je to razlog što ih je do sada bilo manje u odnosu na muški pol. Mišljenja sam da će već predstojeći izbori pokazati veću zastupljenost žena jer su one tolerantnije i fleksibilnije, po prirodi senzibilnije i uvek nađu najbolje rešenje, što doprinosi boljoj političkoj kulturi nacije – kaže  Radovanovićeva.

Dugovanja grada Zaječara dostigla su čak 1,75 milijardi dinara. Gradska vlast zatražila je  pomoć od Republike, kako bi se u što kraćem roku javni sektor izvukao iz dubioze. Prioritet je uspostavljanje stabilnog sistema što bi obezbedilo normalno funkcionisanje gradskih službi i preduzeća. Situacija u kojoj se našao Zaječar krajem 2015. godine, više  nikad ne sme da se ponovi, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara.

Kakvo ste stanje zatekli dolaskom na mesto predsednika Skupštine grada Zaječara?

– Zaječar se nalazi u dosta teškoj finansijskoj situaciji, što je posledica nedomaćinskog poslovanja prethodnih godina. To je danas prezadužen grad. Zaječar je juna 2013. godine bio dužan 1,2 milijarde dinara, od toga je 600 miliona dinara kreditnih obaveza,  koje su počele da dospevaju prethodnih godina, dok su dugovanja krajem 2015. godine iznosila 1,75 milijarde dinara, što je oko 80 odsto ovogodišnjeg budžeta. Tu je 350 miliona dinara  obaveza po kreditima, dug gradske uprave 1,1 milijardu dinara, indirektni korisnici 422 miliona, osnovne škole 142 miliona, i srednje škole 50 miliona dinara, tako da je situacija ozbiljna i veoma teška. Svako ko preuzme deo odgovornosti mora da ostavi bolje stanje, međutim, u Zaječaru se u poslednjih 10 godina situacija nije menjala u tom pogledu. Ono što mene interesuje je rezultat, i daću svoj maksimum da građanima obezbedimo boljitak.

Na koji način mislite da grad izvedete iz dubioze?

-Biće potrebno mnogo vremena da se reše svi problemi, jer sa ovolikim dugovanjima grad ne može da funkcioniše. Uputili smo zahtev Republici za pomoć, i ta sredstva bi koristili za obezbeđivanje likvidnosti grada. Pre svega mislim na pomoć školama koje su u blokadi, i gde nam je potrebno oko 50 miliona dinara da bi se  popravilo finansijsko stanje. To je i jedan od razloga zašto je Zaječaru blokiran redovan transfer, a to je mesečno oko 27 miliona dinara, što nam dodatno otežava situaciju.  Biće potrebno možda i dve godine da odgovorimo na neke najneophodnije zahteve građana, ukoliko nam država ne izađe u susret. Važno je napomenuti da za ovo stanje nisu krivi  građani  i oni ne treba da osećaju posledice. Prethodnih par godina gradska vlast je u nekoliko navrata pokušavala da dobije kredit  za tekuću likvidnost ali i za investicije, ali bezuspešno. Sada sa potpuno drugačijim modelom rada smo u postupku dobijanja kredita kako bi platili izvođača za nekoliko infrastrukturnih objekata. Uveliko radimo na smanjenju dugovanja, i čekamo  na pozitivan odgovor iz Beograda. Nadamo se da ćemo uspešno rešiti nagomilane probleme.

[fve]https://youtu.be/8xLl0VNVJWQ[/fve]

O kojim infrastrukturnim radovima je reč?

– To se odnosi na gradske saobraćajnice gde su započeti i ostali nedovršeni radovi, duže od godinu i po dana.  To su ulice: Kotorska, Cara Dušana, Nikole Pašića, Sokobanjska, što bi koštalo oko 100 miliona dinara.

Šta je još prioritet?

– U ovom trenutku, naš osnovni posao je da finansijski konsolidujemo grad  i uredimo sistem, tako da se više nikad ne dese slične stvari u Zaječaru, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Istraga je u toku i smatram da je neko za ovolika dugovanja odgovoran. U gotovo nemogućim uslovima pokušavamo da obezbedimo normalno funkcionisanje  komunalnih preduzeća i svih službi. Građani nisu u obavezi da razumeju sa čime se suočavamo, ali je važno da znaju istinu a to je da  ćemo drugačije raditi, bez rasipanja novca iz budžeta. Puno je para ranije bilo u gradskoj kasi a  uglavnom su nam ostavljeni neki građevinski spomenici koji ničemu ne služe. Ne možemo u ovoj situaciji nove planove da realizujemo,  u pogledu infrastrukture,  ili socijalnog programa, međutim, pokušavamo  da dovedemo investitore, i već ima zainteresovanih. Prethodnih godina,  osim Gorenja, nijedna nova fabrika se nije otvorila u Zaječaru. Sva najavljivanja o potencijalnim investitorima su bile samo floskule.

[fve]https://youtu.be/7HJP7Ozurko[/fve]

Ukinuta je odluka o besplatnim vrtićima.

– Tako je. Mislim da u današnje vreme ne postoji ništa besplatno. Što se tiče vrtića, ta jedna godina besplatnih obdaništa, kako je to neko zamislio a sa druge strane, nije obezbedio sredstva, košta grad 45 miliona dinara. Ako ovu uslugu ne plati lokalna samouprava, a ni roditelji, ko će to onda da plati? Posledica svega toga je opasnost da Predškolska ustanova „Đulići“  prestane sa radom. Na dan 31.12.2015 „Đulići“ su dužni 57 miliona dinara.  Mi smo najmanji mogući iznos za smeštaj mališana, opredelili kroz odluku za participaciju roditelja, mnogo niži pre uvođenja  besplatnih vrtića.

Koje su još bitnije odluke donete u prethodnom periodu?

-Većina odluka koje je usvojila lokalna skupština tiču se racionalizacije preduzeća i ustanova, što je bilo neophodno,s obzirom da javni sektor čini više od 20 ustanova i preduzeća što je prevelika stavka za budžet. Nismo birali nove funkcionere, iako su nam potrebni mladi ljudi i nove ideje. Smenili smo tri većnika, jednog  pomoćnika, postojala su četiri savetnika predsednika Skupštine što nije bilo po zakonu i toga više nema, a takođe i 40-ak ljudi po raznim ugovorima. Išli smo sa likvidacijom preduzeća i ustanova koje su postojale na papiru. Kao što je JKP za gradski saobraćaj, Preduzeće za urbanizam, gde je radio samo direktor, doo Biznis inkubator centar, Ustanova gitarijada, a verovatno će biti još nekih, jer te firme nisu imale nikakvih aktivnosti. Važno je da građani neće osetiti nikakav gubitak zbog toga. Javno smo po prvi put objavili prilive novca i kako se tokom dana troše sredstva, jer je sve transparentno i ništa se ne krije.

Da li je rešen problem sa Fabrikom kablova?

– To je jedan od gorućih problema. U rešavanje ovog problema je uključena i država. Radi se o velikoj i ozbiljnoj kompaniji iz Poljske, koja je vlasnik Fabrike kablova i kojima je učinjena nepravda, jer im je nalaćeno 74 miliona dinara na ime ekološke takse, a novac je potrošen nenamenski, jer nije uložen u ono što je predviđeno programom za zaštitu životne sredine. Tu radi oko 400 Zaječaraca i ne shvatam tu neozbiljnost , da se dovede u pitanje rad najveće fabrike u gradu.

Kako funkcioniše gradska vlast?

-Gradska vlast funkcioniše stabilno, kao i lokalni parlament. Nema opstrukcije u radu Skupštine. Odgovorno radim svoj posao i daću svoj maksimum i u budućem periodu.

Pojedini vam zameraju vanredno sazivanje sednica Skupštine grada, ali i to što kao predsednik Skupštine govorite o realizaciji budžeta.

– Svaki odbornik govori o budžetu, i ne znam zašto bi to pravo bilo uskraćeno predsedniku Skupštine.  Ne mešam se u poslove gradonačenika, kao što to činili moji prethodnici.  Sa druge strane,  Skupština grada radi po Poslovniku, koji je isti u poslednjih osam godina. Trudim se da odbornici imaju dovoljno vremena da prouče materijale. Imam redovne sastanke sa predsednicima odborničkih grupa i vladajućih i onih u opoziciji, i sve je transparentno.

S obzirom da ste u četiri mandata bili narodni poslanik, kako ocenjujete celokupno stanje u Srbiji?

– Nisam siguran kako bi se mnoge stvari odvijale u Srbiji da premijer Aleksandar Vučić nije preuzeo najveću odgovornost u prethodne dve, tri godine, što je rezultiralo čijenicom da može da vodi zemlju u trenutku velikih problema i teške ekonomske i socijalne situacije. Svuda u svetu privreda stagnira i nije lako voditi zemlju u takvom okruženju  ali je zahvaljujući njemu Srbija na dobrom putu.

U kom pogledu bi mogla da se ostvari regionalna saradnja između opština istočne Srbije i Zaječara?

– Činjenica je da istočna i južna Srbija nisu razvijene u tolikoj  meri kao što je zapadni deo države. Težište je u otvaranju fabrika. Potencijali u ovom delu Srbije su veliki. Tu je  RTB  Bor,  Đerdap i postoje ogromni kapaciteti energetskog karaktera. Ostvarili smo kontakt sa jednom firmom koja hoće da otvari vetropark kod Zaječara. Posebno je važan razvoj poljoprivrede i turizma. Tu je Feliks Romulijana,  Stara planina. Nastojaćemo da u što kraćem roku prevaziđemo ovu finansijsku krizu a onda i pomognemo rad malih i srednjih preduzeća, razvoj ugostiteljstva, poljoprivrede, turizma i industrije, i učvrstimo regionalnu saradnju sa opštinama u ovom delu Srbije.

[fve]https://youtu.be/JEXahP1a40k[/fve]

Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara, na nedavno održanoj konferenciji  za novinare, naglasio je da su  dugovanja grada Zaječara narasla  na čak 1,75 milijardi dinara.

– Juna 2013 godine dug grada Zaječara po svim obavezama koje  nisu isplaćene bio je 600 miliona dinara i isto toliko kredita. Decembra 2015. godine zatekli smo još goru situaciju. Dug  je tada iznosio 1,4 milijarde dinara za sve neizmirene obaveze  i još  350 miliona dinara obaveza po kreditima. Gradska uprava je dužna milijardu i 137 miliona dinara, indirektni korisnici budžeta 423 miliona, dug za osnovne škole  iznosi 142 miliona a za srednje 50 miliona dinara. Sa ovakvim stanjem zaduženosti,  Zaječar ne može da fukcioniše, jer godinama unazad gotovo da ništa  nije plaćeno. Plašim se da nećemo moći da izađemo u susret normalnim zahtevima građana – kazao je Zankov.

On je naglasio da je neophodna pomoć  republike kako bi se grad izvukao iz  dubioze.

-Verovatno ćemo slušati kritike od onih koji su grad doveli u ovakvu situaciju kako je neko nesposoban, a upravo su  ti sposobni  doveli su grad u ovu situaciju.  Svakodnevno dobijamo poruke od korisnika budžeta da razmišljaju o tužbama i blokadama za neizmirene plate i obaveze. Ako  se to bude desilo, još će se dodatno iskomplikovati situacija i funkcionisanje Zaječara – dodaje Zankov.

Uprkos svim problemima, Zankov je poručio da će se svim silama boriti za bolju budućnost Zaječara. On je naglasio  da očekuje da istražni organi rade svoj posao.

– Finansijsko propadanje grada Zaječara počelo je sa načinom trošenja budžeta od 2008, 2009 godine. Očekujem od istražnih organa da rade svoj posao i  da dobijemo odgovor na pitanje ko je odgovoran za finansijski kolaps grada. Da što pre saznamo rezultate istrage koja je u toku, gde je išao novac, i da  se o svemu  obavesti javnost. Naš je posao da radimo u interesu grada i građana i da nikad više ne dozvolimo da političke štetočine unište Zaječar, za šta ću se i ja boriti. Usvajaćemo teške odluke koje su dobre za grad, jer jedina stvar koja mene interesuje je rezultat a to je da u što kraćem roku smanjimo dugovanja i stvorimo uslove za normalno funkcionisanje Zaječara.   Situacija polako ide na bolje ali trebaće vremena kako bi se rešili svi problemi –poručio je Zankov.

Predsednik SG Zaječara naveo je da će ispuniti svoje obećanje a to je da se građanima saopšti istina, donose odluke isključivo u interesu grada i građana i sprovodi apsolutna kontrola trošenja novca iz gradskog budžeta.

– Građani su vlasnici novca u budžetu i sa te strane moraju da znaju kakva je trenutna situacija. Za dve i po godine otplaćeno je 250 miliona dinara kredita, ali ove godine najverovatnije treba da otplatimo oko 100 miliona, jer nisu sve obaveze dospele na naplatu što se odnosi na kredite.Ono što je poznato je da su neisplaćene zarade radnika 29 miliona,  naknade fizičkim licima gde spadaju porodilje, studenti i drugi 34 miliona, obeveze prema Fabrici kablova 74 miliona, dobavaljači za stalne troškove i ostali preko  400 miliona, Direkciji za robne rezerve za mazut 138 miliona, kredit kod Fonda za razvoj zbog stadiona 58 miliona dinara, ustanova „Đulići“ čak 57 miliona dinara, Biblioteka 11 miliona, pozorište 21 milion, gitarijada 15. Sve što je rađeno u prethodnom periodu  služilo je za zadovoljenje privatnih  interesa a sve ostalo je bila maska, jer ništa nije plaćeno i smatram da je neko  odgovoran za ovo stanje u kome se našao Zaječar– zaključuje Zankov.