Search Results For “Psiholog onlaйn 2021 Psiholog online Psiholog v onlaйne psihologov onlaйn Psihologi Online insta---batmanapollo”

HUMANI ĐACI

apr. 19 VESTI no comments

Učenici najmlađe negotinske osnovne škole, „Branko Radičević“ u saradnji sa zaposlenima  uključili su se u akciju obeležavanja nedelje humanosti i solidarnosti Crvenog krsta, početkom aprila, postavivši u holu škole police na kojoj svako može da ostavi, a ukoliko mu je neophodno i da odatle uzme potrebnu odeću, obuću, školski pribor, knjige, igračke… Akcija je za kratko vreme oduševila Negotince koji su joj se rado odazvali.

-Tek kada naučimo da brinemo o drugima, znaćemo da cenimo sreću koju imamo zato što neko brine o nama. Svako od nas ima nešto što ne koristi, a što je nekom drugom potrebno. Nadamo se da će Zid ljubaznosti podstaći sve nas da budemo humani i solidarni jer kao što je govorio naš Nobelovac Ivo Andrić, „život nam vraća samo ono što dajemo drugima“ – kaže Dragan Đukić, direktor OŠ „Branko Radičević“, koja je nedavno obeležila svoj 33.rođendan.

Prvi „Zid humanosti“ postavljen je u Iraku, odakle se ovaj običaj raširio širom sveta. U školi „Branko Radičević“ u Negotinu akcija se organizuje prvi put, sa namerom da postane tradicionalna. Na ulazu škole obeležen je prostor, postavljena polica, pa mnogi zainteresovani na ovom mestu ostavljaju pomoć za one kojima je neophodna. Sudeći po odzivu „Zid ljubaznosti“ je pravi pogodak.

ERIKA KIN: ŽELELA BIH DA ŽIVIM U KNJAŽEVCU

apr. 19 VESTI no comments

Noviataše za kulturu ambasade SAD u Srbiji Erika Kin, posetila je nedavno Knjaževac. U pratnji svojih domaćina iz Zavičajnog muzeja, ona je obišla Arheo – etno park u Ravni, institucije kulture u Knjaževcu, Staru planinu.

Na prijemu u opštini Knjaževac bilo je reči o dosadašnjoj saradnji, ali i o okvirima i projektima koji se mogu sprovoditi u Knjaževcu uz podršku Ambasade SAD i američkog naroda.

– Mislim da je ovaj kompleks veoma važan resurs za zajednicu. Amerika nema dugu istoriju kao Srbija i veoma je retko videti ovakva arheološka nalazišta. Oduševljena sam što mogu sve to da vidim na otvorenom. Ambasada je uvidela da je Knjaževac divno mesto i da ima puno prilika za kulturnu razmenu. Veoma smo srećni što imamo prilike da posetimo ovaj muzej ovde gde smo i saznali  da se ovde organizuju odlični programi za decu i odrasle. Želela bih da živim ovde. Volim Knjaževac! –  kaže Erika Kin, ataše za kulturu Ambasade SAD.

Eriku Kin je primila zamenica predsednika dr Ljubica Nikolić koja je istakla da lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa Američkom ambasadom.

– Imamo dobru saradnju a čini mi se da će biti još bolja. Tu su mnoge stvari o kulturi, ali i šire koji će biti predmet zajedničkog interesovanja – ističe dr Ljubica Nikolić, zamenica predsednika opštine Knjaževac.

Ambasada ima brojne programe vezane za kulturnu saradnju koji mogu da se primene u opštini Knjaževac.

– Želimo da radimo mnoge programe ovde. Želja je i da sarađujemo  sa Festivalom i da dovodimo umetnike i muzičare iz Amerike u Knjaževac – dodaje Erika Kin.

Za vreme posete Knjaževcu Erika Kin je, pored Arheo – etno parka u Ravni, obišla Zavičajni muzej, Dom kulture i Staru planinu.

ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE 60 MILIONA DINARA

apr. 19 POLITIKA no comments

Odbornici Skupštine opštine Negotin na svojoj 24.sednici, koja je nedavno održana,  doneli su niz odluka, počev od izveštaja o radu javnih preduzeća i ustanova, preko Odluke o izmenama i dopunama Odluke o pijacama, do Odluke o usvajanju Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Negotin za ovu godinu, kojom se obezbeđuje plansko korišćenje sredstava za finansiranje aktivnosti koje su predviđene strateškim dokumentima iz oblasti zaštite životne sredine. Iz opštinske kase je, inače, za zaštitu životne sredine predviđeno 60 miliona dinara.

Iako je opozicija naglašavala da je krajnje vreme da se smanje stope poreza, lokalne, administrativne i boravišna taksa, jer se sve veći broj ljudi odlučuje da zemlju pokloni lokalnoj samoupravi, jer nemaju para da plate namete, većinom glasova članova vladajuće koalicije usvojene su izmene Odluke o stopi poreza na imovinu na teritoriji opštine Negotin, u delu koji se odnosi na visinu stope poreza na imovinu na prava na zemljištu kod obveznika koji ne vode poslovne knjige, kao i na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu. Usvojene su i odluke o lokalnim administrativnim i komunalnim taksama u opštini Negotin i odluka o boravišnoj taksi opštine Negotin, koja je utvrđena na iznos od 70 dinara dnevno.

Odbornici su izglasali i odluku o novim autobuskim stajalištima koja će, uz postojeća, sada biti i kod Pedagoške akademije i sve tri gradske osnovne škole. Iako je opozicija insistirala da se odlukom o besplatnom prevozu određenih kategorija putnika na teritoriji opštine Negotin dodaju i trudnice, kao i zaposleni u školama i predškolskoj ustanovi, ona će se, odlukom odbornika odnositi na decu i njihove pratioce radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra od sedišta škole, učenike osnovnih i srednjih škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole, decu i učenike sa smetnjama u razvoju, kao i njihove pratioce i zaposlene u školama.

Diskusije odbornika izazvala je i odluka o javnom okupljanju više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijanih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. I ta je odluka, većinom glasova, usvojena, kao i odluke o  naknadama za korišćenje poslovnog prostora u svojini opštine Negotin,  o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije koridora dalekovoda 110kV između TS 110/35kV „Mosna“ i TS 110/35kV „Nikine vode“ i odluke kojom su pojedinci svoje nepokretnosti u katarstarskim opštinama Mokranje, Urovica i Brestovac preneli lokalnoj samoupravi.

 

HUMANOST NE POZNAJE GRANICE

apr. 19 DRUŠTVO no comments

Da humanost Kladovljana ne poznaje granice potvrdila je porodica Đorđa Paunovića  koja živi u Hilorodu u Danskoj, jer je za lečenje  Gordane Mitić ,dvogodišnje devojčice iz Kladova koja boluje od Dravetovog sindroma, donirala 2000 danskih kruna .Neposredno po dolasku iz Kraljevine Danske u rodnu Grabovicu , Đorđe je posetio Miladinku Točaković samohranu majku  i uručio joj pomoć.

– Kada smo saznali za nevolju male devojčice sin mi je dao obavezu da posetim njenu porodicu  i da donacijom damo  skroman doprinos u akciji koja je pokrenuta za njeno lečenje.Ganula nas je situacija u kojoj devojčica odrasta , ali i podrška predsednika opštine koji kao lekar nastoji da olakša tegobe tročlane porodice .Želim da mala Goca  ima lepo detinjstvo, da ozdravi i krene u školu sa svojim vršnjacima -kazao je Paunović.

U razgovoru sa Miladinkom Točaković , majkom bolesne devojčice i predsednikom opštine dr Draganom Budujkićem, Paunović je obećao da će po povratku u Kraljevinu Dansku pokrenuti akciju za osnivanje  „Fond za pomoć oboleloj deci u matici“.

– Uveren sam da će naši sunarodnici u Skandinaviji, ali i u drugim delovima Evrope prepoznati značaj tog fonda , jer će prikupljena sredstva biti usmerena  za lečenje bolesne dece, ali i za pomoć ugroženim porodicama u zavičaju kojih je iz dana u dan sve više- govori Paunović.

Ta ideja naišla je na odobravanje lokalne samopurave kojoj se svakodnevno obraćaju  meštani žrtve nevolje , bolesti i tranzicije .

-Gest porodice Paunović je garancija  da solidarnost naših sunarodnika iz dijaspore u prikupljanju pomoći za lečenje Gordane neće izostati. Mogućnosti lokalne samouprave  su limitirane, ali nećemo odustati i smatram da smo na dobrom putu kada je reč o nastojanju da se problem reši. Podrška ljudi iz belog sveta je  dragocena , a u to smo se uverili bezbroj puta do sada – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Miladinka Točaković sa tri kćeri živi kao podstanar i bori se da svojoj deci obezbedi bolji život.Uprkos teškoj situaciji koju dodatno komplikuje bolest najmlađe Gordane, samohranu  majku hrabri saznanje da one, ipak  nisu ostale same.

– Za naš problem nisu znale ni komšije iz ulice u kojoj živimo.Međutim kada se bolest pogoršala jer je  za samo devet dana Gordana  imala šest teških napada, obratili smo se za pomoć predsedniku opštine koji je nizom konretnih mera uspeo da nam delimično ublaže tegobe. Tada su se uključili mediji i ljudi dobre volje , situacija je krenula na bolje , a  to nam daje nadu da ćemo možemo pobediti bolest  jer sada više nismo same – sa suzama u očima govori Miladinka.

Akciju za pomoć maloj Gordani koja boluje od retkog oblika epilepsije  pokrenuli su Centar za humano  delovanje „Logotera“ i Asocijacija za razvoj Kladova  uz podršku ljudi dobre volje.

Oni su organizovali humanitarni koncert klasične gitare na kome je svirao Kladovljanin Danilo Milojković član Beogradskog gitarskog društva.

Prihod od 76.000 dinara uplaćen je na namenski žiro račun broj 205 – 900101920179014 kod Komercijalne banke.

 

IZ BUDŽETA ZA AKTIVNOSTI U SELIMA

apr. 19 POLITIKA no comments

Na 130. sednici Opštinskog veća u Knjaževcu, koja je održana u martu, odobreno je tri i po miliona dinara za infrastrukturne radove u mesnim zajednicama.

Izgradnja sistema za vodosnabdevanje, rekonstrukcija seoskih domova i drugi infrastrukturni projekti u nekoliko knjaževačkih sela, biće podržani sredstvima budžeta opštine Knjaževac, čulo se tada na sednici Opštinskog veća.

– Na sednici Veća smo izdvojili sredstva za nove aktivnosti po mesnim zajednicama. Najznačajniji iznosi opredeljeni su za dogradnju sistema za vodosnabdevanje u Balanovcu, rekonstrukciju doma u Koželju, sanaciju objekta u crkvenom dvorištu u Bučju. Sve ukupno, to je oko tri i po miliona dinara. U budžetu za ovu godinu za projekte MZ opredelili smo 20 miliona dinara –  rekao je predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.

Na sednici je prihvaćen  i izveštaj o radu Pravobranilaštva za 2015. godinu. Većnici su doneli rešenje o raspodeli sredstva iz budžeta opštine za sufinansiranje projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja.

FOND ZA POLJOPRIVREDNIKE

apr. 19 VESTI no comments

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.

VUČIĆ: RTB „BOR“ RAZVOJNI PROJEKAT ZA CEO REGION

apr. 09 EKONOMIJA no comments

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.

LAKŠE DO POSLA I PENZIJE

apr. 07 VESTI no comments

Predstavnici Lokalnog saveta za zapošljavanje i lokalne  samouprave potpisali su  ugovore sa šest poslodavaca kod kojih je posao dobilo  isto toliko  nezaposlenih Kladovljana  starijih od 50 godina kojima je do odlaska u penziju preostalo 36 meseci . Za tu namenu iz opštinskog budžeta je izdvojeno  je 1,1 milion dinara. Ugovori o radu sa nezaposlenim licima zaključeni su na 12 meseci i doprineće rešavanju njihovog statusa .

– Ostao sam bez posla pre dve godine, a manje od  2,5 godine preostalo mi je do odlaska u penziju jer sam nakupio 37,5 godina radnog staža.Ovim programom konačno ću rešiti svoj status s obzirom da su svi dosadažnji pokušaji da zasnujem radni odnos  bili bezuspešni- kazao je Milan Paunović (61).

U lokalnoj samoupravi su prepoznali težak status lica koja se godinama nalaze na evidenciji Ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje. Njihovoj neizvesnosti konačno je došao  kraj.

– Stalnim delovanjem na terenu uočili smo da je u našoj opštini prisutna kategorija nezaposlenih lica koji uprkos dugom radnom stažu ne ispunjava uslove za odlazak u penziju jer spada u grupu onih koji teško mogu da se ponovo zaposle. Zato smo se opredelili za program koji uprkos skromnim izdvajanjima doprinosi rešavanju statusa lica o kojima niko da i ne vodi brigu.Posle godinu dana rada kod poslodavca oni stiču pravo da naredne dve godine do odlaska u penziju ostvaruju primanja od NSZ-podsetio je Jovan Stingić predsednik Lokalnog saveta za zapošljavanje.

Opština Kladovo drugu godinu zaredom pokušava da razreši problem nezaposlenih lica koji su zbor neuspele privatizacije i tranzicije ostala bez radnog mesta.

– Opština Kladovo verovatno je jedina u Srbiji koja programom finansijske podrške rešava status nezaposlenih lica koja još nisu u mogućnosti da ostvare pravo za odlazak u penziju.Na taj način ne dozvoljavamo da ostanu zaboravljeni, a podršku nam daju i poslodavci.Za tu namenu u narednoj godini nastojaćemo da obezbedimo više novca- poručio je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Lokalni savet za zapošljavanje  ima u planu da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje da realizuje  program za  obuku mladih nezaposlenih lica  stručna praksa.Ovaj program podrazumeva osposobljavanje za samostalan rad u struci bez zasnivanja radnog odnosa.

PRIORITET UREĐENJE PUTEVA

apr. 01 POLITIKA no comments

Rudarsko-topioničarski basen “Bor“(RTB) će biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i biti nosilac razvoja cele ove regije. Za to je garant Vlada Republike Srbije, rekla je na tribini u Boru Zorana Mihajlović, potpredsednica Srpske napredne stranke(SNS) i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Građani, smatra ona, vide da se u Srbiji živi sve bolje i bolje, da je smanjena nezaposlenost  i povećana sigurnost građana.

Vlada Aleksandra Vučića za dve godine postigla je više nego svi njegovi prethodnici za 10 ili 15 godina. Taj uspeh se vidi na svakom koraku u Srbiji, rekao je u svom obraćanju Blagoje Spaskovski, poverenik Srpske napredne stranke u Boru i generalni direktor RTB-a “Bor“.

-Ako se pitate šta je Bor dobio od ove Vlade, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, dobio je mnogo. Dobio je sigurnost, 5.000 radnika je ostalo na radnim mestima, sa dobrim i redovnim primanjima. Svi oni mogu u svim radnjama,  pa čak i u kineskim, sa administrativnim zabranama da pazare i uzimaju robu. To retko koji grad sebi može da priušti. Zato Borani moraju da imaju bar pet odsto više glasova za SNS na predstojećim izborima od ostalih gradova u Srbiji-zaključio je Spaskovski.

Zorana Mihajlović je istakla je da je Bor često posećivala i da on izgleda sve lepše i lepše. Mihajlovićeva je naglasila da će RTB “Bor“ biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i da je za to garant Vlada Republike Srbije.

– Ova Vlada je za dve godine svoga mandata uradila mnogo za Srbiju. Šta god da kažu Tadić i Pajtić veoma lažu, jer oni su napravili tu “rupu“ u budžetu koju smo mi nasledili. Za dve godine, kako statistika kaže, od 28 odsto nezaposlenih danas imamo 17,6 odsto. I dok su neke prethodne Vlade godišnje otvarale 10-12 kilometara puteva, mi smo izgradili 100 kilometara auto-puteva. Mi smo Vlada koja će Srbiju premrežiti putevima i auto-putevima. Narod više ne veruje obećanjima već rezultatima rada, onome  šta je ko od nas uradio-poručila je Mihajlovićeva.

Jedno od pitanja prisutnih građana na tribini u Boru bilo je i kada će biti u potpunosti asfaltiran put Bor-Selište i putni pravac prema Crnom vrhu i Žagubici.

-To će biti sigurno urađeno vrlo brzo. Čim se raspišu javni pozivi i obave procedure, znači počinjemo sa radovima za mesec-dva-obećala je Mihajlovićeva.

Ona je najavila i uređenje puta ka Borskom jezeru i pohvalila lokalnu samoupravu u Boru na dosadašnjem radu.

 Tribini je pored ostalih gostiju prisustvovao i Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije“.

Potpredsednica SNS Zorana Mihajlović obišla je i Dom za stara lica u Boru i tom prilikom poručila da ta politička opcija nikada neće izneveriti penzionere.

  -U ime predsednika SNS želim da se zahvalim penzionerima ne samo za njihovo odricanje u prethodne dve godine nego i na ogromnoj podršci koju su dali i premijeru i  Vladi. Ono što možemo da obećamo je da penzionere nikada nećemo izneveriti i da ćemo raditi  brže, bolje i još energičnije –kazala je Mihajlovićeva.

 Potpredsednica SNS je naglasila da što pre mora da se razgovara sa nadležnim ministrima, kako bi se Dom za stara lica, u što kraćem roku stavio u funkciju.

 Zorana Mihajlović najavila je u Knjaževcu izgradnju putnih pravaca koji će Knjaževac i Pirot povezati sa Starom planinom.

 Predsednik SNS Aleksandar Vučić i direktor JP “Stara planina“ Vladimir Simović odvojeno su najavili izgradnju dva putna pravca: Knjaževac-Kalna i Pirot-Stara planina, pa se postavlja pitanje hoće li biti para za oba. Zorana Mihajlović kaže da novac neće biti problem, ukoliko prethodno bude izrađena projektno-tehnička dokumentacija.

– Za jedan od ta dva projekta, put od Knjaževca do Stare planine, postoji projekat, za drugi se radi. Pitanje je i da li postoji potreba za eksproprijacijom. Kada sve to bude rešeno, do kraja jeseni raspisujemo javni poziv i biramo izvođača. Na Ministatarstvu je da kontroliše dinamiku radova – rekla je u Knjaževcu Mihajlovićeva.

 Ona je prilikom posete Majdanpeku obradovala svoje domaćine izjavom da će ove godine biti popravljeni putevi Majdanpek – Kučevo i Donji Milanovac – Golubac.

 – Treba da nastavimo da podižemo Majdanpek, da se u njemu živi kao što se nekada živelo, nekada ranije, pre dosta godina i da poručimo građanima Majdanpeka da ćemo se, ne samo boriti da RTB Bor radi, nego da ćemo se boriti i da se u Majdanpeku otvaraju i nove firme i preduzetničke radnje i da učinimo sve što možemo, da se prosto živi bolje – reči su kojima se Zorana Mihajlović obratila Majdanpečanima.

U ime domaćina, potpredsednicu SNS pozdravio je Dejan Vagner, prvi čovek opštine i naglasio da je Mihajlovićeva i kao ministarka saobraćaja upoznata sa problemima koje opština Majdanpek ima u oblasti infrastrukture.

– U 2016.godini biće uloženo u putnu strukturu opštine Majdanpek 250 miliona dinara. Od trenutka kada je formirana Vlada Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem  na čelu, jedan od prioriteta, pored fiskalne konsolidacije i uređenja budžeta, bilo je ulaganje u putnu infrastrukturu. Nema razvoja, nema privrede,  nema turizma, pa  ne možemo pričati ni o razvoju Donjeg Milanovca, ukoliko nemamo dobre puteve. Dakle, Majdanpek – Kučevo put je koji će se sigurno raditi i Donji Milanovac – Golubac, takođe –  precizirala je Mihajlovićeva i naglasila: –  I u prethodne dve godine 100 kilometara autoputa nije bilo samo obećanje. Puteve koje sam navela i 250 miliona dinara se ulaže za preko 50 kilometara rehabilitacije ili radova na putevima i to je jako važno za opštinu Majdanpek.

Na naše pitanje koliko je realna nada da i Dunav postane saobraćajnica Zorana Mihajlović je odgovorila:  – Mora postati. Na tome radimo već dve godine. O tome razgovaramo sa svima, sa mnogim međunarodnim finansijskim organizacijama i donatorima. Nekako svi smo okrenuti samo železnici ili putevima, a manje se razmišljalo i radilo na saobraćajnici koja se zove Dunav. Za nas je važan razvoj turizma, Dunav i dobra putna infrastruktura.

U pratnji domaćina, Zorana Mihajlović je istog dana posetila i Donji Milanovac.

U Grabovici kod Kladova, u prisustvu ministarke Zorane Mihajlović označen je završetak radova na odvodnom kanalu za prihvat bujičnih i podzemnih voda, sa sedam poprečnih mostića. Vrednost tih radova je 158 miliona dinara.

-Uskoro sledi  nastavak gradnje mosta kod Milutinovca i rehabilitacija dela državnog puta Brza Palanka – Kladovo – rekla je Mihajlovićeva.

 

Uhapšen Boranin zbog marihuane

mar. 28 HRONIKA no comments

Borska policija uhapsila je svog sugrađanina M.R.(28) zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je pretresom njegovog domaćinstva pronašla kesu i 12 paketića u kojima se nalazila biljna materija bruto mase oko 127 grama, za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o opojnoj drogi marihuana.

Osumnjičenom je određen pritvor u trajanju do 48 sati.

SĂ FAĆE INSTITUTU DJE KULTURĂ VLAHILOR – OSNIVA SE ZAVOD ZA KULTURU VLAHA

mar. 18 DRUŠTVO no comments

            În fîršitu la luna făurarj în Požarevac  a fost sednica la Savjetu Vlahilor,unje sa vorbit  să să fakă Institutu dje kultură Vlahilor.Aša ćeva am aflat kum a făkut altje năcîj în Sîrbija.Kăncălarije dje aša ćeva ar să fije în Bor.Institutu dje kultură Vlahilor trăbuje să ajbje dje grižă să păstrjăza tot će je skris,adunat,će je al nostu Vlahilor(kîntjeće,portu,kărcîlji skrisă pje ljimba noastă,tot će tîlmăćim pje ljimba noastă ši pje altje ljimbje).Ku aša lukru poatje să să păstrjeză toată bogăcîja Vlahilor.

[fve]https://youtu.be/MjbJvcLZCOs[/fve]

La Savjetu Vlahilor în Požarevac sînt alješ ćinć inš karje sînt în Upravni odbor, ši ji ar trăbuja să sprimjaskă tot će je măj îndată să să registruje Institutu. Ku Institutu Vlahilor, ši noj Vlasi kăpătăm tot ka ši altje năcîj în država noastă Sîrbija, ši atunć putjem să păstrăm bogăcîja noastă.Aša a spus Dalibor Orsovanović djin Bor. Să poată să lukrje Institutu dje kultură Vlahilor multă ažutarje kăpătă dji la Savjetu  Vlahilor,lumja kare vrja să ažuturje ku banj, kărcîj kare să skrije pje ljimba noastă să lje pună la vinzarje. Ku Institutu dje kultură Vlahilor noj kăpătăm mult, kă Savjetu Vlahilor na putut  să kapjetje njićun ažutorj dji la dîrževurj djin Evropă,njić să lukrje la projekturj,a spus Miodrag Kokelić la Savjetu Vlahilor. Noj am văzut kum înăjintje mulc anj  a înćeput să lukrje la aša ćeva Rusini ši Slovaci în Vojvodina. Dje aja ji ši avut putjerje să păstrjăză  kultura ši identitetu lor, afost vorba lu Kokelić.

U nastavku sledi prevod teksta sa vlaškog na srpsko pismo. Prevod je autorizovan od strane predstavnika Vlaškog nacionalnog saveta.

Prevod na vlaški: UG ‘’Gergina’’, Negotin

Krajem februara u Požarevcu je održana sednica Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je usvojena odluka da se formira, po ugledu na druge manjinske zajednice u Srbiji,  Zavod za kulturu Vlaha, čije će sedište biti u Boru.  Osnovna delatnost ove institucije biće usmerena ka očuvanju kulturne baštine i tradicije Vlaha, ali i izdavanje knjiga, brošura, časopisa , periodičnih izdanja i  zvučnih zapisa.

-Osim ovih, moglo bi se reći glavnih aktivnosti, novoosnovani Zavod bavio bi se i istraživanjima tržišta i javnog mnjenja, prevodjenje i usluge tumača, kao i bibliotečka delatnost i arhiviranje ne samo dokumenata već i zvučnih zapisa, a time bi se otrgla od zaborava bogata kulturna baština Vlaha. Samo osnivanje zavoda se očekuje uskoro, jer na istoj sednici izabran je i Upravni odbor, koji ima pet članova, i njegov zadatak je da pripremi u što kraćem roku sva potrebna dokumenta, kako bi ova institucija dobila svoj pravni subjektivitet. Osnivanjem zavoda, inače, institucionalno, vlaška nacionalna manjina dobiće sve ono što druge , manjinske, nacionalne zajednice  već imaju, a mi ćemo ovim putem dobiti instituciju koja će se baviti očuvanjem naše kulture i tradicije – rekao je Dalibor Orsovanović, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Vlaha.

Finansiranje rada samog Zavoda za kulturu Vlaha obavljao i se na više načina, posredstvom Nacionalnog saveta, zatim sam Zavod bi mogao da zaradjuje novac od prodaje štampanih publikacija, ali i od pružanja usluga trećim licima kao i od donacija.

-Osnivanje Zavoda za kulkturu Vlaha je bilo neophodno , jer sam Nacionalni savet, na primer, nema prava da aplicira  ni kod organa države Srbije, a ni kod ostalih, mislim pre svega na fondove Evropske unije ili drugih zemalja – kaže Miodrag Kokelić, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i dodaje –  Nama je, pri donošenju jedne ovakve odluke na pameti bila odlična ideja koju su u život sproveli na primer Rusini ili još bolje je reći Slovaci u Vojvodini. Oni su ovu vrstu zavoda osnovali pre mnogo godina i na delu se vide rezultati šta su sve do sada postigli na očuvanjuu svoje kulturei materijalnog nasleđa – završava Kokelić.

U BOR STIGLA VOJSKA I ŽANDARMERIJA

mar. 12 VESTI no comments

U  Odmaralištu “Savača”  kod Bora, danas su smešteni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije i specijalističkih odreda Sektora za vanredne situacije,  spremni da reaguju u slučaju da dođe do izlivanja reka. Njih su tokom dana obišli komandanti Okružnog i Opštinskog štaba za vanredne situacije Miroslav Knežević i Živorad Petrović,  i naglasili da je stanje sa vodotokovima u Borskom okrugu stabilno.

 – Pokušavamo da delujemo preventivno kako ne bi dolazilo do neželjenih situacija. U Borskom okrugu je stanje redovno, regulišu se akumulacije i obilaze vodotokovi– kazao je Miroslav Knežević.

 Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije kazao je da je štab tokom jučerašnjeg dana preduzeo niz preventivnih mera da je angažovana sva  raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća na  čišćenju vodotokova i kanala.

 – Zahvaljujem se Vladi  Srbije, na pomoći koja je preventivna, jer je dokazala da vodi računa o svakom delu naše zemlje. Ova pomoć koju  smo dobili u ljudstvu nam znači puno u slučaju hitne intervencije , dovođenja u red sigurnosti ljudi i  imovine – kazao je Petrović.

BOR U PRIPRAVNOSTI

mar. 11 VESTI no comments

Opštinski štab za vanredne situacije u Boru,  izdao je naredbu da se raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća angažuje na čišćenju kanala na svim mestima  koja su označena kao moguća potencijalna mesta gde bi moglo da dođe do poplava.

– Situacija u borskoj opštini nije alarmantna ali preduzimamo preventivne mere kako bi se sprečile neželjene situacije. Angažovana je sva raspoloživa mehanizacija kako bi se pročistili kanali, odvodi,  u gradu  i u selima, kako bi se  sprečila opasnost od poplava. Sve službe su u pripravnosti, a spremni su i džakovi sa peskom –kazao je Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije.

Miodrag Marković, načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije naglasio je da su vatrogasno spasilačke jedinice u punoj pripravnosti i da je sve spremno u slučaju hitne intervencije na terenu.

PETROVIĆ: SEOSKI TURIZAM RAZVOJNA ŠANSA OPŠTINE BOR

mar. 09 INTERVJU no comments

Razvoj turizma moramo započeti i na razvoju seoskog turizma, koji bi mogao da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u borska sela. U pogledu razvoja poljoprivrede, važno je formirati I regionalnu organizaciju poput zadruge, koja bi pomogla poljoprivrednicima u Borskom i Zaječarskom okrugu, istakao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor u intervjuu za Borski nedeljnik “Problem”.

Kako ste zadovoljni proteklom 2015. godinom, u pogledu investicija i infrastrukturnih radova?

-Uvek može bolje ali smo prezadovoljni jer je urađeno puno stvari, a neke od njih nisu bile završene u poslednjih 20 godina. Urađen je Starobanjski i Novi zlotski put, saobraćajnica koja spaja selo Luku sa magistralom prema Majdanpeku, ulica „3. oktobar“, u svakom mestu su asflatirane dve do tri ulice. Uređene su sve seoske i gradske škole gde je rađena zamena krovne konstrukcije, stolarije, termoizloacija i obnova fasada. Ostala je samo škola u Slatini, i to ćemo uraditi ove godine. Zamenili smo kotlove u Brestovcu, sad menjamo kotao u Zlotu koji će da greje i školu i dom. Završena je izgradnja  tri seoska vodovoda u Luki, zlotskom reonu Manastirište, i  u Šarbanovcu, koji nije bio završen 20 godina. Oko 100 miliona dinara je uloženo samo na radovima u Zlotu, a oko 70 miliona dinara košta put Bor-Zlot. Puno toga je urađeno i nastavićemo sa radovima i ove godine.

Šta je u planu za ovu godinu?

– Već u aprilu imaćemo rebalans budžeta, kako  bi predvideli sredstva za put u Gornjanu, jer nije bio dobar predmer i predračun koji se odnosio na pet umesto četiri metara puta, koliko treba biti urađeno.  Završavamo treću traku na ulazu u Bor i radimo put Gornjane –  Rudna glava, jako značajan za stanovnike tog kraja. Krećemo i sa radovima na izgradnji vodovoda u Gornjanu, reč je o prvoj fazi, a u Brestovcu radimo zamenu stolarije, termoizolaciju, kotao je već zamenjen i ugrađen je novi.

Rad „Toplane“ opterećuju nagomilana dugovanja, a sa problemima se suočavaju i druga javna preduzeća. Šta je rešenje za javni sektor u Boru?

– U svim gradovima ima problema u javnom sektoru, pa tako i u Boru. Međutim, najvažnije je da te probleme nisu osetili građani.  Grejanje je ove zime bilo veoma dobro. Radi se na tome da „Toplana“ isplati obeveza za ugalj do početka naredne grejne sezone, jer smo u oktobru imali više od 300 milona duga za energente.  Najveći problem je sa dugovanjima za električnu energiju, koja su preko 800 miliona dinara. Lokalna samouprava je pomogla „Toplanu“, kako bi se deblokirao račun. To je dug koji se stvarao godinama. Preko 360 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao do 2010 godine a ništa nije plaćeno.  Stupili smo u kontakt sa nadležnim ministarstvima da vidimo na koji način može da se reši pitanje ogromnih dugovanja za struju, jer  blokada „Toplane“ nije rešenje. Najbolje prolaze oni koji su napravili taj dug. Mi smo ponudili  udeo kapitala, ali bez pomoći države  to sami ne možemo da rešimo. I „Vodovod“   ima problema sa dugovanjima za električnu energiju, ali su uspeli da urade reprogram i nisu u blokadi. Ostala javna preduzeća rade, i mi nastojimo  da poslove usmerimo ka njima, jer je neshvatljivo  da atmosfersku kanalizaciju u gradu radi neko privatno preduzeće a ne „Vodovod“ kome je to delatnost. Osim toga, efekta ima i štednja za koju smo se zalagali i koja daje rezultate.

Akcenat je i na jačanju privatnog sektora. Ima li u najavi novih investitora koji bi želeli da ulože svoj kapital u Boru ?

– Obavio sam razgovore sa Slovencima, Iračanima, Rusima koji žele da rade u Boru ali to još nije izdefinisano do kraja. Moramo da shvatimo da nismo najatraktivnije mesto za ulaganje, pa ništa i ne može da se reši brzo, ali to ne znači da odustajemo od bitke za dovođenje novih investitora. Naprotiv, to je prioritet. „Friport“ je zbog pada cene bakra malo usporio istraživanja ali sigurno će na ovim prostorima da otvori rudnik. U istraživanjima učestvuje sada i „Rio Tinto“, ali ništa ne može biti gotovo preko noći. Spremni smo da potencijalnim investitorima ponudimo najpovoljnije uslove da bi započeli biznis u Boru, i na tome ćemo raditi i u budućem periodu.

Šta je u planu kada je reč o razvoju turizma?

– Smatram da je razvoj seoskog turizma razvojna šansa opštine Bor. Selo Gornjane je izvanredan turistički potencijal, i  činjenica je da može dobro da se živi od seoskog turizma, ali mislim da ljudi to još uvek  ne prepoznaju u pravom smislu. Želimo da pomognemo domaćinstva i razvijemo seoski turizam, jer naša okolna sela imaju potencijal. Imamo izvanredan sir, još pre Prvog svetskog rata smo izvozili sir iz Zlota u Evropu. Znači ,imamo proizvod i potrebno je da ga brendiramo. Nije problem u novcu već u idejama.

Nedavno ste održali sastanak sa predsednicima opština u Timočkoj krajini. Šta je dogovoreno ?

– Razgovarali smo o RVS „Bogovina“ jer je bila opasnost da osnivači izađu iz ove priče, da ostanu samo opštine Bor i Boljevac. Dogovor je da su za ovaj projekat pored Bora i Boljevca zainteresovane i opštine Knjaževac, Negotin i grad Zaječar.  Drugačije je kada delujemo udruženim snagama i onda možemo i kod nadležnih ministarstava da tražimo podršku za drugu fazu ovog projekta. Osim toga, razgovarali smo i na temu poljoprivredne zadruge. Opštine Bor, Boljevac, Negotin i grad Zaječar  zainteresovani su za osnivanje organizacije poput zadruge koja bi sa jedne strane poljoprivrednim  proizvođačima obezbedila repromaterijal, stočni fond,  po najeftinijoj ceni na tržištu, a sa druge strane bi vršila otkup tih proizvoda. Centar takve zadruge bio bi u Boljevcu. Važno je da za  region imamo centralnu zadrugu koja će pomoći poljoprivrendicima u Borskom i Zaječarskom okrugu. Već ima zainteresovanih, a to su Rusi koji su hteli da otkupe  meso i voće ali traže određenu  količinu tih proizvoda.  Naši ljudi su vredni  ali teško plasiraju svoje proizvode na tržište.  Ideja je da oživimo selo, razvijemo poljoprivredu i omogućimo porodicama uslove za rad i život na selu. Tako bi oslobodili radna mesta i u RTB  i u javnim preduzećima.

Na nedavno održanoj sednici SO Bor se dosta polemisalo u o radu seoskih mesnih zajednica.

-Reč je o tome da predsednici mesnih kancelarija u većini sela  imaju posla za dva do tri sata nedeljno. Dogovor je da svakog dana odlaze naši ljudi i budu prisutni u selima po dva sata u Gornjanu, Krivelju i Bučju, kako bi se nesmetano završavali poslovi u tim MZ.

Da li opština Bor planira da aplicira za sredstva iz IPA programa ?

– Hoćemo da konkurišemo i uključimo se u  IPA program, ali isključivo za ono što donosi korist Boru. Tako da ćemo ozbiljno pristupiti projektima, kako bi sagledali sve mogućnosti i potrebe opštine Bor.

Pojedini sportski klubovi u Boru su u nezavidnoj situaciji. Ima li rešenja za borski sport ?  

– Svaki sportski klub lokalna samouprava je sufinansirala prema programu za sport.  Fudbalskom klubu Bor smo isplatili 31. decembra više od milion dinara, a oni su sad u blokadi. Oni su pravdali sredstva i prikazivali  za jednu utakmicu, gde je ukupan broj igrača i uprave do 22, čak 200 sendviča. Ne može tako da se radi. Opština je pomogla i pokušali smo da promenimo upravu i klub postavimo na zdrave noge ali to je poništila sportska inspekcija i Ministarstvo sporta i rekli da nemamo prava da se mešamo, tako da to nismo ni činili. Fudbalski klub Bor može da zahvali svojoj upravi za ovo stanje u kojoj su se našli. Za budžetska sredstva postoji tačno određen način kako se ona pravdaju i to kontrolišu  naše finansijske službe ali niko neće moći da pravda srestva tako što prikazuje lažne račune. Mi ćemo u budućem periodu sagledati celokupnu situaciju s obzirom da je  stadion naš. Šteta je da jedan klub koji postoji od 1919 godine  ne bude na mapi takmičenja i sporta za grad Bor, tako da će morati da se pronadje neko rešenje. Opština je za realizaciju programa sporta do juna  odvojila 18 miliona dinara  i sufinansiraće se svi klubovi. Od juna ćemo Sportskom savezu preneti sredstva za sufinasiranje  30 do 35 klubova, kriterijume po kojima su određeni ti klubovi i planove za razvoj borskog sporta.