Timočke

U mesnoj zajednici Velika Vrbica,  Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“pustio je nedavno,  u rad  Poštansku poslovnicu  čije će usluge koristiti  više od 900 domaćinstava tog naselja, ali i meštani Male Vrbice i Rtkova u kojima živi oko 2400 stanovnika.

Inicijativu za otvaranje pošte u tom Dunavskom naselju  pokrenuli su članovi Saveta MZ  i meštani  kako više  ne bi  morali da putuju desdetak  kilometara do najbliže pošte. To je deo projekta „52 pošte za 52 nedelje“ JP „Pošta Srbije „.

– Pošta je poklon meštanima Velike Vrbice jer  sada ne moraju da putuju do grada kako bi platili račune, podigli penziju, poslali paket. Poseban dar pre svega omladini i penzionerima, jeste besplatan  interet kutak u pošti, a poštanski službenici će im pružati  potrebnu edukaciju i podršku.To je još jedna potvrda da Pošta Srbije mora da bude tamo gde su građani i da im pravovremeno pruži uslugu. Prepoznali smo molbu lokalne zajednice i otvorili smo poštu- kazao je Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“.

Lokalna samouprava i mesna zajednica ustupili su prostor za rad nove pošte, pod krovom gde se nalaze još i mesna kancelarija, seoska prodavnica  i ambulanta.

– Nova pošta će olakšati svakodnevicu stanovnika Velike Vrbice, ali i okolnih sela u Donjem Ključu. Ovu ispostavu smo otvorili za kratko vreme  zahvaljujući aktivnostima ljudi iz JP „Pošta Srbije“, a to je pomglo da zajedničkim angažovanjem  rešimo  veliki problem sa kojim su se meštani suočavali godinama. Poslovni prostor za kratko vreme je uređen po meri novog vremena i mnogo znači meštanima Velike Vrbice – poručio je dr Radisav Čučulanović menadžer opštine Kladovo.

U novotvorenoj pošti  novac će moći da preuzme  oko 400 primalaca poljoprivrenih i zemljoradničkih penzija. Osim toga korisnici mogu da računaju na sve poštanske  i usluge platnog prometa, najvišeg kvaliteta a po najnižoj ceni i to od ponedeljka do petka od 8 do 15 časova.

Pošta u Velikoj Vrbici dvadeseta je  u akciji „52 pošte za 52 nedelje”.

Specijalna bolnica “Sokobanja”  spremno će dočekati predstojeću turističku sezonu. Pripremni radovi na svih pet objekata koji su u sastavu ovog bolničkog kompleksa su u završnoj fazi. U cetralnom objektu kompleksa ,Novom Zavodu, zamenjena je PVC stolarija čime se dobilo na estetskom izgledu kao i energetskoj efikasnosti a nabavljen je aparat za prečišćavanje voda. Kada je u pitanju objekat “Sokograd”, koji se nalazi u centru grada od ove sezone u ponudi je i slana soba. Posebno raduje činjenica da posle nekoliko godina pauze počinje sa radom i kupatilo “Banjica”. Tokom zime renovirani su bazeni koji su dobili savremen izgled sa pratećim sadržajima, zamenjena je stolarija i urađena  spoljna fasada. Na objektima vila “Bota” i vila “Dalmacija” je takođe bilo pripremnih radova tako da i ovi objekti spremno dočekuju turističku sezonu.

Od prošle godine formiran je i kabinet za sportsku medicinu koji je na raspolaganju sportskim ekipama kako iz Sokobanje tako i onima koji borave na pripremama u ovom turističkom mestu.

Prema rečima v.d. direktora Specijalne bolnice “Sokobanja” Vesne Milanovič, bolnica je protekle godine poslovala sa suficitom a prema najavama i ova godina će biti veoma uspešna.

Korisnici usluga bolnice mogu biti vojni osiguranici, penzioneri preko radnih organizacija i sindikata, pacijenti sa uputom od republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja kao i korisnici koji plaćaju iz sopstvenih sredstava. Cene usluga su veoma popularne a tu su i razne povoljnosti i popusti.

Specijalna bolnica „Sokobanja“ je naučno-nastavna baza pri Medicinskom fakultetu u Nišu i jedina je ustanova u Sokobanji koja ima odobrenje Ministarstva zdravlja za primenu prirodnih faktora u lečenju. Opremljenost bolnice savremenim aparatima, naročito za ispitivanje plućne funkcije, laboratorije, rentgen kabinet, stacionarni deo sa odeljenjima za prevenciju, poluintenzivnu i intenzivnu negu, blok za respiratornu i opštu lokomotornu rehabilitaciju, kao i tim od 50 medicinskih radnika (35 lekara specijalista) omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze i uspešan tretman. Bolnica je kapaciteta 560 postelja, od kojih je 300 u novom Zavodu B kategorije. Bolnica pored zdravstvenih usluga pruža nestandardne usluge velnes odnosno spa programa.

Povodom 71. godine od pobede nad fašizmom u Drugom Svetskom ratu,  Igor Filujuk ekonomski ataše   ruske ambasade u Beogradu,dr Dragan Budujkić  predsednik opštine Kladovo , predstavnici SUBNORA, kompanije „Silovije mašini“ , OO SPS Kladovo i mesne zajednice Vajuga,   položili su vence i cveće na spomen obeležje  u tom  naselju.

Na ratnu prošlost putnika namernika podseća sadržina teksta na spomeniku na kome je napisano “ Ovde na obali Dunava 22. septembra 1944.  godine počela su sadejstva Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Sovjetske Crvene armije u završnim bitkama protiv fašističkog agresora „. Na  mestu  na kome su se  srele jedinice  Crvene armije  i Srpske devete udarne brigade održan je čas istorije.

– Srbi i Rusi su oduvek bili na istoj strain. Naša je  obaveza da pamtimo i da se poklonimo senima hrabrih ratnika koji su u borbi za slobodu položili svoje živote. Ponosan sam što sam bio u prilici da se nađem na mestu koje predstavlja deo burne prošlosti dva naroda. Zahvalan sam ljudima Vašeg kraja što čuvaju uspomenu na taj događaj- naglasio  je Filujuk.

Iz sela Vajuga  združene snage Srpske i Ruske vojske  krenule su u konačno oslobođenje Srbije, Jugoslavije i Evrope .

–  Te daleke  1944. godine , zajedničkim snagama crvenoarmejaca i srpske vojske,  krenulo se u  borbu za slobodu Srbije, tadašnje Jugoslavije i Evrope. Promenama političkog sistema ne treba da se odričemo pravih vrednosti i negovanja tradicije, jer  istoriju ne možemo da menjamo. Naša je obaveza da na mlađe generacije prenesemo sećanje na one koji su živote položili za pobedu nad fažizmom i slobodu otadžbine. Zato istorija mora da se pamti – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo, nakon polaganja cveća na spomen obeležje u naselju Vajuga.

Meštani Podvrške jednog od najvećih naselja u opštini Kladovo od pamtiveka na Đurđevdan od ranog jutra zaposednu plato u centru sela gde peku mlade jaganjce.Mada su vremena teška, a besparica pritiska sa svih strana na tihoj vatri su se okretale pečenice.Za Đurđevdansku svetkovinu najbolje je pripremiti jagnje na tihoj vatri,Postupak traje i do pet časova, jer je jagnjetina najukusnija ako se na ražnju okreće u proleće,kažu meštani ovog naselja.Za slavsku trpezu na ražnju je ispečeno 120 jaganjaca. Domaćini su zadovoljni i ponosni što čuvaju tradiciju predaka.

– Obavezu sam preuzeo od moje babe koja je živela 102 godine – s ponosom kazuje Nikola Stingić (78) koji je ispekao dva jagnjeta.Nekada je slavska trpeza bila na otvorenom na placu na kome su se pekli jaganjci jer se meso nije nosilo kući. Svetkovina je trajala tri dana i bila je praznik celog sela koje je radosno dočekivalo i ispraćalo goste. Danas su vremena drugačija , stigla je bela tehnika, gostima se ručak služi u domovima, ali to ne umanjuje značaj praznika dodaje Stingić.

Tradicija  u naselju Podvrška prenosi se sa kolena na koleno, tako da su za razliku od prethodnih ove godine u rodni kraj stigli i meštani koji žive i rade u inostranstvu.

– Od 1997. godine radim u Danskoj i prevalio sam put dug 2000 kilometara da bi na Đurđevdan bio u rodnom selu. Ponosan sam što su i moja deca shvatila značaj tradicije koju sam preuzeo od mojih roditelja- govori Kazimir Bakanović koji živi i radi u Skandinaviji.

Nekada su se ražnjevi okretali ručno, međutim danas je tehnika učinila svoje,Ražnjeve pokrećumalielektro-motori, ali to ne umanjuje utisak slike koja je u ovom naselju prisutna više od dva veka.

– Malo smo se i mi modernizovali, tako da više niko ne koristi drveni ražanj.Ovogodišnji Đurđevdan ostaće upamćen i po tome što smo prvi put imali zajednički  slavski kolač koji je prerezao otac Dejan Pajić namesnik Ključki. Imao sam čast da budem prvi domaćin ,a taj običaj biće nastavljen i u godinama koje dolaze- ponosno ističe Đorđe Braduljević (68) koji je radni vek proveo daleko od zavičaja radeći u belom svetu, ali Đurđevdansko slavlje u rodnom selu nije propuštao.

Praznik Svetog Georgija u Knjaževcu je svake godine višestruki povod za slavlje. Đurđevdan se obeležava kao gradska slava Knjaževca, takođe je i hramovna slava knjaževačke crkve, a veliki broj sugrađana upravo Svetog Đorđa slavi kao svog zaštitnika i krsnu slavu.

U Crkvi Svetog Velikomučenika Georgija liturgiju je, zajedno sa knjaževačkim sveštenicima, služio protojerej Siniša Đorđević,  potom se krenulo u ophod oko crkve i obavljeno je rezanje slavskog kolača.

– Naša hramovna slava je zaštitnik celoga grada Knjaževca. Đurđevdan je obeležen ove godine u petak i mnogi su me pitali da li se na taj dan posti, a s obzirom da smo bili u Svetloj, odnosno Beloj nedelji, nije se postilo. Neka da Bog da Sveti Velikomučenik Georgije podari zdravlje svim ljudima –  rekao je protojerej Siniša Đorđević, starešina knjaževačke Crkve.

Obeležavanju Đurđevdana, pored većeg broja sugrađana, prisustvovale su i brojne zvanice, predvođene Milanom Đokićem, predsednikom opštine.

U saradnji sa Crkvenim odborom, lokalnom samoupravom i Kolom srpskih sestara, crkva je, kao i svake godine pripremila prigodno posluženje za sve prisutne u porti, a po nepisanoj tradiciji, za dobro raspoloženje pobrinuo se orkestar “Mala noćna muzika”.

Tihomir Dičić i Luka Pavelka, studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu pobednici su konkursa za izradu idejnog urbanističkog arhitektonskog rešenja za izgradnju i uređenje Turističko informativnog centra i pripadajućih javnih površina u kompleksu Rajačkih pivnica. Ovoj dvojici studenata, zahvaljujući glasovima građana u holu opštine i u prostorijama mesne zajednice u Rajcu, pripala je IT oprema vredna 1.500 evra.

Za najviše lajkova na fejsbuk stranici Kancelarije Opštine Negotin za lokalni ekonomski i ruralni razvoj, IT opremu vrednu 500 evra dobio je studentski autorski tim Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji čine: Marta Minić, Stevan Lazić, Đura Stijačić i Nemanja Ćurčić.

Nagrade studentima uručili su Nadica Vasić, zamenica predsednika opštine Negotin, Nikola Đurić, konsultant nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Marijana Đorđević, samostalni stručni saradnik u Kancelariji za lokalni,ekonomski i ruralni razvoj.

Ovaj konkurs je sproveden u okviru projekta “Lični stavovi, zajedničke odluke”, vrednog 25.000 evra,  koji Opština Negotin realizuje uz finansijsku podršku Švajcarske razvojne agencije i nemačke agencije za međunarodnu saradnju. Cilj ovog projekta je uključivanje lokalnog stanovnistva u donošenje odluka o uređenju kompleksa pivnica.