U galeriji Zavičajnog muzeja u Knjaževcu otvorena je gostujuća izložba Narodnog muzeja u Šapcu “Moda šešira“ autorke Aleksandre Jovanović, višeg kustosa etnologa. Bio je to jedan od programa obeležavanja Dana evropske baštine, čija je ovogodišnja tema “Umetnost deljenja“.
– Teško je utvrditi kada su nastali prvi šeširi. Njegove preteče, u vidu različitih pokrivala za glavu, poput lišća, slame, ili kože nosili su naši pra preci. Šešir, kakav danas poznajemo, a sa njim i zanati modiskinje i šeširdžije, pojavili su se osamdesetih godina 18. veka. Izuzetno bogat period za šešire predstavlja period između dva svetska rata, ali i sam početak XX veka, kada se pojavljuju modiskinje na našim prostorima. Prva modiskinja u Srbiji bila je Persida Milošević, koja je otvorila radionicu za izradu šešira u Beogradu. Prvi šeširdžija bio je izvesni gospodin Mirković – kaže Aleksandra Jovanović, viši kustos etnolog Narodnog muzeja u Šapcu, autorka izložbe “Moda šešira“.
Gostovanje šabačkog muzeja u Knjaževcu deo je programa obeležavanja Dana evropske baštine, koji se ove godine održavaju pod motom “Umetnost deljenja“ i dobar način da dve, za srpsku kulturu važne institicije, počnu saradnju, rekli su Milena Milošević Micić, v.d. direktorka Zavičajnog muzeja i Marko Bingulac, upravnik Narodnog muzeja u Šapcu.
Žirado, fascinator, cilindar, beretke, turbani, fesovi…Od filcane slame da liči na čipku, ili od svile, vune. Nekad samo praktičan da nas štiti od kiše, ili sunca, a nekad kao prava umetnička instalacija – šešir je nekada bio obavezni deo garderobe i dama i gospode. Kako je to izgledalo u periodu između dva svetska rata, Knjaževčani mogu da pogledaju u galeriji Zavičajnog muzeja. Gostujuća šabačka izložba biće otvorena do četvrtog oktobra.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI