Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ (19)
-Ove godine smo imali 437 osnovaca, ali ta cifra nikada ne može da se precizira, jer nam se nekad deca “izgube“ u evidenciji između osnovne i srednje škole: odu u inostranstvo, ne nastave školovanje, ostanu na selu…Po našim podacima, u narednih nekoliko godina taj broj bi trebao da se poveća za 30 do 40 učenika, a iza toga se očekuje ponovo neki pad, koji može biti i drastičniji, i iznosi oko 100 učenika manje-kaže Milovan Božović, koordinator srednjeg obrazovanja i direktor Mašinsko-elektrotehničke škole (MEŠ) u Boru.
Po rečima našeg sagovornika, sve počinje od stope rađanja, pa broja učenika upisanih u prvi razred osnovne škole…To je nešto na šta zaposleni u obrazovanju ne mogu da utiču. Ali je činjenica da se u protekle dve decenije “izgubilo“’oko celih 20 odeljenja sa po 30 učenika. Ove školske godine srednje škole u Boru su zbirno imale 510 mesta za upis osnovaca, da bi omogućili deci da se opredele shodno svom interesovanju. Borska gimnazija je upisala -tri odeljenja, Mašinsko-elektrotehička škola- šest, Tehnička škola- četiri, a Ekonomska škola -tri odeljenja, iako je planirala upis četiri odeljenja.
-Najveće interesovanje je za upis u Mašinsko-elektrotehničku školu. Nju upiše 40 do 50 odsto svršenih osnovaca. Pritom naša odeljnjenja su prepuna, a u ostalim školama broj učenika po odeljenju kreće se od 20 do 25 učenika. Procentualno najveći broj borskih svršenih osnovaca upisuje Medicinsku školu u Zaječaru. Jedan manji deo dece upisuje neku od muzičkih ili umetničkih škola, kojih u Boru, kao ni medicinske, nema. Pre pet godina smo bili u deficitu, jer je 50 dece više odlazilo iz Bora u neku drugu srednju školu, u odnosu na onu decu koja su dolazila na školovanje u Bor. Sada je prevaga na našoj strani, odnosno ove godine je 46 dece srednje obrazovanje nastavilo van Bora, a u Bor je došlo 58 dece iz regiona. Smatram to našim uspehom jer smo pažljivim analizama i izborom smerova koji su privlačniji deci uspeli da taj negativan trend preokrenemo- kaže Božović.
Može se slobodno reći, bez neke precizne analize, smatra koordinator srednjeg obrazovanja u Boru, da se pretežno ženska deca upisuju vam Bora. To je zato što definitivno ima veći izbor zanimanja za mušku decu u Boru. Taj omer, takozvanih, muških i ženskih zanimanja je 2/3 u odnosu na 1/3. Međutim, i taj trend može da se promeni ako se pronađe perspektivan obrazovni smer, kao što je u MEŠ-u sve traženiji smer administrator računarskih mreža ,koji podjednako upisuje isti broj dečaka i devojčica.
-Prilikom izrade predloga plana upisa za svaku školsku godinu, mi imamo sastanke sa predstavnicima ministarstva, lokalne samouprave i Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ). Dobijamo podatke od NSZ, ali nije sve tako jednostavno. Mi školujemo decu ,ali tržište rada, bez obzira na obrazovni profil, ne može sve da ih uposli. Recimo, da Bor ima medicinsku školu mogli mogli bismo odmah da upišemo najmanje dva odeljenja, ali to nije moguće jer postoji prihvaćena mreža škola i u našem regionu, medicinska škola može da postoji samo u susednom Zaječaru. Isti je slučaj i sa prehrambenim smerom, Poljoprivredne srednje škole u Negotinu. S druge strane, kod nas rudarstvo upisuju mnoga deca iz opština na kojima je razvijeno rudarenje. Po meni je, blago rečeno, to vrlo krut sistem koji nije podložan promenama. Primera radi, mislim da bi veliko interesovanje bilo za otvaranje građevinskog smera, ali je procedura toliko komplikovana i mukotrpna i može da traje godinama-smatra Božović i dodaje: -Sve to ima i druge repekusije, poput činjenice da na ovako mali broj dece u nekoj drugoj školi bi se smanjio broj dece, a neki nastavnici bi ostali bez posla. Zato je naš fokus da u okviru postojećih struka otvaramo smerove koji su perspektivniji, savremeniji i potrebniji privredi.
Nema preciznih podataka, procenjuje naš sagovornik, ali sigurno oko 40 odsto dece koja završe MEŠ upiše fakultet. U gimnaziji je taj procenat mnogo veći. Ali ne može da se pobegne od činjenice da se broj mladih značajno smanjuje, pa su prosvetari prinuđeni da se međusobno bore kako bi privoleli tu decu da se upišu baš u njihovu školu. To ima i svoje negativne posledice, pa recimo, za upis u gimnaziju su sniženi kriterijumi. Zato gimnaziju, koja prevashodno školuje mlade koji teže visokom obrazovanju, upisuju ekstremno dobri đaci, ali ima i onih koji su tu zalutali.
I na kraju, neizbežna statistika. Ako pažljivo pogledate ovu tabelu, jasno će vam biti zašto je “naša mladost, tuđa radost“. Već na prelasku iz osnovnog u srednje obrazovanje, Borski okrug i sve njegove opštine, u odnosu na prosek u Srbiji i velike centre, poput Beograda, Niša i Novog Sada, gubi bitku. Izdvajamo dva ekstrema: u Novom Sadu, 2015. godine, osnovnu školu je završilo 0,91 odsto od broja ukupne populacije, a srednju školu upisalo 1,12 odsto, dok je u Majdanpeku osnovnu školu završilo 0,92, a srednju u tom gradu upisalo tek 0,65 odsto.
Kada, pak, analiziramo relaciju srednje obrazovanje-fakultet, tu je odliv mladih Borskog okruga još drastičnije izražen. Po zvaničnim stističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Beogradu srednju školu završi 0,91 odsto od ukupnog broja stanovnika prestonice, a fakultete upiše 3,4 odsto mladih iz cele Srbije, pa i šire. U Novom sadu srednju školu završi 1,12 odsto , a fakultete upiše 11,7 odsto; u Nišu srednju školu završi 1.19 odsto, a fakultete upiše 8,3 odsto.
U Borskom okrugu srednju školu završi 0,76 odsto od ukupne populacije, a fakultet upiše 0,6 odsto, pri čemu se jedini državni fakultet, koji se navodi u statistici, nalazi samo u Boru.
Milovan Božović, koordinator borskih srednjih škola, avgust 2017, timocke rs
Uploaded by NEDELJNIK TIMOČKE on 2017-11-20.
Obrada: “Timočke“, projektni tim; izvor:RZS ;foto: arhiva “Timočke“
Projekat: Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI