Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ (14)
BORSKI OKRUG -’’Dakle, šta je problem sa školom na svim nivoima? Govorim o tome da paradigma obrazovnog procesa pretpostavlja sistematsko prenošenje znanja. Nastavnici su bogovi koji imaju činjenice. Vi dođete u prvi razred osnovne, kako je to ono bilo: kosa, tanka, uspravna, debela, pa tako dalje, kako se to učilo u moje vreme’’, rekla je, pored ostalog, prof. dr Srbijanka Turajlić, na tribini ’’Pisma iz Evrope-pitanje za društvo i odgovori iz obrazovanja’’, održanoj početkom oktobra u Boru.
Turajlićeva je iz svog ugla i ogromnog iskustva pokušala da opiše obrazovni sistema kod nas i u svetu, ukaže na naš loš obrazovni sistem i školovanje mladih ljudi za tržište rada, a ne za potrebe privrede i društva u celini.
’’Ali nažalost, gledala sam bukvar. Tako se to i danas uči. Pri tome, u te iste prve razrede na kosu, tanku, uspravnu, debelu se uvode klinci koji su digitalni domoroci, koji od svoje treće godine drže mobilne telefone gde su sve informacije dostupne i oni ih pronalaze potpuno haotično.’’
’’Tu dolazimo do paradoksa, da malo dete koje će vam vrlo lako ’’iskopati’’ bilo kakvu igricu na mobilnom telefonu- usto ne zna jezik, prosto rečeno, ne zna ništa, deca jednostavno ’’provaljuju’’ pravila i ona naravno veruju da to tako treba da bude. Ta deca drugačije razmišljaju, a da ja, recimo, ne znam kako ona razmišljaju. To je naš problem jer mi smo digitalni imigranti.’’
’’Prvo, usko specijalizovana znanja više nikome nisu potrebna. Traži se da mlad čovek kada dođe na intervju pokaže kako sam gleda na neki problem. Diploma je ulaznica za intervju, a ja poznajem mnogo ljudi kojima niko nikada nije tražio diplomu, a još manje nekoga zanima kako ste vi nešto naučili ili kako ste stekli diplomu.’’
’’Ono što se, zapravo, dešava u intervjuima je sledeće: gleda se kako rešavate problem, kako radite pod pritiskom, u kojoj meri ste samostalni, koliko ste preduzimljivi, kakvi su vam vrednosni sudovi, kako se ponašate u kolektivu i koliko ste, naravno, spremni da preuzmete rizik i na bazi toga se kroz analizu odgovora i odluči ko će dobiti posao a ko neće.’’
’’To se događa tamo gde se na taj način odlučuje ko će dobiti posao, gde se posao ne dobija po nekim drugim kriterijumima, što je u Srbiji slučaj. Za najveći broj privatnih kompanija očekuje se da svaki pojedinac, koga neko zaposli, mora da poseduje svoje znanje, mora da bude sposoban da upotrebi svoje znanje, da ga sam unapredi, da selektuje ono što je bitno i da razume ono što je naučeno i tada možemo da govorimo o kompetencijama.’’
’’Primera radi, u Evropi, 2010. godine, za novootvorene poslove traženo je minimum 40 odsto kadrova sa srednjim obrazovanjem. Za one sa nižim obrazovanjem gotovo da više i nema posla. Obrazovanje koje je u bilo kom smislu nešto više od srednje škole preovlađuje sa 45 procenata.’’
’’ I što je najstrašnije, počinju takozvani MUK-ovi, masovni otvoreni kursevi, koji ne koštaju ništa, koje možete naći na internetu i učiti šta god vam padne napamet. Takav način obrazovanja podržavaju najveći svetski univerziteti i, što je najvažnije, najveće svetske kompanije. Ideja je: ’’Evo vama, deco, kockice, a vi sklapajte onu sliku koja se vama čini zanimljivom i s kojom mislite da ćete nešto u životu moći da uradite i koja vas zanima’’. Dakle, obrazujte se slobodno na način na koji mislite da treba da se obrazujete.’’
’’Na ruku ovom vidu obrazovanja ide, recimo, što je studiranje u Americi veoma skupo, nije jeftino kao na nekim drugim mestima. Ide mu na ruku i to što poslodavci više ne traže diplome, traže da se uvere šta vi zapravo znate da radite. Kuda sve to vodi, mišljenja su podeljena. Ima mišljenja da će ovaj koncept uništiti obrazovni sistem.’’
’’Prema istraživanju koje su radile najrazvijenije članice Evropske unije, jedno pitanje je meni posebno zanimljivo sa aspekta našeg poimanja nemanja posla. A ono glasi: U kojoj meri je za ono što radiš važno ono što si studirao? Jedan mali broj ispitanika kaže da je jako važno. U jako velikom broju odgovora se kaže: ’’Mogao sam da studiram i nešto drugo, a da ovaj posao obavljam vrlo uspešno’’. Postoji i značajna grupacija koja tvrdi da ono što su studirali uopšte nije važno za posao koji uspešno rade. Velike kompetencije imaju oni koji su, recimo, završili studije klasičnih jezika, jer upravo za njih se otima Londonska berza, što je dosta logično, jer ti mladi ljudi imaju odličnu moć razmišljanja. Dokazali su da mogu dugo i tvrdo da sede na stolici. Sve ostalo su ih obučili stručnjaci sa Londonske berze.’’
Obrada: “Timočke“, projektni tim
Projekat: Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI