Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ (20)
BORSKI OKRUG -Po rečima Ane Brnabić, predsednice Vlade Reublike Srbije, 2012. godine nezaposlenost u Srbiji je bila 25,9 odsto, a u poslednjem kvartalu 2016. godine 13 odsto. Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da je stopa nezaposlenosti registrovana u drugom tromesečju 2017. godine 11,8 odsto. Ne, ne radi se o ekonomskom bumu u Srbiji, već o promeni metodologije, pa je u jednom slučaju (2012. godine) u pitanju “registrovana nezaposlenost“, a u drugom (2017. godine) se govori o metodu “anketne nezaposlenosti“.
Registrovana nezaposlenost u Borskom okrugu je u nekim izjavama formulisana kao “rak rana“. Ona je za posledicu imala i ima veliki odliv stanovništva. Iz ovog kraja pretežno odlaze mladi: u potrazi za poslom, za kvalitetnijim i raznovrsnijim obrazovanjem…
Republički zavod za statistiku(RZS) je u septembru 2017. godine, u svom biltenu objavio tabelu: “Zaposleni u pravnim licima, preduzetnici i zaposleni kod njih, lica koja samostalno obavljaju delatnost-ukupno“.
Sudeći po grafičkom prikazu, zaposlenost u Srbiji vrtoglavo raste, ali sam Kovačević daje pojašnjenje koje nas spušta na zemlju i pokazuje da je “malčice drugačije u praksi“. Evo teksta objavljenog na portalu N1, septembra 2017. godine:
Kovačević: Nezaposlenost na pretkriznom nivou
“Stopa nezaposlenosti registrovana u drugom tromesečju 2017. je 11,8 odsto, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. On kaže da je pad nezaposlenosti karakterističan za celu centralnu i istočnu Evropu i dodaje da smatra da je nezaposlenos pala na „pretkrizni nivo“.
Kovačević objašnjava da novi podaci o nezaposlenosti predstavljaju rezultat dobijen na osnovu Ankete o radnoj snazi, i da se obuhvata i formalana i neformalna zaposlenost.
Govoreći o činjenici da statistika beleži snažniji rast zaposlenosti nego što je rast BDP-a, Kovačević je rekao da te dve veličine moraju da se posmatraju odvojeno. Taj fenomen, prema njegovim rečima, govori o slabijem kvalitetu zaposlenosti.
“Govori se o novom karakteru zaposlenosti, o kvalitetu zaposlenosti, pa se tu misli na zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom, na povremene i privremene poslove, na neformalnu zaposlenost i tako dalje. To objašnjava zašto je rast zaposlenosti snažniji nego što je stopa rasta BDP-a. Takođe, objašnjava i fenomen o kome MMF govori – stagnantne produktivnosti. Kada imate snažniji rast zaposlenosti nego što je kretanje BDP-a, onda imate stagnaciju ili pad produktivnosti”, kaže on.“
Republički zavod za statistiku, septembra 2017. godine, u svom biltenu daje i definiciju pod nazivom:“Različiti koncepti zaposlenosti – registrovana i anketna zaposlenost“.
“Republički zavod za statistiku prati kretanje zaposlenosti iz dva izvora – iz Istraživanja o registrovanoj zaposlenosti i iz Ankete o radnoj snazi.
Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti, bazirano na evidencijama Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR), obezbeđuje podatke o registrovanoj zaposlenosti.
Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se na godišnjem uzorku od oko 68.000 domaćinstava, s ciljem da pruži podatke o tzv. anketnoj zaposlenosti, obuhvatajući, pri tom, formalnu i neformalnu zaposlenost.
Definicije registrovane i anketne zaposlenosti
Registrovana zaposlenost obuhvata sva lica koja imaju zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zatim lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji, kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti do 65 godina starosti, a nalaze se na evidenciji CROSO.
Anketna zaposlenost, u skladu sa definicijom Evrostata i Međunarodne organizacije rada, obuhvata sva lica koja su bar jedan sat tokom posmatrane sedmice obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla.“
Portal Mondo, pre par meseci objavljuje članak pod naslovom:“AKO SI RADIO JEDAN SAT NEDELJNO – ZAPOSLEN SI!“
U samom tekstu, pored ostalog piše:
“Za razliku od istraživanja o registrovanoj zaposlenosti, gde se, između ostalog, gledaju podaci PIO Fonda (formalno zaposleni), u Anketi o radnoj snazi se kao zaposleni smatraju i „lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi)“.
Pored toga „u zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici i pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila ( usmeno ili pismeno ) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život.“
Pogledajte sada tabelu “Nezaposleni u Borskom okrugu(2012-2016)“. Ona je rađena po metodologiji registrovane nezaposlenosti. Ako je nezaposlenost 2012. godine u Srbiji bila oko 26 odsto, a polovinom 2017. godine oko 13 odsto, onda treba znati da je u Borskom okrugu dosezala i do 30 odsto.
Kada pogledamo istu tabelu, onda vidimo da broj ukupno nezaposlenih, onih koji po prvi put traže posao, zaposleni sa evidencije… neznatno oscilira. Ali, opada broj zaposlenih sa evidenicije i raste broj brisanih sa evidencije.
Po rečima mnogih zvaničnika ovog kraja, privreda nam stagnira ili, čak, opadaju privredne aktivnosti. Demografska slika je sve lošija. Mladi prednjače u napuštanju istočne Srbije, a neko smatra da promenom metodologije može da popravi ovakvo loše stanje.
A, narod kaže: “Statistika naša dika, što poželiš to naslika“.
Obrada: “Timočke“, projektni tim;
izvor:RZS i navedeni mediji ;
foto: arhiva “Timočke“
Projekat: Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI