Timočke

Svaki građanin je u obavezi da prijavi saznanje o nasilju u porodici.

Prijava može biti i anonimna.

Za prijem prijave nasilja nadležni su: policija, Centar za socijni rad i Tužilaštvo.
Dobijanjem prijave o nasilju policija obaveštava Centar za socijalni rad i Tužilaštvo.
Multisektorska saradnja se odvija kroz Grupu za koordinaciju i saradnju u Javnom Tužilaštvu koja se sastaje najmanje jednom u 15 dana – primarna koordinacija koja je obavezna u sastavu predstavnika: Osnovnog javnog tužilaštava, Policijske uprave i Centra za socijalni rad (primarna koordinacija).

Ako je za gonjenje učinilaca krivičnih dela nadležno Više javno tužilaštvo, Viši javni tužilac
imenuje svog zamenika, koji je završio spec. obuku, da učestvuje u radu grupe i njome predsedava.(čl. 26/4)
– KOO VJT.

Nadležne su i ustanove za sprečavanje nasilja, pored državnih organa (policije, Tušilaštva i
sudova):
– Centar za socijalni rad koji pruža materijalnu i psihosocijalnu podršku žrtvi i učestvuje u
proceni rizika i predloga mera zaštite od nasilja posebno kada su u pitanju deca;
– Ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja, zdravstva;
– Udruženja građana i Mediji koji deluju kroz informisanje/obaveštavanje na podizanju svesti,
edukaciju i organizovane grupe za samopomoć, osposoblljavanje i osamostaljivanje i
– Tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave…

Ako ste u situaciji u kojoj vam preti neposredna opasnost od nasilja u porodici, ili se nasilje desilo

POZOVITE POLICIJU NA BROJ 192
Poziv je besplatan, ili na broj dežurne službe policijske stanice.

Prilikom pozivanja morate reći vaše ime, adresu, šta se desilo i ime osobe od koje vam preti opasnost
od daljeg nasilja. Kada patrola dođe, dužni su da vas razdvoje, nakon čega se uzimaju izjave od svih
prisutnih o tome šta se dogodilo.
Obavezno navedite:
– da li vam opasnost preti od osobe koja:
 poseduje legalno ili nelegalno oružije (pištolj, pušku, ručnu bombu, trofejno oružje)
 preti ubistvom ili samoubistvom
 je bila na ratištu ili u izbeglištvu
 da li je ranije osuđivana ili u zatvoru
 da li je je zavisna od alkohola ili droga, ili ima psihičko oboljenje i ne uzima propisanu
terapiju
 da li ima izrečene mere (hitne mere, mere zaštite)
 dali krši mere izrečene radi vaše zaštite

organizacije/ logo organizacije/ logo
 da li se plašite osobe od koje vam preti opasnost i zbog čega
 da li se nasilje ranije događalo, i ako jeste, da li ste to prijavljivali kada i kome (probajte
da se setite godine i meseca)
 da li ste ranije imali povrede zbog kojih ste se obraćali lekaru
 da li sada imate povrede (pokažite gde) i ako imate na koji način su nastale
 da li ste napustili osobu od koje vam preti opasnost ili ste pokrenuli sudski postupak
radi razvoda braka, poveravanja maoletne dece ili mera zaštite.
Policija ima ovlašćenje da:
 Oduzme oružje osobi od koje vam preti opasnost, kao i drugim članovima porodice i
domaćinstva
 Testira na upotrebu alkohola ili psihoaktivnih supstanci
 Pozove hitnu pomoć i obavesti dežurnog tužioca ukoliko imate povrede
 Po nalogu tužioca, odvede vas na lekarski pregled
 Odvede osobu za koju postoji sumnja u psihičko oboljenje na pregled u medicinsku
ustanovu
 Fotografiše polomljene i razbacane stvari u kući/stanu
 Pita za dozvolu da se fotografišu vaše povrede
Patrola je u obavezi da o prikupljenim informacijama obavesti nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici, koji može naložiti patroli da osobu od koje vam preti opasnost odmah dovede u policijsku stanicu. U suprotnom, patrola će vas obavestiti o daljem postupanju nadležnog policijskog službenika.

Policija je u obavezi da o prijavljenom događaju nasilja obavesti dežurnog javnog tužioca i dežurnog radnika centra za socijalni rad. U slučaju da su maloletna deca prisustvovala nasilju ili preživela direktno nasilje, obavezno je prisustvo dežurnog radnika Centra za socijalni rad prilikom intervencije patrole ili u policijskoj stanici.

Prilikom razgovora sa policijskim službenikom u policijskoj stanici morate ponoviti sve što ste ranije rekli, jer se vaša izjava unosi u obrazac pod nazivom Obaveštenje primljeno od građana. Policijski službenik će vam postavljati dodatna pitanja kako bi utvrdio šta se dogodilo. Ako niste razumeli pitanje, zamolite da vam ponovi ili objasni. Pokušajte da pratite na koji način se vaše reči unose u izjavu, jer je policijski službenik dužan da na glas izgovara rečenicu dok je unosi, a vi imate pravo da tražite da se vaše reči unesu onako kako ste ih izgovorili. Vaše je pravo da se, nakon što pročitate izjavu, saglasite sa tekstom i potpišete, tražite da vam se da primerak vaše izjave.

Nadležni policijski službenik ima obavezu da proceni rizik od nastupanja neposredne opasnosti od nasilja i ovlašćenje da izrekne hitnu meru :
– zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja (vama i/ili deci)
– meru privremenog udaljenja iz stana na period od 48 sati.

Ukoliko živite zajedno sa osobom od koje vam preti opasnost, biće izrečene obe hitne mere. Osoba od koje vam preti opasnost može da odbije da potpiše da mu je uručena hitna mera, ali to odbijanje neće uticati na važnije hitne mere.

Hitna mera se izriče i bez vaše saglasnosti, i vama će biti dostavljeno obaveštenje o tome kog dana i u koliko časova je izečena.Naređenje o izrečenoj hitnoj meri policija je dužna da dostavi dežurnom tužiocu. Dežurni tužilac, na osnovu ponovne procene rizika, može predložiti sudu da se mera produži za još 30 organizacije/ logo organizacije/ logo dana. Sud će produženu hitnu meru dostaviti policiji kako bi mera bila uručena mogućem učiniocu, ali ne i vama. Policija bi trebala da vas obavesti o tome da je mera produžena. Ukoliko to ne učine, vi imate pravo da tražite da vam saopšte tu informaciju.

Ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru (48 č) ili hitnu meru (30 dana) treba prijaviti policiji. Ukoliko učinilac prekrši meru i fizički napadne žrtvu, on nije samo prekršio meru, već je učinio novo delo nasilja u podici, za koje može da odgoara i u krivičnom postupku. NOVO: Policija će podneti i prekršajnu prijavu, a prekršajni sud (može) u skraćenom postupku kazniti učinioca kaznom zatvora do 60 dana (čl.36). Važno je imati dokaze o kršenju mere bez kojih policija i sud neće moći postupati. Dokazi su poruke i pozivi dobijeni na bilo koji nači, prilaženje ili vraćanje u kuću/stan, ukoliko može da se dokumentuje, ima svedoke. U periodu trajanja hitnih ili produženih hitnih mera ne treba slati poruke i pozivati učinioca da se vrati kući. Čak i ako učinilac navodi, a s obzirom da nesme da prekrši meru – jer su one izrečene njemu ne žrtvi !

Ukoliko učinilac krši meru žrtva treba da e skloni na sigurno mesto !
Ukoliko dežurni tužilac u konsultaciji sa policijom smatra da postoje dokazi da je učinjeno krivično delo, naložite policiji da podnese krivičnu prijavu, ili da osobu od koje vam preti opasnost zadrži u policijskoj stanici do 48 sati. Važno je da znate da policija nema pravo da određuje pritvaranje nekog lica. Pritvor može
odrediti samo sudija na predlog tužioca u trajanju do 30 dana. Osoba može biti puštena iz pritvora i pre isteka 30 dana, a policija, tužilaštvo ili CSR bi trebalo da vas o tome obaveste.
Pratite šta se dešava sa vašom prijavom. Policija je dužna da vam da obaveštenja o postupcima koje su preduzeli. Ukoliko odbiju da vam usmeno saopšte, imate pravo da podnesete zahtev Policijskoj stanici da izda Uverenje o događaju plaćanjem takse.

Bez obzira da li su donete hitne mere (48 č) ili produžene mere (još 30 dana) svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici razmatra se na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnik tužilaštva, policije i Centra za socijalni rad (čl.25. i 26).

Na sastanku se planiraju mere zaštite i podrške u skladu sa konkretnom situacijom.
Žrtva može da prisustvuje sastanku grupe kada se razmatra njen predmet, ako želi (Centar za soc. rad treba da je pita o tome). Ako ne želi ili ne može da prisustvuje sastanku, Centar za soc. rad treba ada razgovara sa njom pre saastanka o viđenju situacije i mogućih rešenja. Mišljenje žrtve biće saopšteno učesnicima na sastanku na koji, po potrebi, mogu biti pozvani i predstavnici drugih ustanova i organizacija obrazovnih, vaspitnih, zdravstvenih ustanova, Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica, udruženja građana i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama – čl.25/4 – sekundarna koordinacija).

NOVO: Na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se INDIVIDUALNI PLAN ZAŠTITE I PODRŠKE.

U izradi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.

Plan treba da pruži bezbednost, zaaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštite prava , obezbedi potrebna podrška radi oporavka, osnaživanja iosamostaljivanja (čl.31). U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ilipostupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže).
Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izrženje irokove. U planu se navodi kako će se pratiti da limere daju pozitivne rezultate.
Žrtva treba da se saglasi sa planom mera koje traže njeno učešće (ne sa merama koje državni organi organizacije/ logo organizacije/ logo donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili bezbednost žrtve, odnosno zaustavili učinioca nasilja).

Važno:
Ukoliko osoba od koje vam preti opasnost navede da ste vi nasilni ili da ste joj naneli povrede, policijski službenik je dužan da vas o tome obavesti. Vi imate pravo da pitate da li vi izjavu dajete kao građanka ili kao mogući učinilac odnosno osumnjičena.

Pritužba na rad policije
Ukoliko policijski službenici nisu postupali na način na koji je opisano ili je vama kao žrtvi nasilja izrečena hitna mera, imate pravo da se pritužite na rad policijskih službenika Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.

UG „KOKORO“- Bor