Na području opštine Knjaževac, od oko 1500 hektara višnje u punom rodu, kasni prolećni mrazevi uništili su gotovo 300 hektara. U Zemljoradničkoj zadruzi (ZZ) „Gorica Valevac“ kažu da su prethodnih godina od svojih kooperanata otkupljivali i do 1000 tona višnje, a da se u ovoj kampanji maksimalno očekuje oko 400 tona.
Sezona berbe višanja na području knjaževačke opštine ovih dana je u punom jeku. Plantaže višanja zauzimaju ukupno 2000 hektara, od čega bi maksimalan rod trebalo da da oko 1500 hektara. Na žalost, ove godine kasni prolećni mrazevi značajno su umanjili očekivane prinose.
– Mraz je uništio rod višnje na oko 300 hektara, tako da će ovogodišnja berba biti obavljena ukupno na oko 1200 hektara na celoj teritoriji opštine – kaže Dalibor Stanojević, predsednik UO Fonda za razvoj poljoprivrede.
Posledice prolećnih mrazeva naročito su vidljive na pojedinim višnjarima na području Valevca.
– Mraz je naneo takvu štetu da je uništeno i do 80 odsto roda. Na pojedinim parcelama vlasnik je trebalo da ima prinos od oko sedam do osam kilograma po stablu, a posle prolećnog mraza, u zavisnosti od stabla do stabla, negde neće uopšte biti roda, a negde je on simboličan, pola ili jedan kilogram – žale se proizvođači višanja u ovom kraju.
Tamo gde je rod višnje u najmanju ruku prepolovljen, ni berači, koje plaćaju 13 dinara po ubranom kilogramu, ne mogu da očekuju dobru zaradu.
U ZZ „Gorica Valevac“ kažu da su prethodnih godina od svojih kooperanata otkupljivali i do 1000 tona višnje, a da se u ovoj kampanji maksimalno očekuje oko 400 tona.
– Problem je što nisu svi proizvođači podjednako oštećeni. Tamo gde je mraz naneo najveću štetu, proizvođači gotovo da nemaju šta da beru, dok ima zasada koji su prošli praktično neoštećeni – napominje Saša Milkić, direktor ove ZZ.
Kampanja otkupa i prerade višnje u punom jeku je i u Poljoprivrednom kombinatu “Džervin“. Sva količina koju proizvođači dopreme do “Džervinovih“ preradnih kapaciteta završi kao smrznuta ili pasterizovana višnja. Ovde planiraju da tokom sezone prerade između tri i četiri hiljade tona. Dok proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja je za prvu klasu 40, a za drugu 30 dinara, u “Džervinu“ kažu da otkupnu cenu formiraju veliki kupci u Zapadnoj Evropi i da na nju gotovo nikakav uticaj nemaju ni količina ni kvalitet ubrane višnje u Srbiji.
Inače, “Džervin“ je pri kraju investicionih ciklusa kada je reč o ulaganjima u preradne kapacitete. Do sada je podignuto i oko 250 hektara sopstvenih zasada (višanja, šljiva i vinograda), obnovljen je stari podrum i od ove godine ponovo će početi proizvodnja nekada nadaleko čuvenih Džervinovih vina.
KOMENTARI