MOLITVA POD MIDŽOROM

Na kapiji Stare planine, u selu Balta Berilovac sedmog maja održani su susreti posvećeni tradiciji Budžaka – Molitva pod Midžorom. Festival tradicionalne hrane, igre i pesme, organizovala je, po 17. put, Turistička organizacija opštine Knjaževac.

Svake godine, Ćaja, vrhovni pastir Stare planine onaj je ko daje znak za početak Đurđevdanskih susreta u Balta Berilovcu,  znak da pred publiku izađu čuvari starih jela, zanata, govora, pesme, čobanskih igara, i da pokažu bogatstvo narodnih običaja, tradicije, koja se, uprkos protoku vremena, ne gubi i  ne  zaboravlja.

Na korene je  podsetila i zamenica predsednika opštine Ljubica Nikolić.

– Svako društvo koje neguje tradiciju, poštuje korene, mora opstati i razvijati se. Ova manifestacija to pokazuje svojom brigom da se jela, govor, pesma, igra sačuvaju i održe – rekla je otvarajući “Molitvu“ zamenica predsednika opštine Ljubica Nikolić.

Direktor Turističke organizacije Boban Marković, naglasio je da tradicija, kao sastavni deo naše kulture, predstavlja bitan segment knjaževačke turističke ponude.

– Upravo ovakvim manifestacijama, TO Knjaževac, zajedno sa svima vama, čuva našu tradiciju –  kazao je  Marković.

Prvi put na Molitvi pod Midžorom sve do Stare planine razlegao se zvuk frule Bore Dugića.

 

– Prvi put sam ovde i doći ću, sigurno, makar još jednom. Ovo je predivan pejzaž. Istočna Srbija je i mistična i realna, mešavina onoga što zamišljamo i onoga što opažemo – kazao je Dugić.

Najmlađi članovi Škole folklora, mališani iz vrtića Naša radost, Kulturno umetničko društvo ORO iz Niša, bili su u društvu sa harmonikašem Bobanom Prodanovićem, trubačkim orkestrom Timočani. Još jednom u ove krajeve vratila se mlada i talentovana pevačica tradicionalne muzike Danica Krstić.

Prvi deo manifestacije “Molitva pod Midžorom“ dešava se svakog šestog maja u Vrtovcu, na mestu Kalavat, u kapelici posvećenoj Svetom Đorđu. U davna vremena, stočari su verovali da zaštitnik njihovog stada smišljeno sakuplja i rasteruje oblake na Staroj planini. Da bi ga umilostivili, pastiri su odvajali najlepše jagnje , ukrašavali ga prolećnim vencem i prinosili na kameni oltar kao žrtvu. Žrtva se prinosila pored hrama, a na malenom rogu paljena je sveća. Jagnje se spremalo u kazanu, a osveštanu čorbu delili su meštanima kao relikviju, odnosno “molitvu.“

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *