U narednom periodu prioritet je stabilizacija javnog sektora. Dolazak na posao je obaveza i taj odnos prema radu mora da se promeni. Ozbiljnije se mora pristupiti i razvoju turizma. Oformili smo relativno mlad tim koji ima energiju i volju da sve planove sprovedemo do kraja za dobrobit Borana, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.
Šta su prioriteti u narednom periodu?
– Prioritet je stabilizacija javnog sektora. Javno komunalna preduzeća “Toplana” i “Vodovod” se nalaze u situaciji da su njihova dugovanja premašila iznos njihovog kapitala. Dug Toplane je 1,6 milijardi, dok Vodovod duguje 800 miliona dinara. Obratili smo se za pomoć premijerki Vlade Srbije Ani Brnabić kako bi nam ukazali na model i način kako da rešimo ovaj problem jer se stiče utisak da se to godinama unazad guralo po strani. Trenutno je Vodovod u blokadi za 87 miliona dinara od čega je 72 miliona dinara dug prema EPS-u, međutim menadžment ne pokazuje veliko interesovanje za rešavanje tog problema. Gubici vode iznose 65 odsto i stalno vršim pritisak da tehničke i ekonomske gubitke svedu na minimum, jer se pokazalo da u pojedinim delovima grada nisu očitavali vodomere nekoliko godina unazad, što je nedopustivo. Bićemo primorani da uradimo popis svih vodomera ili da formiramo eksternu komisiju kako bi sagledali celokupnu situaciju u Vodovodu jer njihovo poslovanje nije likvidno. U Toplani i Vodovodu radi 306 radnika. Poražavajuća je i činjenica da posao u Vodovodu obavljaju ljudi angažovani na privremenim i povremenim poslovima bez obzira što imaju veliki broj zaposlenih. Razmišljamo o tome da putem javno privatnog partnerstva ili nekim sličnim modelom rešimo ovaj problem. Grad Bor je raspisao javnu nabavku za reprojektovanje projekta iz 2006. godine za vodosnabdevanje grada pijaćom vodom. Vrednost projekta je šest miliona dinara i to će se raditi sa Kancelarijom za javna ulaganja. U ništa boljem stanju nije Toplana. Malo je drugačija situacija što se tiče rada i odnosa prema poslu. Iz gradske kase izdvojeno je 20 miliona dinara i Toplana će 15 miliona dinara izdvojiti iz sopstvenih sredstava za rekonstrukciju kotlovskog pogona, i reč je o ozbiljnijoj investiciji što nije rađeno poslednjih 15 godina. Prošle godine smo na kraju grejne sezone uvideli na osnovu šljake da je iskorišćenje na kotlu 50 odsto. To je neodgovorno ponašanje prethodnog menadžmenta. Mora da se promeni odnos prema poslu ili da rukovođenje firme preuzme neko ko to bolje radi. Pokazalo se da nismo znali ribnjak da otvorimo 18 godina, raspisali smo javni poziv i doveli ljude koji su to uradili i to danas odlično funkcioniše. Moramo da shvatimo da rad nije samo dolazak na posao, i to ćemo menjati u budućem periodu.
Ima li u najavi novih investitora i mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta?
– Tokom procesa otvaranja rudnika Čukaru Peki očekujem u naredne dve, tri godine da ovde posao pronađe između 1200 i 1500 ljudi. U oktobru se očekuje otvaranje Lidla gde će biti upošljeno 30 radnika. Formiraćemo novu industrijsku zonu na potezu od Metalke do skretanja za Bakarnu žicu. Uporedo sa razvojem novog rudnika, prema novom zakonu o planiranju i izgradnji radićemo urbanu komasaciju i planirani izgled industrijske zone prevideti realnom stanju imovinskog odnosa na terenu , pa će se privatnicima davati realne parcele pravilnog oblika i oni će moći tržišno da prodaju svoje zemljiše investitoru. U celom tom sistemu komasacije se određeni procenat izdvaja za izgradnju infrastrukture što se odnosi na putnu mrežu. Radićemo i komasaciju stambene zone koja je predviđena na lokaciji između Bora 2, Brestovca , Četvrte i Pete mesne zajednice i naselja Metalurg. Na tom mestu biće uređeno 169 parcela, 16 ari površine, kako bi se otvorila mogućnost gradnje stambenih objekata. Ukupna vrednost komasacije je 20 miliona dinara i to su sredstva iz gradskog budžeta. Ozbiljnije se mora pristupiti razvoju turizma, jer ova sredina obiluje potencijalima koji nisu u potpunosti iskorišćeni, tako da in a tom polju ima puno planova.
Koji su to planovi ?
– Usvojili smo plan turističkog područja Crni vrh , Stol, Borsko jezero. Radimo prevođenje poljoprivrednog u građevinsko zemljište nakon čega sledi izgradnja infrastrukture. Planom je predviđeno vikend naselje na splanini Stol, iza planinarskog doma. Uradili smo projekat rekonstrukcije odmarališta “Savača”, čija je vrednost nešto više od 30 miliona dinara. Ideja je da se sa sadašnjih 250 mesta kapacitet smanji na 175, odnosno od desetokrevetnih urede trokrevetne sobe sa zasebnim kupatilom. Kuhinja će biti izmeštena u sklopu objekta, radiće se zamena stolarije i siguran sam da će sve biti gotovo naredne godine. To radimo sa ciljem razvoja sportskog turizma za decu i mlade. U saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta planiramo da naredne godine na Savači postavimo i balon halu. Pronaći ćemo rešenje i za Skijalište na Crnom vrhu kako bi bilo u mogućnosti da nesmetano radi leti i zimi. Pretprošle godine je izdvojeno sedam miliona dinara iz budžeta a nijedan dinar nije potrošen za proizvodnju veštačkog snega. Borski aerodrom će morati da bude izmešten na drugu lokaciju, a ideja je da on bude regionalni takođe sa ciljem razvoja turizma.
Koji su najveći problemi sa kojima se susrećete ?
– Bez sumnje najvćei problem je funcionisanje sistema u javnom sektoru. Dolazak na posao je obaveza i taj odnos prema radu mora da se promeni. Oformili smo relativno mlad tim koji ima energiju i volju. Grad Bor treba da ima funkcionalno odeljenje unutar Gradske uprave koje će se baviti privrednim razvojem kao i ozbiljnu gradsku direkciju. Pomoćnici gradonačelnika odlično rade svoj posao Mislim da je i gradska uprava promenila odnos sa gradjanima i da su im sada više na usluzi nego ranije, mada uvek može bolje da se radi. Ono što nedostaje je gradski info centar, jer to svakako ne može biti gradonačelnik. Imam dobru saradnju sa sugrađanima pa i putem društvenih mreža, sam stalno u kontaktu sa građanima ali to nije rešenje. Kada formiramo info centar , odnos kvaliteta će morati još da se poboljša, jer ono sto udje u Gradsku upravu ne može da ne bude servisirano.
Na šta vam se najviše žale građani?
– Najviše traže posao, ukazuju na komunalne probleme koje ne mogu sami da reše kroz sistem javnih preduzeća a koji su rešivi, a veliki broj gradjana se obraća i za socijalnu pomoć. Tu se već javljaju problemi, jer se mnogo puta dešavalo da se pojedinima ponudi posao putem javnih radova, ali oni to odbijaju jer bi radije primali socijalnu pomoć. Moraćemo da uvedemo princip rada koje je zakon predvideo i da oni koji naredni put odbiju posao ne mogu ni da očekuju neku vrstu socijalne pomoći. Iz gradskog budžeta se za sva socijalna davanja izdvaja 160 miliona dinara i nadalje ćemo uvek pomagati socijalno ugrožene. Ove godine smo izdvojili i finansijska sredsva za samozapošljavanje, ponuđeno je 1800 dolara bespovratnih sredstava na godišnjem nivou za 100 ljudi ali se prijavilo samo 46 Borana. Građani nemaju razvijenu svest o samozapošljavanju i privredi i to će morati da se promeni kao i tršišni uslovi i da se u budućnosti razvije privatni sektor.
Da li grad Bor aplicira u programima prekogranične saradnje?
– Što se tiče prekogranične saradnje aplicirali smo sa tri projekta ove godine. Jedan projekat “ Ruka ruci” vezan je za međunarodni kamp na Savači i uređenje odmarališta, drugi se odnosi na kvalitet vode i vazduha, a imamo i projekat za nabavku transportnog vozila za “3. oktobar” i za terenska vozila za šumske požare. Naredne godine preko Kancelarije za javna ulaganja verujemo da ćemo raditi četiri projekta. Drugi gradovi i opštine u okruženju su godinama unazad koristili sredstva iz tih fondova što kod nas nije slučaj jer ovde kao da se čekalo da vam neko nešto pruži. Sada je drugačije i ozbiljnije radimo na tom polju.
Kakav imate odnos sa medijima?
– Imam odličnu saradnju sa medijima. Mislim je dobro izveštavanje o Boru i da ovaj grad ima kvalitetne medije. Meni su draže kritike ako su realne, jer tada znam šta treba da se promeni i šta je urgentno. Isti je slučaj i u komunikaciji sa građanima koji mi dojave za neki problem nakon čega to ubrzo i rešimo.
KOMENTARI