MANJI ROD PŠENICE

NEGOTIN – Kiše koje su gotovo svakodnevno beležene na negotinskom području drastično su smanjile kvalitet i rod pšenice, kojoj su, inače, skoro do žetve, vremenski uslovi izuzetno pogodovali. Sudeći po analizama stručnjaka Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) Negotin na mnogim usevima, naročito na onim sejanim iz ambara, prisutna je glavnica ili garež, a hektolitarska masa je retko gde iznad 73. Baš zbog toga će se, upozoravaju stručnjaci, narednih godinu dana  te kako osetiti nedostatak visoko kvalitetne.

Ove godine kod pšenice u negotinskom ataru ostvareni su prinosu od dve do četiri i po tone po hektaru, s tim što je ta gornja granica retko gde zabeležena.

-Sve to će se odraziti i na budžet poljoprivrednika. Ako uzmemo u obzir da je cena pšenice po kilogramu 16 i po dinara, a da je prosečan prinos po hektaru oko 3.000 kilograma, uz subvenciju od 4.000 dinara po hektaru, ukupan prihod bi iznosio 53.500 dinara. Dodamo li tome varijabilne troškove, seme, đubrivo, hemijsku zaštitu, dizel gorivo i naravno poreze, doprinose, ugovorene usluge, dolazimo do sume od 68.800 dinara po hektaru, što znači da su proizvođači, baveći se proizvodnjom pšenice, radili sa gubitkom od 15.300 dinara po hektaru  pšenice – kaže Vladica Gavrilović, direktor PSSS, inače savetodavac za ratarstvo.

Pozitivan bilans u proizvodnji pšenice, po ovoj otkupnoj ceni, ostvarili su, dodaju stručnjaci, samo  oni proizvođači koji su imali prinose od 4.200 kilograma po hektaru i to ako nisu uzimali zemlju u zakup i ako ne računaju svoj rad.

Međutim, ratarima predstoji još jedan važan posao, da nakon žetve zemlju plitko zaoru, čime poboljšavaju vodni režim, a zemljištu vraćaju deo elemenata koji su joj uzeli žetvom. Stručnjaci upozoravaju da nikako ne treba paliti strnjišta, već ih pravilno tretirati i pripremiti za narednu setvu.

-Zaoravanjem žetvenih ostataka provociramo i rast novih korova što je dobra uvertira za hemijski tretman, a njime suzbijamo problematične višegodišnje korove kao što su divlji sirak iz rizoma, pirevina, zubača, palamida, ali i jednogodišnje korove kao što je ambrozija. Suzbijanje korova na strništu se vrši totalnim neselektivnim  herbicidima na bazi aktivne materije glifosat i to pre nego što formiraju seme – kaže Bojana Filidžanović, savetodavac za zaštitu bilja.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *