Bor:“Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“(8)
Ljubiša Repedžić, član Opštinskog veća Opštine Bor zadužen za sela i poljoprivredu, je “ona druga strana“, a ujedno je, kao žitelj borskog sela Luka i “ona prva strana“. Šta druga strana odgovara prvoj strani, uverite se sami. Ipak, naš zaključak je da sve naše probleme možemo da rešimo. Možemo, ako samo svako radi svoj posao.
Kako Vi vidite ulogu saveta MZ između meštana koji su ih birali i lokalne samouprave?
-Saveti mesnih zajednica su na terenu i oni imaju ulogu da sagledavaju probleme određenog sela i meštana tog sela. Sva saznanja do kojih dođu prenose nama, lokalnoj samoupravi, i mi onda neke probleme rešavamo u hodu, a drugi, kapitalni, postaju deo programa izdvajanja finansijskih sredstava i realizuju se kada se za to stvore uslovi.
Saveti mesnih zajednica u svim selima su birani po odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi. Zašto se mnogi od njih žale da ih zaobilazite i direktno komunicirate sa građanima?
-Svako od meštana može da se kandiduje za člana saveta sa 10-ak potpisa. I tako veći seoski rejoni dobiju većinu članova u savetu, pa mogu da više vuku za svoj rejon, dok manji rejoni ostanu zapostavljeni. Mislim da bi članovi saveta trebali da se biraju po rejonima, kao što je to bio slučaj prilikom izbora Saveta Mesne zajednice Luka. Svaki rejon je predlagao svog člana saveta.
Ali, zakon to ne kaže tako. Ni odbornika u SO Bor nema svako selo. Zar ne treba član saveta da bude onaj ko dobije najveći broj glasova svih žitelja sela?
-Da, ali najbolje je da svi rejoni imaju svog predstavnika u savetu. Uzmite primer sela Gornjane, tamo je devet od 11 članova saveta iz jednog rejona i tamo se ljudi u drugim rejonima bune što se putevi ne asfaltiraju kod njih. Tamo je većina odlučila da se asfaltira put Gornjane- Selište-Rudna Glava, jer većina članova saveta živi u rejonu Selište.
Pa taj putni pravac je od kapitalnog značaja, ne samo za selo Gornjane, već i za ceo region. Zar nije tako?
-Jeste. I nište tu nije sporno. Taj put se i dalje radi, sada ga rade “Srbija putevi“, ali treba graditi puteve i u ostalim rejonima.
Članovi mnogih seoskih saveta kažu da su razvlašćeni od strane lokalne samouprave. Šta vi kažete na to?
-Tačno je da članovi saveta sve rade na dobrovoljnoj bazi. Mesne zajednice, faktički, nemaju ni jedan izvor prihoda, ali oni to rade za svoje selo i svoju mesnu zajednicu. Ne vidim kako su to oni razvlašćeni. Opština Bor budžetom planira sredstva za potrebe svih mesnih zajednica, a to se sve radi na predlog tih saveta.
Zar ne bi trebalo da i lokalna samouprava i članovi saveta, pa i odbornici, svi zajedno rade u interesu građana?
-Apsolutno. Obišao sam sva sela i nisam primetio da tu ima nesloge. Sve što radimo je podređeno interesu tih sela. I tu nije bitno ko je član koje stranke.
Krov Doma kulture u Gornjanu je renoviran, ali sada još više prokišnjava. Proletos je na stotine puteva po selima asfaltirano, ali je asfalt na mnogim od njih ispucao. Zašto je sve to tako nestručno rađeno, pa sav posao mora ponovo da se radi? Ko će sve to tako loše rađeno da plati?
-Za krov Doma kulture u Gornjanu je pokrenut krivični postupak, pa ćemo videti ishod. A mi dom svakako moramo ponovo da prepokrijemo. Što se tiče propadanja asfaltiranih puteva po selima, što je takođe tačno, tu je tender raspisan da se novim asfaltom presvuku već postojeći asfaltni putevi. Međutim, bili smo prinuđeni da asfaltiramo i puteve koji nisu imali nikakvu podlogu, kako tamošnji meštani ne bi rekli da su zapostavljeni i kako bi svi podjednako dobili po malo. To je tako odlučilo prethodno rukovodstvo Opštine Bor.
Šta su, ukupno gledano, najveći prioriteti seoskih mesnih zajednica u 2018. godini?
-Najveći prioritet je vodosnabdevanje, i to u selima Bučje i Metovnica. Gornjane nije prioritet, jer većina meštana ima svoje privatne vodovode. U Gornjanu se problem javlja samo u letnjim mesecima, jer se dešava da izvorišta presuše, ali, primera radi, za Gornjane nikada nije cisternama vožena voda, dok za neka sela jeste. Ne kažem da i Gornjane neće doći na red, ali prioritet u narednoj godini su nam Metovnica i Bučje. Veliki problem borskih sela je i kvalitetno snabdevanje električnom energijom. To je slučaj u svim selima, a najkritičnije je u Šarbanovcu i Zlotu, odnosno u svim seoskim rejonima, jer je elektro-mreža dotrajala i nije renovirana decenijama unazad.
Zar nije prioritet i osnivanje zadruga?
-Iz razgovora sa žiteljima svih sela borske opštine, stičem utisak da ne postoji interesovanje za osnivanjem zadruga. Država pomaže osnivanje zadruga značajnim finansijskim sredstvima, ali nisu u pitanju samo finansije, problem je što se meštani sela pribojavaju, jer imaju loša iskustva od ranije.
Da li na selu može da se živi od sopstvenog rada?
-Vrlo teško, jer su naša sela pretežno brdsko-planinskog tipa. Ljudi se bave proizvodnjom mleka, ali to nije rentabilno, jer su to male količine u odnosu na, recimo, Vojvodinu gde je prozvodnja mleka velika i tamo su stacionirane i strane mlekare, koje sve to dobro i redovno plaćaju. Po našim selima su pretežno staračka domaćinstva koja poseduju relativno male posede, a oni koji rade u rudniku imaju dobre plate i nisu motivisani za veću poljoprivrednu proizvonju. Proizvode samo za potrebe svog domaćinstva.
I ovde se zaustavljamo, jer je novac obezbeđen za samo ovoliko kilometara medijskog puta. Znamo da smo samo začeprkali po površini velikih problema sa kojima se suočavaju žitelji borskih sela, ali se nadamo da ćemo kao medij biti u prilici da još dublje zaoremo, da posejemo i vidimo značajnije rezultate ove medijske setve.
Obrada: “Timočke“, projektni tim
Projekat: “Saveti seoskih mesnih zajednica između građana i lokalne samouprave“, sufinansiran je iz budžeta Opštine Bor . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI