Od sredine avgusta pa sve do kraja oktobra je najkritičniji period za sve one koji su alergični na polen ambrozije, a takvih ljudi je sve više. Broj alergičnih osoba na ambroziju je dostigao broj onih koji su osetljivi na grinje, koje su do sada bile najčešći uzročnik alergijskog rinitisa.
Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiifolia) korovska biljka, potiče iz Amerike, u Evropu je stigla u 19.veku. Narodni naziv ove biljke je polenasta ambrozija, limundžik ili opaš. Kod nas je ambrozija prvi put primećena 1953. godine kod Sremskih Karlovaca. To je jednogodišnja korovska vrsta koja može da naraste i do dva metra u visinu. Stablo ambrozije je razgranato. Listovi su perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je prekrivena gustim prileglim vunastim dlačicama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni cvetići sakupljeni su u grozdaste cvasti žućkaste boje. Ova biljka se svake godine pojavljuje sredinom aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula pa sve do prvih jesenjih mrazeva, sa najvećom produkcijom polena u avgustu i septembru. Jedna biljka proizvede 500-3000 jednosemenih plodova. Seme održava klijavost u zemljištu do 40. godina. Najradije raste na neobrađenim njivama, zapuštenim dvorištima i drugim neodržavanim prostorima. Posebno joj pogoduje globalno zagrevanje.
Pored toga što je invazivni korov, ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka. U toku sezone cvetanja jedna biljka može da proizvede od 1 do 8 milijardi polenovih zrna, sa najvećom produkcijom polena u avgustu i septembru. Polenovo zrno je veoma sitno, ima izgled buzdovana sa kukicama na površini. Sama veličina i izgled polenovog zrna omogućavaju mu da prodre duboko u disajne organe, da se zakači za sluzokožu i izaziva određene probleme. Upravo je njen polen ono zbog čega je ambrozija na toliko “zlom glasu”: od svih polenskih alergija, ambrozija je uzročnik u 50-60% slučajeva, a od celokupnog stanovništva svaka deseta osoba je alergična na polen ambrozije. Kod najosetljivijih osoba 8-15 polenovih zrna u kubnom metru vazduha može da izazove jake reakcije.Od alergijskih reakcija to mogu biti:
*Alergijski rinitis (alergijska kijavica). Jedan od najčešćih alergijskih reakcija izazvanih ambrozijom. Osoba oseća ogroman svrab, kija vrlo često i uzastopno može kinuti do 10-15 puta. Iz nosa curi prozirna vodenasta tečnost.
*Alergijski konjuktivitis: Osoba oseća jak svrab, sluzokoža je jako crvena, oči pojačano suze, često su i kapci otečeni. Može se javljati zajedno sa kijavicom ( tako se i najčešće javlja)
*Alergijski dermatitis: Predstavlja promenu na koži. Manifestuje se jakim svrabom i crvenilom i veoma se često mogu javiti plikovi.
*Alergijska astma: Manifestacija koja se javlja najčešće ujutru. Osoba ima jaku opstrukciju, često je pištanje u grudima, otežan je izdah i osoba često kašlje iskašljavajući oskudan ispljuvak.
Najvažnije je da kod bilo koje manifestacije, alergijske reakcije ne lečite sami, već da odmah konsultujete svog lekara koji će vam prepisati odgovarajuću terapiju, obavezno se javite i kod vašeg pulmologa koji može korigovati vašu terapiju za astmu.
Veoma su bitne i mere prevencije. Postoji nekoliko koraka- kako se zaštititi od ambrozije. Svi se zasnivaju na izbegavanju kontakta sa česticama polena:
*Ne izlaziti napolje u prepodnevnim satima
*Držati prozore u kući zatvorenim u prepodnevnim satima kada je koncetracija polena najveća
*Fizičku aktivnost obavljati popodne ili pridveče, a najbolje je posle kiše kada je koncetracija polena vrlo niska.
*Vise puta dnevno se tuširajte i menjajte odeću kako biste otklonili polen
*Često usisavajte i čistite prostorije u kojima boravite
*Ako radite napolju koristite zaštitnu opremu
*Ne sušite veš napolju
*Ne izlazite tokom vetrovitih dana kada vetar nosi polen.
Svaki grad u Srbiji ima problema sa ovom biljkom, a naročito su ugroženi Beograd i gradovi u Vojvodini. Ovaj, naizgled običan korov ne izaziva samo reakcije kod ljudi, već i kod životinja.
Ambrozija se veoma teško suzbija. Na velikim, prvenstveno poljoprivrednim površinama treba je suzbijati hemijskim sredstvima. Za suzbijanje ambrozije na neobradivim površinama preporučuje se čupanje sa korenom i košenje ispod 5 cm od površine zemlje, da bi se sprečilo njeno obnavljanje preko bočnih izdanaka.
Borba sa ambrozijom jako dugo traje i vrlo je važno da svako doprinese svojim učešćem i da očisti svoje imanje.
Zavod za javno zdravlje “TIMOK” Zaječar
mr Milijana Vučković, dipl. biolog
KOMENTARI