Grad Bor uputio je Ministarstvu građevinarstava, saobraćaja i infrastrukture nekoliko primedbi na nacrt Prostornog plana područja posebne namene eksploatacije mineralnih sirovina na loklitetu „Čukaru peki“svrstane su u tri grupe . U prvoj grupi primedbi navodi se da nema zone uticaja, da se ne spominje integrisana dozvola i slično.
Takođe, navodi se da se u planu ne spominje da je urađena analiza koja je dala negativne rezultate za korišćenje postojećih lokacija za odlaganje jalovine već su samo prikazane te lokacije.
-Potrebno je transport rude i drugih dobara potrebnih za funkcionisanje rudnika planirati železnicom, ako ne u potpunosti, bar u većoj meri. Na ovaj način bi se povećala bezbednost u drumskom saobraćaju a takođe bilo bi smanjeno oštećenje drumskih saobraćajnica. Obavezna je izrada hidrogeološke studije područja radi utvrđivanja uticaja na cirkulaciju podzemnih voda u užem i širem okruženju – navodi se u ovom dokumentu.
Između ostalih primedbi je istaknuto i da je potrebno razmotriti mogućnost vodosnabdevanja jer način za korišćenje vode iz Borskog jezera nije prihvatljiv.
U ovom dopisu se navodi da je uslovima zahtevano da se predvidi obaveza investitora PPPPN Čukaru Pekida da osim u nacrtu tog plana izradi i plan detaljne regulacije aerodroma Bor ili prostorni plan područja posebne namene aerodroma, plan detaljne regulacije za izgradnju industrijske železničke pruge ili prostorni plan područja posebne namene za izgradnju indiustrijske železničke pruge.
-Kako je na zahtev Opštine Bor da se za transport rude/koncentrata ne koristi postojeća putna infrastruktura koja je u opštoj upotrebi jer ista nije projektovana da trpi opterećenja koja nastaju transportom sirovina i proizvoda koji nastaju u postupku eksploatacije i primarne prerade rude neophodna je izgradnja teretne železničke pruge ili adekvatne drumske teretne saobraćajnice – kaže se u ovom dopisu.
Naglašeno je i da je za sve infrastrukturne objekte čije je izmeštanje potrebno, neophodno to i odnosno finansiranja njihove izgradnje na novoj lokaciji kao I da vlasnik rudnika učestvuje u sanaciji svih lokalnih puteva MZ Brestovac, Metovnica i Slatina. U drugoj grupi primedbi, između ostalog, kaže se da je potrebno smanjenje prostornog obuhvata PPPPN Čukaru peki, da zone uticaja nisu definisane , i da je nedopustivo mešati teretni saobraćaj rudarskih mašina i vozila sa javnim drumskim saobraćajem, neophodno je dati rešenje za izmeštanje puteva i propisati obaveze rudarske kompanije u pogledu izmeštanja aerodroma. Treća grupa primedbi odnosila se na kretanje vozila koja rade u rudniku kroz seoska naselja i na putevima zbog zagađenja , oštećenja kolovoza i smanjene bezbednostostalih učesnika u saobraćaju, da se selo Slatina nalazi između dva jalovišta pa su meštani zabrinuti za budućnost sela, kao i da bi novi rudnik za tehničke potrebe mogao da koristi vodu iz Borske reke.
Inače i na nedavno održanom sastanku u Gradskoj upravi, odnosno javnom uvidu u nacrt PPPPN Čukaru Peki, predloženo je da se ovaj plan usvoji.
-Mislimo da je korisnije da se ovaj plan donese, uz odgovarajuće dopune i korekcije koje ćemo prihvatiti i državna komisija nego da se pomera njegovo donošenje – rečeno je na skupu u Boru.
Na tom skupu je naglašeno i da se problem vodosnabdevanja delova naselja koja nisu priključena na borski vodovod treba rešavati priključkom na jedinstveni vodovodni sistem, kao i da se problem Slatine mora rešavati u okviru razvojnih planova RTB odnosno Ziđin, a u okviru ovog prostornog plana se mogu još jedandput sagledati mere zaštite životne sredine i mogućeg uticaja na područje Slatina. Rečeno je i da treba naći načina da se štete otklanjaju naknadama a stanovništvo Slatine da razmišlja o bavljenju drugim delatnostima pored poljoprivrede.
KOMENTARI