Pozorišna publika u Kladovu dugotrajnim aplauzom sa scene gradskog Doma kulture ispratila je Slobodu Mićalović i Igora Đorđevića, glumce beogradskog Narodnog pozorišta aktere predstave “Frenki i Džoni”. Reč je o duodrami koja je urađena po motivima istoimenog kultnog filma Gerija Maršala u kojem igraju Mišel Fajfer i Al Paćino. Radnja se za razliku od filma dešava tokom jedne noći, u kojoj usamljenu i nepoverljivu konobaricu pokušava da osvoji sredovečni konobar, bivši zatvorenik.
-To je priča o dvoje autsajdera, u srednjim godinama, koji su emotivno oštećeni i pokušavaju da se oslobode predrasuda, da vrate nadu da ljubav može da se dogodi u bilo kojim godinama. Živimo u takvom društvu da ako niste uradili nešto do 35 u smislu udali se, imate decu, ali i stalni posao, onda vama nešto nedostaje. Tako se bar društvo ponaša prema vama. A mi se u predstavi bavimo time da život ume da bude surov prema nekim ljudima. Mi pokušavamo da ukažemo na problem samoće koji, sigurna sam, svi mi negde proživljavamo – kazala je Sloboda Mićalović Frenki u predstavi.
Priča je životna, obična, ona s kojom svako može da se identifikuje. Da se ne završava sve u četrdesetim godinama, lepa je poruka. Kao u partiji šaha dvoje inteligentnih, atraktivnih i emotivno povređenih ljudi gledaoce osvajaju idejom da i „autsajderi“ mogu jednostavno uploviti u luku ljubavi.
– Publika prepoznaje situacije koje mi igramo, predstava nosi super poruku – da za pravu ljubav nikada nije kasno. Zakasne ljudi koji je prepoznaju ili je propuste. U predstavi Džoni kaže: Nikada ne biraš ljubav-ona bira tebe- istakao je Igor Đorđević Dožni u u predstavi.
Frenki i Džoni za sobom imaju pun gepek frustracija, ali se uprkos tome spajaju i počinju život iz početka. To je priča o dvoje ljudi koji nas uveravaju da svet prepun prestrašenih ljudi može spasiti samo ljubav. Da li smo sami sposobni da volimo i posle 35 godine odgovore daje predstava koja je rađena po tekstu dramskog pisca Terensa Meknelija, a Kladovljanima je podario Centar za kulturu.
KOMENTARI