Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike izjavila je danas da su ostvareni dobri rezultati i naglasila da razvoj rudarstva mora da bude u skladu sa svim principima zaštite životne sredine.
– Ovde sam kada se predstavlja izveštaj o radu za 2021.godinu Ziđina, zato što ne tako davno je bilo puno problema u RTB bor, i mnogi su hteli da zatvore RTB, i bilo je svih drugih predloga za razvoj te kompanije i nerudarstva. Naša vizija, predsednika države Aleksandra Vučića i Vlade Srbije je bila da imamo kvalitetnog strateškog partnera ovde. Ima puno pomaka i niko ne može da kaže da ne postoje rezultati i kada pogledamo finansijske rezultate pokazuju da grad Bor kome se prihodi povećavaju sa 1,7 na preko tri milijarde ove godine, a da ne govorimo o otvaranju novog rudnika. Puno toga još ima da se radi u oblasti zaštite životne sredine kada govorimo o Boru ali i drugim delovima Srbije ali sam potpuno sigurna sam da možemo da napravimo još bolje rezultate nego što je to bilo u prethodnom periodu-kazala je prof dr Zorana Mihajlović.
Ona je naglasila da uvek ima puno izazova i istakla da je Zelena agenda izazov za celu planetu.
– Ovde je uloženo preko milijardu dolara investicija od kada je došao Ziđin i to blizu pola milijarde u povećanje kapaciteta, i preko 120 miliona evra u zaštitu životne sredine. Sinergija koja postoji između Vlade Srbije, lokalne samourave i strateškog partnera znači da ovde mora još da se ulaže i da se puno radi na zaštiti životne sredine ne samo u Boru nego i u bilo kom drugom delu Srbije. Svaki pokušaj da se zaustavi razvoj i rudarstvo nije dobar za Srbiju, moramo da se razvijamo-poručila je Mihajlović.
Prof dr Zorana Mihajlović sa saradnicima je danas prisustvovala godišnjoj radnoj sednici kompanije Serbia Zijin Copper na kojoj su sumirani rezultati iz 2021. i istaknuti planovi za 2022.godinu. Ona se osvrnula i na sudbinu borskih sela kazavši da niko od meštana neće ostati oštećen.
– Naša poruka i ove godine i prošle je da ništa ne sme biti netransparentno i zajednički se svi problemi moraju rešiti. Sigurno je da ima problema, ali to ne znači da će Vlada Srbije i ministarstvo dozvoliti da iko bude oštećen. Moramo da nađemo kompromis u nekim stvarima. Za selo veliki Krivelj zajednički moramo da nađemo prostor koji će biti prihvatljiv. I za druga sela naćićemo zajedničko kompromisno rešenje za sve, i kada je reč o sudskim procesima, poreskom upravom i nećemo odustati dok ne nađemo zajedničko rešenje-rekla je Mihajlović.
Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora je poručio da je grad u poslednje četiri godine doživeo velike ekološke i tehnološke promene.
– Danas u Boru radi oko 8600 ljudi u kompanijama Ziđin Majning i Ziđin Koper i podizvođačkim firmama. Na tržištu rada ima nešto manje od 3000 slobodnih radnih mesta koji nisu vezani za rudarstvo i Bor je jedan od gradova u Srbiji sa pozitivnom vibracijom mladih ljudi u potrazi za boljim životom i boljim uslovima rada. Želimo da nastavimo svi zajedno razvoj zelenog rudarstva, da budu bolji uslovi za rad za zaposlene u kompaniji a da Bor bude ono što će biti vrlo brzo, jedan od gradova sa najvišom prosečnom zaradom u Srbiji, i grad koji će nastaviti da gradi infrastrukturu i bude jedan od najsavremenijih rudarskih gradova u ovom kraju-kazao je Milikić.
On je izjavio i da se nijedna aktivnost neće sprovesti bez razgovora sa meštanima i da je Vlada Srbije i lokalna samouprava spremna da se suoči sa svim izazovima. On je, takođe, poručio da se nikada na ovako transparentan način nije rešavalo pitanje meštana u okolini rudnika.
-Danas se otvoreno govori o svim pitanjima, i kada je reč o selima Oštelj, Slatina i Krivelj i u narednom periodu svako pitanje koje stigne od naših sugrađana biće otvoreno. Nećemo dozvoliti da politika uđe u rešavanje pitanje ljudskih života i sudbina-kaže Milikić.
Đen Siming, generalni direktor kompanije Serbia Zijin Copper je istakao da je zahvaljujući velikoj podršci Vlade Srbije i lokalne samouprave kompanija uspela da ostvari veliko dostignuće u svom poslovanju.
On je naglasio da je cilj u 2022. godini zeleni razvoj.
KOMENTARI