Specijalna bolnica za rehabiliztaciju „Gamzigrad“, smeštena na samoj obali Crnog Timoka, na prirodnim izvorima termomineralne vode čija je temperatura 42 stepena, okružena šumovitim brežuljcima, idealno je mesto za lečenje, odmor, rekreaciju, sport… Uz najasavremeniju medicinsku opremu, menadžment Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Gamzigrad” neprekidno radi i na usavršavanju i dodatnoj edukaciji kadrova sa ciljem pružanja vrhunske i kvalitetne usluge korisnicima. Radi se i na širenju delatnosti, jer sve to skupa donosi i nova radna mesta, o čemu svakako treba razmišljati. Potencijala ima, i u saradnji sa lokalnom samoupravom i Turističkom organizacijom Zaječar, moguće je upotpuniti ponudu i predstaviti gotov proizvod tržištu, najavio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dr Rade Kostić, v.d. direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Gamzigrad”.
Koje mogućnosti Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Gamzigrad“ nudi svojim korisnicima?
-Specijalna bolnica je specijalizovana za rehabilitaciju oboljenja perifernih krvnih sudova u šta se ubrajaju: organski i funkcionalni poremećaji artijerijskih krvnih sudova, oboljenja perifernih venskih krvnih sudova i limfnog sistema, kao i vibracione bolesti. Takođe, bolnica je specijalizovana i za opštu rehabilitaciju, odnosno, bolesti vezivnog tkiva, zglobne i vanzglobne oblike reumatizma, ortopedske bolesti i posttraumatska stanja, anomalije dečijeg uzrasta, neurološka i ginekološka oboljenja. U sklopu bolnice postoje i dva zatvorena bazena sa termomineralnom vodom koja se koristi i u mineralnim i galvanskim kadama, lokalnim kupkama, za podvodnu masažu i ginekološko orošavanje. Osim toga, bolnica primenjuje i elektroterapiju najsavremenijim metodama, fototerapiju, termoterapiju, a terapija hiperbaričnom oksigenacijom se obavlja u hiperbaričnoj komori. Prošle godine smo zanovili medicinsku opremu, sve za dobrobit naših pacijenata.
Postoji li mogućnost lečenja u Gamzigradskoj banji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i kako je to regulisano?
-Da, naravno da postoji ta mogućnost. Republički fond zdravstvenog osiguranja je u rehabilitaciji i indikaciji smanjio broj bolesničkih dana koje korisnici mogu kod nas da koriste na lečenju, tako da je ugovor umanjen u finansijskom pogledu bez menjanja cene bolesničkog dana, koja je ostala ista. Tako je kod ugradnje veštačkog kuka ili zglobova, bilo pravo pacijenata da koristi 21 dan za oporavak i imali su pravo na produženje za isto toliko dana, a sada je to pravo na produženo lečenje ukinuto, jer je RFZO skratio te dane u rehabilitaciji. Sve je to uticalo da mi još prošle godine osetimo tu promenu. Do juna smo imali pacijente sa uputom iz 2015. godine za hiperbaričnu komoru. Radimo istim tempom, imamo deset ugovorenih postelja u Odeljenju za hiperbaričnu oksigenaciju i još dve grupe od po 10-12 pacijenata. Međutim, neizvesno je do kraja godine da li ćemo imati 100 odsto tu popunjenost. Potreba se nije smanjila u hipebaričnoj oksigenaciji, i od 10 postelja danas na tretmanu hiperbarične komore imamo 23 pacijenta. Srećom, pre par godina smo nabavili još jednu komoru. Potreba je velika a mogućnosti male, indikacije su sužene, tako da prednost imaju najteži pacijenti sa gangrenama ili pred amputacijom ili postamputaciono dolaze i koriste tretman.
Na čemu insistirate kada govorimo o radu bolnice?
– Radimo na stalnoj edukaciji kadrova, jer želimo da smo u koraku sa napretkom tehnologije. Trenutno imamo četiri lekara na specijalizaciji, četiri terapeuta su na studijama visoke škole a imamo i dve medicinske sestre na visokim studijama. I kadrovski i tehnički se trudimo da kvalitet naših usluga podignemo na viši nivo. Od 250 postelja koliko je pacijentima na raspolaganju u Gamzigradskoj banji, stotinu je namenjeno pacijentima koje na lečenje upućuje RFZO. Preostalih 150 mesta je opredeljeno tržišno, i moguće je smeštaj u bolnici platiti sopstvenim sredstvima. Primetno je opala platežna moć, ali mi se trudimo da korisnicima pružimo visoki kvalitet usluge po istoj ceni koju nismo menjali u poslednjih šest godina. Trudimo se da ponovo “zaživi” i preventivna rehabilitacija, koja je davno zaboravljena. Nekada su preduzeća i firme u Srbiji bile u boljem položaju, pa su svoje radnike preko PIO fonda upućivali na preventivnu rehabilitaciju. Sada je situacija nešto drugačija, zbog malo teže ekonomske situacije. Mi se trudimo da komercijalni deo usluga unapredimo, hidroblok smo oplemenili teretanom i sada pored zatvorenog bazena sa termomineralnom vodom, posetiocima je na raspolaganju savremena teretana a u planu je i sauna. Prošlog leta smo uredili i atrijum u stilu Feliks Romulijane i sa zaječarskim Muzejem je potpisan protokol o saradnji, tako da oni koji dolaze da posete ovu carsku palatu kod Zaječara, produže i do Gamzigradske banje gde mogu da uživaju u čarima termomineralne vode. To smo uradili i zbog naših pacijenata, kako bi im boravak u bolnici u Gamzigradu bio lakši i prijatniji.
Šta je još u planu?
– Veliki je broj posetilaca iz Bugarske koji dolaze na skijanje u Zaječaru, koji je od naše zdravstvene ustanove na udaljenosti od samo 10 km, i potrebno je ponuditi im dodatne sadržaje. Želimo da im ponudimo naše kapacitete – prenoćište sa upotrebom termomineralne vode i bazena po veoma pristupačnoj ceni. Želja je i da u jednom delu bolnice uredimo apartmane. Sve što je moguće uraditi mi nastojimo da ispunimo, jer širenje delatnosti donosi i nova radna mesta, o čemu svakako treba razmišljati. Potencijala ima, ovo je centar hiperbarične oksigenacije jugoistočne Srbije, i u saradnji sa lokalnom samoupravom i Turističkom organizacijom moguće je upotpuniti ponudu i predstaviti gotov proizvod tržištu. To do sada nije zaživelo, ali verujem da hoće u budućnosti.
Šta nedostaje da bi se razvila ta saradnja i upotpunila ponuda?
– Kod nas još uvek ne postoji Zakon o banjama. Više od 10 godina se već trudim da se Gamzigradska banja proglasi Banjsko-klimatskim lečilištem. Mnoge stvari bi bile rešene kada bi ovo mesto dobilo status banje. Lakše bismo konkurisali za neki kredit, lečilište bi bilo protokolarno zaštićeno, jer Zakon o banjama tačno definiše korišćenje termomineralnih izvora i mnoge druge pojedinosti. Mišljenja sam da ako korisnik naše usluge u banji plaća boravišnu taksu, na nama je da taj novac iskoristimo i za poboljšanje infrastrukture i pacijentima pružimo adekvatnu zdravstvenu uslugu. Naša ustanova je 100 odsto samofinansirajuća, mi smo zaduženi za nabavku opreme, školujemo kadrove o sopstvenom trošku, ali bi trebalo uložiti i u sređivanje sportskih terena i okoline. Nedavno smo iz bolnice angažovali ljude i naše mašine kako bi uredili park i prostor oko ustanove, jer je većinski vlasnik parkova u stečaju, iako je to posao Mesne zajednice i lokalne samouprave, nema zakona koji bi to tačno definisao. Očekujem da će u budućnosti biti dogovora sa lokalnom samoupravom. Ranije smo uzimali u zakup zgradu hotela koji je preko leta bio prepun korisnika. Sada ima volje i kod gradske vlasti da se to sve uredi, kako bi se upotpunila ponuda i u pravom smislu iskoristili svi potencijali.
Da li ste optimista?
– Da, ima naznaka za boljom i čvršćom saradnjom sa lokalnom samoupravom i to nas raduje, jer verujemo da udruženim snagama možemo dosta toga uraditi. Razmišljali smo o tome da uradimo projekat prekogranične saradnje koji bi ponudili lokalnoj samoupravi a oni bi uspostavili međunarodnu saradnju. Verujemo da smo na dobrom putu, iako je i ekonomska situacija u zemlji nezavidna, jer ljudi prepoznaju kvalitet usluga koje pruža naša zdravstvena ustanova i dolaze u velikom broju, tako da uz čvršću saradnju sa lokalnom samoupravom koja će, verujem, biti mnogo bolja u narednom periodu, možemo da rešimo mnoge probleme, sve za dobrobit pacijenata i turista koji žele da posete ovo mesto.
KOMENTARI