Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.Depresija je bolest koju karakteriše tuga, gubitak interesovanja za događaje iz neposredne okoline, uz nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje. Ljudi koji pate od depresije imaju nekoliko karakterističnih simptoma: gubitak energije, promenu apetita, poremećaj sna, anksioznost, smanjenu koncentraciju, osećanje bezvrednosti, krivice i beznađa i misli o samopovređivanju ili o samoubistvu.
Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije).
U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, za kategorizaciju stanovništva sa depresivnim simptomima (od minimalnih do simptoma teške depresije) korišćen je Upitnik o zdravlju pacijenta (upitnik samoprocene od 8 pitanja, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) kojim je utvrđeno da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije. Simptomi depresije su bili značajno prisutniji kod žena (5,3%) nego kod muškaraca (2,9%), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1% stanovništva starih 85 godina ili više imalo simptome depresije, ali ih oni nisu prepoznali kao takve. U odnosu na prethodna istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2000. i 2006. godine, zapaženo je povećanje učestalosti depresije (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, a u 2013. godini – 6,7%).
Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravstvenim radnicima, u školama, na radnom mestu, socijalnim ustanovama, u medijima može se smanjiti stigma koja je povezana sa depresijom.
Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onima koje depresija najčešće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama (preko 60 godina).
Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:
– bolja informisanost javnosti o uzrocima i mogućim posledicama depresije;
– da depresivne osobe prepoznaju simptome i zatraže pomoć;
– da porodica, prijatelji i kolege, depresivnih osoba mogu da pruže pomoć.
Ključne poruke kampanje:
– Depresija je čest mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama.
– Rizik za nastanak depresije povećava siromaštvo, nezaposlenost, životni događaji kao što su smrt voljene osobe ili razvod braka, fizička bolest i problem izazvan upotrebom alkohola i droga.
– Depresija uzrokuje duševnu patnju i može da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.
– Depresija može da dovede do razarajućih posledica na odnose sa porodicom i prijateljima.
– Depresija može da onemogući ljude da rade i učestvuju u porodičnom i životu zajednice. U najgorem slučaju depresija može dovesti do samoubistva.
– Depresija se može efikasno sprečiti i lečiti. Lečenje obično uključuje psihoterapiju ili korišćenje antidepresivnih lekova ili i jedno i drugo.
– Prevazilaženje stigmatizacije koja je često povezana sa depresijom povećava broj onih koji će potražiti stručnu pomoć.
– Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.
Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni:
– Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja
– Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara
– Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate
– Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima
– Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja
– Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna
– Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju
– Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć.
Šta vi možete da uradite za osobe koje pate od depresije:
– Saznajte više o depresiji
– Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć
– Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje
– Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san
– Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje.
Delovi teksta preuzeti sa sajta IJZ Srbije “dr Milan Jovanović Batut”
Ana Točević
sociolog
ZJZ”Timok”Zaječar
KOMENTARI