Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ (21)
BORSKI OKRUG -“Mi koji smo sada na funkcijama, kao slučajni prolaznici u jednom istorijskom trenutku, moramo da damo pečat tom vremenu, da iza sebe ostavimo tragove da smo bili odgovorni prema nekim budućim naraštajima i generacijama koje će doći posle nas. Zato imamo obavezu da, kako znamo i umemo, otvorimo nova radna mesta, na kojima bi se mladi zapošljavali i samim tim ostajali na svojim ognjištima“, siže je odgovora Radisava Čučulanovića, predsednika Opštine Kladovo, na naše pitanje šta se čini da više “naša mladost“ ne bide “tuđa radost“, odnosto da se zaustavi proces odliva pretežno mladog i radno sposobnog stanovništva iz ovog kraja.
Bez pitanja i potpitanja, prenosimo ključne stavove Čučulanovića:
“Kada je u pitanju obrazovanje, mi radimo na tome da reorganizujemo sadašnji školski sistem. Srbija nije bogata zemlja da bi mogla da finansira škole gde ima jedan đak i gde radi jedan učitelj i jedan služitelj. Radimo na tome da, u okviru svih ovih projekata koje radimo na uređelju škola, da u jednoj od škola bude rekonstruisan jedan internat za smeštaj dece koja udaljenije žive i koja mogu pet dana u toku nedelje da budu smeštena u tom domu, da tu žive, uče, rade, jer je zaista neodrživo da vozimo i učitelja, i đake u pojedinim školama i mestima gde zaista više nema ekonomskog opravdanja ulagati toliki novac. S druge strane, ceo školski sistem, kada je u pitanju opština Kladovo, od pet osnovnih škola mi ćemo da formiramo samo jednu osnovnu školu sa jednim direktorom. Dakle, ništa se ne menja, samo će organizaciona struktura četiri direktora ostaviti bez posla. Takođe ćemo spojiti sadašnju tehničku školu i gimnaziju, jer nema opravdanja da u jednom dvorištu, u jednoj zgradi, budu dve škole i da, maltene, dele đake između sebe.“
“Ono što je najznačajnije, srednjoškolski sistemi neće više moći da obrazuje kadrove koji nisu potrebni privredi. Više puta sam u šali rekao, da smo mi u Kladovu tako školovali kadrove, da smo imali više frigo-mehaničara nego frižidera. I to je više nedopustivo. S druge strane, naše brodogradilište uvozi radnu snagu iz susedne Rumunije, jer nemamo radnike metalske struke.“
“Imali smo ponudu jedne renomirane evropske firme da ovde otvore pogon za pravljenje čeličnih konstrukcija. Jedini uslov je bio da imamo 70 metalskih radnika. Nažalost mi to nismo imali i nemamo, upravo zbog ovakvog nakaradnog školskog sistema nasleđenog iz proteklog perioda, gde se više vodilo računa da li profesori imaju fond časova, da oni mogu da rade i primaju plate, a ne šta će i gde će ta deca koju obrazuju da u budućnosti rade. Mi to moramo da prekinemo i naredne godine će biti upisani samo oni obrazovni profili koji su potrebni ovoj privredi. Na ruku nam ide i opredeljenje nadležnog ministarstva da se racionalizuje školski sistem. Jer, moram da kažem, u Republici Srbiji imamo 193 škole sa po jednim đakom. Amerika, kao jedna od najbogatijih država, to sebi nikada ne bi dozvolila, a mi smo sebi to dozvolili. Nismo mi toliko bogati, da bismo rasipali inače skromna sredstva na takav način, jer nam je novac potrebniji za druga ulaganja.“
“Po sadašnjim procenama, kada se uporedi natalitet i mortalitet, Kladovo bi 2059. godine, ako bi se nastavila ovakva populaciona politika, trebalo da ostane bez ijednog stanovnika. Dakle, nama je privredni razvoj neophodan i bitan uslov i za rađanje i za opstanak, i ostanak mladih ljudi ovde. Mi koji smo sada na funkcijama, kao slučajni prolaznici u jednom istorijskom trenutku, moramo da damo pečat tom vremenu, da iza sebe ostavimo tragove da smo bili odgovorni prema nekim budućim naraštajima i generacijama koje će doći posle nas. Zato imamo obavezu da, kako znamo i umemo, otvorimo nova radna mesta na kojima bi se mladi zapošljavali i samim tim ostajali na svojim ognjištima.“
“Prisutna je i nakaradna politika da se razvoj velikih gradova prilično forsira i kod nas u Srbiji, a ljudi koji odavde odlaze tamo nemaju stanove, nemaju dovoljno za egzistenciju, nemaju ništa što su ovde imali kao sopstvenu infrastrukturu. Umesto da prihvatimo “austrijski model“, gde se fabrike prave u malim mestima, gde stanovnici već imaju svoje kuće i porodice, mi radimo po onom sistemu proletarijata. koji je i dan danas jedna vrsta inercije. Moramo taj točak da zaustavimo, moramo da nađemo način da najpre zaustavimo taj depopulacioni trend, a onda i da ovaj region učinimo dobrim mestom za život i rad.“
“Vrlo nam je važno da mladi ljudi ostanu da žive na selu. Zato idemo u pravcu da realizujemo projekat ukrupnjavanja poseda kako bi oni postali rentabilni i održivi za intezivnu poljoprivrednu proizvodnju. Veliki broj, realitivno mladih i radno sposobnih ljudi, je u procesu svih ovih provatizacija ostao bez posla. Mnoge fabire su zatvorene, čime je zatvorena i perspektiva mladih da rade. Zato inezivno radimo na tome i već imamo dobre rezultate, da pokrenemo sve potencijale: malu privredu, poljoprivredu, da privučemo investitore kako bi još smanjili nezaposlenost, koja je, to moram da kažem, i u ovom trenutku ispod republičkog proseka. “
Obrada: “Timočke“, projektni tim;
izvor:RZS i navedeni mediji;
foto: arhiva “Timočke“ , https://kladovo019.wordpress.com/ i http://www.kladovo.org.rs
Projekat: Borski okrug: “Naša mladost, tuđa radost“ , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Kladovo, Radisav Čučulanović, Naša mladost, tuđa radost, timočke rs
Uploaded by NEDELJNIK TIMOČKE on 2017-12-06.
KOMENTARI