Timočke

Oko 200 Negotinaca potražilo je na jubilarnom desetom po redu Sajmu zapošljavanja, šansu da se domognu radnog mesta. U organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja, filijale Bor i opštine Negotin potrebu za 146 radnika, u najvećem broju od prvog do četvrtog stepena stručnosti, iskazalo je 30 poslodavaca. Najviše ih je zatražio “Eliksir grup” Prahovo, čak 40. Ovom poslodavcu koji je kupio neke od pogona nekadašnje Industrije hemijskih proizvoda Prahovo potrebni su radnici u pogonu foskorne i MKF, mašinbravar, električar, automatičar, otpravnici vozova i mašinovođa. I negotinski DOO “Aleksandrović” tražio je 20 prodavaca, 10 vozača drumskih vozila potražuje “Vin” DOO, a po 10 nekvalifikovanih radnika Turistička organizacija i Eko fond. Na listi najtraženijih zanimanja bili su vozači, konobari, šankeri, kuvari, automehaničari, ekonomski tehničari, a jedina ponuda za fakultetski obrazovane kadrove odnosila se na dipl. inženjera zaštite bilja, koji je potreban Agrodiskontu “Flora” DOO iz Negotina.

-Kao lokalna samouoprava činimo sve da stvorimo ambijent koji će privući investitore. Bilo je više razgovora i dogovora na tu temu i nadam se da će pored zapošljavanja putem Sajma biti i rezultata na ovom planu. Imajući u vidu da je u protekle dve decenije preko dvadesetak privrednih subjekata u našoj opštini prestalo sa radom, da je mnogo ljudi ostalo bez posla a novoosnovane firme možemo pobrojati na prstima ruke, naš najveći problem je obezbediti nova radna mesta i to neće biti lako, jer upravo iz tog razloga odliv stanovništva iz našeg kraja je iz godine u godinu sve veći. Zapošljavanje je zato naš najveći zadatak i naš prioritet – rekao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin koji je zajedno sa Sonjom Stanković, direktorkom Filijale NSZ u Boru i Draganom Sikimićem, zamenikom direktora NSZ otvorio ovaj Sajam.

Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Negotinu 2.700 nezaposlenih lica, za 39 više nego u februaru. Od tog broja oko hiljadu njih nema nikakve kvalifikacije, a isto toliko ih ima diplomu srednje škole.

Mesna zajednica Trgovište u opštini Knjaževac dobila je u proteklom periodu oko 17 hiljada kvadratnih metara asfalta. Ovih dana asfaltirana je  još jedna ulica u ovom prigradskom naselju, a radove su obišli predsednik Opštine Milan Đokić i direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

Stanovnici Trgovišta ne kriju zadovoljstvo što su, svojim inicijativama i angažovanjem i uz podršku lokalne samouprave, značajno popravili kvalitet života u svom selu.

– Mnogo smo uradili u saradnji sa Opštinom i Direkcijom – šta god smo potražili, sve smo dobili u Trgovištu –  pohvalio se predsednik MZ Ljubiša Nikić.

Radovi, koji su zbog vremenskih uslova prekinuti protekle godine, nastavljeni su sa prvim lepim danima proleća, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

– Nastavili smo sa asfaltiranjem tamo gde vremenski uslovi prošle godine nisu dozvoljavali završetak radova. To je u okviru projekta koji je obuhvatio mnoga sela knjaževačke opštine. Radimo i na krpljenju udarnih rupa, koje se završava za desetak dana, a zatim sledi obeležavanje horizontalne i vertikalne signalizacije. Svi poslovi idu onako kako smo obećali, prema programu i na vreme – izjavio je Radosavljević.

Urediti oko 300 kilometara puteva u opštini nije jednostavno, ali ako se svake godine uradi pomalo, kako smo i počeli, naše saobraćajnice izgledaće mnogo bolje, naglašava predsednik opštineMilanĐokić.

– Trgovište više nije neuređeno selo, već pravo prigradsko naselje, a mene raduje što su se, svojim radom, uključili i meštani. Saobraćajnice u opštini su, generalno, u mnogo boljem stanju.  Knjaževac ima oko 300 kilometara lokalnih puteva i nije moguće sve ih uraditi odjednom. Počeli smo da radimo kilometar, po kilometar i tako ćemo i nastaviti u narednim godinama – kazao je Đokić.

Posao asfaltiranja u Trgovištu, kao i krpljenja udranih rupa,  povereno je Preduzeću za puteve iz Zaječara.

Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić i predstavnici nemačkog GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede razgovorali su nedavno  u Vlaškom Polju sa poljoprivrednicima, nezadovoljnim komasacijom. Lokalna samouprava, kako je rečeno, izdvojiće dodatna sredstva za raščišćavanje terena.

Dobra namera da se uređenjem poljoprivrednog zemljišta u Vlaškom Polju,  stvore uslovi za razvoj poljoprivrede pokazala se u praksi kao težak proces sa puno nezadovoljnih ljudi. Dok jedni smatraju da je selo komasacijom dobilo mnogo, drugi misle da se postupalo nepravedno, da su umesto oranica dobili šume, kao i da je bilo privilegovanih.

– Ušli smo u proces komasacije zato što nismo imali dobre puteve i nismo mogli da dođemo do svojih njiva. Sada su putevi uređeni i do njiva se može i putničkim kolima – kaže Milomir Petrović iz Vlaškog polja.

Još jedan meštanin Vlaškog polja Slobodan Prvulović, tvrdi da ljudi uopšte nisu zadovoljni komasacijom.

– Katastrofa je šta je urađeno. Uzimane su obradive površine dobijani krševi i šume –naglašava Prvulović, a  Vukašin Radosavljević dodaje : „prvo su nadeljeni bliski prijatelji članova komisije, oni su dobili adekvatnu površinu, bolju nego što su imali“.

Svoje primedbe vlaškopoljci su saopštili lokalnoj samoupravi, predstavnicima nemačkog GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede. Nakon žučne diskusije predsednik opštine Milan Đokić predložio je da opština reši deo problema izdvajanjem dodatnih sredstava za raščišćavanje terena.

– Mi ćemo kao lokalna samouprava u narednim danima pokušati da rešimo deo problema tako što ćemo izdvojiti dodatna sredstva za raščišćavanje terena, odvoženje kamenja. Nadam se da ćemo time povećati procenat zadovoljnih nadelom, koji, u skladu sa zakonom, imaju pravo na žalbu- kazao je Đokić.

Svaki učesnik komasacije, nezadovoljan nadelom, moći će da se obrati Ministarstvu poljoprivrede, istakao je Zoran Knežević iz Uprave za poljoprivredno zemljište.

– Što se nadele tiče, mi smo im ukazali da ukoliko nisu zadovoljni imaju prava na žalbu i mi ćemo kao Ministarstvo poljoprivrede, u skladu sa zakonom, to i odlučiti. Sve one koji budu u pravu, Ministarstvo će poništiti nadelu i tražiti od komisije da izvrši novu nadelu poljoprivrednog zemljišta – rekao je Knežević.

Komasacija u Vlaškom Polju počela je pre gotovo tri godine na oko 200 hektara. Pored uređenja poljoprivrednog zemljišta, izgrađeno je 18 kilometara poljskih puteva, iskopano oko kilometar i po kanala. Bio je to posao u koji su nemačka organizacija za međunardonu saradnju GIZ i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije uložili oko 200 hiljada evra.

Lokalna samouprava zahvalna je, nedavno,  ratnim veteranima za sve što su učinili i pomoći će im na svaki mogući način, poručio je predsednik opštineMilanĐokić na Skupštini Udruženja Srpskih ratnih veterana.

– Nijedna država se ne ponosi svojim ratovima, ali mi kao lokalna samouprava želimo da pokažemo da se svojih ratnih veterana ne samo ne stidimo, već da ih podržavamo na svaki mogući način, rekao je Milan Đokić, predsednik opštine, na prvoj Skupštini Udruženja srpskih ratnih veterana Knjaževca.

On je naglasio da je pokrenuta inicijativa za obezbeđenje popusta za sve one koji se legitimišu kao učesnici ratova od 1990. do 2000. godine za sve komunalne usluge koje pruža lokalna samouprava.

– To su cene grejanja, vode, odvoženja smeća i u pregovorima sa javnim preduzećima definisaćemo koliki će popust biti. U oblasti poljoprivrede, u prethodne četiri godine uložili smo preko 120 miliona dinara u razne subvencije i programe, a među korisnicima su svakako bili i ratni veterani. Za njih pripremamo posebne povoljnosti u 2017. pošto su programi za poljoprivredu za ovu godinu već definisani i odobreni od strane nadležnog Ministarstva – izjavio je  Đokić.

Od naredne godine ratni veterani imaće beneficije u smislu manjeg neophodnog učešća za poljoprivredne subvencije, a lokalna samouprava subvencionisaće i programe za samozapošljavanje veterana, dodao je predsednik opštine.

Skupštini je prisustvovao i Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

– Posetu Knjaževcu iskoristio sam za razgovor sa predsednikom opštine. Bilo je reči o mogućnostima da Knjaževac bude jedna od opština koja će učestvovati na Evropskom programu u oblasti razvoja socijalne politike, koji bi pomogao zapošljavanje ratnih veterana, kao i članova njihovih porodica – kazao je Ivanišević.

On je podsetio i da je Knjaževac  i do sada imao podršku ovog Ministarstva, s obzirom da je iz namenskih transfera dobio više od četiri miliona, a u ustanove u Knjaževcu Ministarstvo je uloženo preko 20 miliona samo u poslednje dve godine.

– Poruka koju sam preneo veteranima je da država brine o svim svojim građanima, da im je zahvalna za sve što su uradili i drago mi je da sam danas boravio u opštini koja takođe veoma brine o ovim ljudim – dodao je  Ivanišević.

Po završetku Skupštine, članovima Udruženja srpskih ratnih veterana podeljene su kartice uz koje će moći da na benzinskoj pumpi Mihajlović kupuju gorivo uz popust.

Novu građevinsku sezonu u Kladovskom kraju otvorili su radovi na uređenju infrastrukture u nekoliko naselja.U  Milutinovcu su završeni radovi na izgradnji odvodnog kanala  dužine oko 300 metara za prihvat  atmosferskih voda, koje se  u naselje slivaju sa Milutinovačkog brda i  koje će umesto u selo sada oticati u Dunav.

Lokalna samouprava prepoznala je težinu problema  i aktivno se uključila u njegovo rešavanje. Završeni su i radovi u prigradskom naselju Kladušnica  na rekonstrukciji vodovodne mreže u ulici Borisa Kidriča.

Nakon izgradnje 2140 metara kanalizacione mreže u naselju Korbovo završeno je asfaltiranje dela oštećenih ulica. Ugrađeno je oko 300 tona asfaltne  mase, a obaveza je bila da se putna mreža u tom naselju dovede u stanje pre početka izvođenja radova, koji su završeni u zadatom roku.

Mehanizacija i radnici Beogradske firme „Vetrikom“ preselili su se u Rtkovu gde saniraju oštećenja na ulicama. To je finale posla za čiju realizaciju su pregovori počeli pre šest godina.

– To je deo obaveza HE “ Đerdap 1 “ prema naseljima u Dunavskom priobalju koje su definisane nakon izgradnje druge Đerdapske hidrocentrale.Razgovore o izvođenju radova započeli smo pre šest godina, a njihov efekat vidi se ovog aprila .U Rtkovu je okončana prva faza kompleksnog posla koji se bliži kraju- objašnjava   Jovan Stingić načelnik opštinske uprave Kladovo.

Radisav Čučulanović, menadžer opštine Kladovo, ističe da je u dva naselja u Donjem Ključu postavljeno je oko četiri kilometra cevi za kanalizaciju.

– Za saniranje putne infrastrukture utrošeno je 730 tona asfaltne mase, a vrednost radova je 45 miliona dinara. Investitor je HE „Đerdap“- dodao je Čučulanović.

Na sastanku meštana, rukovodstva opštine i izvođača radova definisani su svi uslovi za početak izgradnje oko 1450 metara fekalne kanalizacione mreže u Đerdapskoj ulici u  naselju Velesnica. Nakon grubih zemljanih radova uslediće  gradnja oko 70 šahti i polaganje PVC creva.

Radovi u Velesnici povereni su preduzeću „Vetrikom“ iz Beograda, vrednost investicije je oko 21 milion dinara,  investitor je HE  „Đerdap“, a rok za završetak složenog posla je 210 dana.

– Izgradnja kanalizacione linije u Velesnici, Korbovu i Rtkovu kao i radovi u drugim selima  još jedna je potvrda da lokalna samouprava nastoji da podigne kvalitet života u selima.To je naša obaveza,mnogo toga je propušteno u minulom periodu,ali uspevamo da obezbedimo finansiranje najurgentnijih projekata-kazao je za nedeljnik Timočke dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

U Knjaževcu je krajem marta,  počela isplata finansijske pomoći penzionerima, čije su penzije ispod 15 hiljada dinara.

Centru za socijalni rad za ovaj vid pomoći prijavilo se oko 4.200 penzionera, pa će isplata trajati tri radne nedelje, procenjuju u lokalnoj samoupravi.

Ovo je samo jedan od vidova solidarnosti sa našim najugoženijim sugrađanima, kaže predsednik opštine MilanĐokić.

– Opština Knjaževac je opština koja ne duguje nikome ništa,  nema kreditna zaduženja i koja je u prethodnim godinama mnogo uložila u poljoprivredu, infrastrukturu, u javni prevoz, besplatne užine. Zbog toga smo bili u mogućnosti da na ovaj način, direktnom podrškom iz budžeta, pomognemo našim najstarijim, a najugroženijim sugrađanima – kazao je Đokić.

Učenici najmlađe negotinske osnovne škole, „Branko Radičević“ u saradnji sa zaposlenima  uključili su se u akciju obeležavanja nedelje humanosti i solidarnosti Crvenog krsta, početkom aprila, postavivši u holu škole police na kojoj svako može da ostavi, a ukoliko mu je neophodno i da odatle uzme potrebnu odeću, obuću, školski pribor, knjige, igračke… Akcija je za kratko vreme oduševila Negotince koji su joj se rado odazvali.

-Tek kada naučimo da brinemo o drugima, znaćemo da cenimo sreću koju imamo zato što neko brine o nama. Svako od nas ima nešto što ne koristi, a što je nekom drugom potrebno. Nadamo se da će Zid ljubaznosti podstaći sve nas da budemo humani i solidarni jer kao što je govorio naš Nobelovac Ivo Andrić, „život nam vraća samo ono što dajemo drugima“ – kaže Dragan Đukić, direktor OŠ „Branko Radičević“, koja je nedavno obeležila svoj 33.rođendan.

Prvi „Zid humanosti“ postavljen je u Iraku, odakle se ovaj običaj raširio širom sveta. U školi „Branko Radičević“ u Negotinu akcija se organizuje prvi put, sa namerom da postane tradicionalna. Na ulazu škole obeležen je prostor, postavljena polica, pa mnogi zainteresovani na ovom mestu ostavljaju pomoć za one kojima je neophodna. Sudeći po odzivu „Zid ljubaznosti“ je pravi pogodak.

Noviataše za kulturu ambasade SAD u Srbiji Erika Kin, posetila je nedavno Knjaževac. U pratnji svojih domaćina iz Zavičajnog muzeja, ona je obišla Arheo – etno park u Ravni, institucije kulture u Knjaževcu, Staru planinu.

Na prijemu u opštini Knjaževac bilo je reči o dosadašnjoj saradnji, ali i o okvirima i projektima koji se mogu sprovoditi u Knjaževcu uz podršku Ambasade SAD i američkog naroda.

– Mislim da je ovaj kompleks veoma važan resurs za zajednicu. Amerika nema dugu istoriju kao Srbija i veoma je retko videti ovakva arheološka nalazišta. Oduševljena sam što mogu sve to da vidim na otvorenom. Ambasada je uvidela da je Knjaževac divno mesto i da ima puno prilika za kulturnu razmenu. Veoma smo srećni što imamo prilike da posetimo ovaj muzej ovde gde smo i saznali  da se ovde organizuju odlični programi za decu i odrasle. Želela bih da živim ovde. Volim Knjaževac! –  kaže Erika Kin, ataše za kulturu Ambasade SAD.

Eriku Kin je primila zamenica predsednika dr Ljubica Nikolić koja je istakla da lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa Američkom ambasadom.

– Imamo dobru saradnju a čini mi se da će biti još bolja. Tu su mnoge stvari o kulturi, ali i šire koji će biti predmet zajedničkog interesovanja – ističe dr Ljubica Nikolić, zamenica predsednika opštine Knjaževac.

Ambasada ima brojne programe vezane za kulturnu saradnju koji mogu da se primene u opštini Knjaževac.

– Želimo da radimo mnoge programe ovde. Želja je i da sarađujemo  sa Festivalom i da dovodimo umetnike i muzičare iz Amerike u Knjaževac – dodaje Erika Kin.

Za vreme posete Knjaževcu Erika Kin je, pored Arheo – etno parka u Ravni, obišla Zavičajni muzej, Dom kulture i Staru planinu.

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.

Predstavnici Lokalnog saveta za zapošljavanje i lokalne  samouprave potpisali su  ugovore sa šest poslodavaca kod kojih je posao dobilo  isto toliko  nezaposlenih Kladovljana  starijih od 50 godina kojima je do odlaska u penziju preostalo 36 meseci . Za tu namenu iz opštinskog budžeta je izdvojeno  je 1,1 milion dinara. Ugovori o radu sa nezaposlenim licima zaključeni su na 12 meseci i doprineće rešavanju njihovog statusa .

– Ostao sam bez posla pre dve godine, a manje od  2,5 godine preostalo mi je do odlaska u penziju jer sam nakupio 37,5 godina radnog staža.Ovim programom konačno ću rešiti svoj status s obzirom da su svi dosadažnji pokušaji da zasnujem radni odnos  bili bezuspešni- kazao je Milan Paunović (61).

U lokalnoj samoupravi su prepoznali težak status lica koja se godinama nalaze na evidenciji Ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje. Njihovoj neizvesnosti konačno je došao  kraj.

– Stalnim delovanjem na terenu uočili smo da je u našoj opštini prisutna kategorija nezaposlenih lica koji uprkos dugom radnom stažu ne ispunjava uslove za odlazak u penziju jer spada u grupu onih koji teško mogu da se ponovo zaposle. Zato smo se opredelili za program koji uprkos skromnim izdvajanjima doprinosi rešavanju statusa lica o kojima niko da i ne vodi brigu.Posle godinu dana rada kod poslodavca oni stiču pravo da naredne dve godine do odlaska u penziju ostvaruju primanja od NSZ-podsetio je Jovan Stingić predsednik Lokalnog saveta za zapošljavanje.

Opština Kladovo drugu godinu zaredom pokušava da razreši problem nezaposlenih lica koji su zbor neuspele privatizacije i tranzicije ostala bez radnog mesta.

– Opština Kladovo verovatno je jedina u Srbiji koja programom finansijske podrške rešava status nezaposlenih lica koja još nisu u mogućnosti da ostvare pravo za odlazak u penziju.Na taj način ne dozvoljavamo da ostanu zaboravljeni, a podršku nam daju i poslodavci.Za tu namenu u narednoj godini nastojaćemo da obezbedimo više novca- poručio je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Lokalni savet za zapošljavanje  ima u planu da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje da realizuje  program za  obuku mladih nezaposlenih lica  stručna praksa.Ovaj program podrazumeva osposobljavanje za samostalan rad u struci bez zasnivanja radnog odnosa.

U  Odmaralištu “Savača”  kod Bora, danas su smešteni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije i specijalističkih odreda Sektora za vanredne situacije,  spremni da reaguju u slučaju da dođe do izlivanja reka. Njih su tokom dana obišli komandanti Okružnog i Opštinskog štaba za vanredne situacije Miroslav Knežević i Živorad Petrović,  i naglasili da je stanje sa vodotokovima u Borskom okrugu stabilno.

 – Pokušavamo da delujemo preventivno kako ne bi dolazilo do neželjenih situacija. U Borskom okrugu je stanje redovno, regulišu se akumulacije i obilaze vodotokovi– kazao je Miroslav Knežević.

 Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije kazao je da je štab tokom jučerašnjeg dana preduzeo niz preventivnih mera da je angažovana sva  raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća na  čišćenju vodotokova i kanala.

 – Zahvaljujem se Vladi  Srbije, na pomoći koja je preventivna, jer je dokazala da vodi računa o svakom delu naše zemlje. Ova pomoć koju  smo dobili u ljudstvu nam znači puno u slučaju hitne intervencije , dovođenja u red sigurnosti ljudi i  imovine – kazao je Petrović.

Opštinski štab za vanredne situacije u Boru,  izdao je naredbu da se raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća angažuje na čišćenju kanala na svim mestima  koja su označena kao moguća potencijalna mesta gde bi moglo da dođe do poplava.

– Situacija u borskoj opštini nije alarmantna ali preduzimamo preventivne mere kako bi se sprečile neželjene situacije. Angažovana je sva raspoloživa mehanizacija kako bi se pročistili kanali, odvodi,  u gradu  i u selima, kako bi se  sprečila opasnost od poplava. Sve službe su u pripravnosti, a spremni su i džakovi sa peskom –kazao je Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije.

Miodrag Marković, načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije naglasio je da su vatrogasno spasilačke jedinice u punoj pripravnosti i da je sve spremno u slučaju hitne intervencije na terenu.

Opština Boljevac je prošle godine kao nagradu za najuspešniju naplatu poreza na imovinu, od Švajcarske razvojne agencije i GIZ-a, dobila 330 hiljada evra. Ovim novcem se gradi seoski vodovod u selu Bogovina, istoimenom rudarskom naselju, delu Podgorca i Lukovu. Deo sredstava iz nagradnog fonda namenjen je rekonstrukciji grejanja u osnovnoj i srednjoj školi i sportskoj hali.

 Radovi na realizaciji oba projekta u Boljevcu su u toku.

– Odlučili smo da na ovaj način značajno poboljšamo grejanje naših škola, i sportskog objekta, koji se osim za nastavu fizičkog vaspitanja, koristi i za sportska takmičenja i treninge naših klubova, ističe Nebojša Marjanović, predsednik Opštine. – Posebno je bilo problema sa grejanjem u Osnovnoj školi “9.srpska brigada”, a ugradnjom kvalitetnih kotlova i nove instalacije, učionice u školama će biti toplije.

Paralelno sa ovim radovima, započeti su i radovi na izgradnji vodovodne mreže u Bogovini, ukupne dužine četiri i po kilometara, tako da će oko dve hiljade žitelja ovog sela , istoimenog rudarskog naselja i dela Podgorca, imati sigurno i kvalitetno snabdevanje pijaćom vodom. Do sada su žitelji ovih naselja, tokom letnjih meseci često bili bez vode, a mnoga domaćinstva su kaptirala okolne izvore, kako bi obezbedili vodu u najkritičnijem periodu godine.  Nova vodovodna trasa spojiće domaćinstva sa “Regionalnim vodosistemom Bogovina“ odakle se vodom snabdeva i Bor. Na ovaj način biće rasterećen i postojeći boljevački gradski vodovod.  Osim ovih naselja, novi vodovod će dobiti i žitelji Lukova, gde takođe tokom letnjih meseci nema dovoljno vode.