Timočke

Izuzetno hladno vreme za ovo doba godine i niske jutarnje temperature prouzrokovali su velike štete u voćnjacima i vinogradima knjaževačke opštine.

Najviše su stradali zasadi dunje, zatim šljive i višnje. Veliku ulogu kod izmrzavanja je imala mikroklima, pa je bilo slučajeva da stradaju zasadi na jednoj njivi, a par stotina metara dalje nije bilo nikakvih oštećenja. Stručnjaci kažu da su nagle promene temperatura bile stresne za biljke.

 -Imali smo period visokih temperatura koje su izmamile voće, ono je krenulo, cvetalo, prcvetalo, a onda su odjednom krenuli intenzivni mrazevi. Štete su velike jer se mraz pojavljivao u nizu nekoliko jutara. Naš savet je da biljke ojačaju od stresa, da primene folijarno đubrenje preparatima koji sadrže amino kiseline, da bi biljke bolje i lakše prevazišle ovaj stres. Što se tiče vinograda, ako ima izmrzlina na čokotima, lastere koji su izmrzli treba iseći i odmah primeniti zaštitu, prskati bakarnim preparatima, a ako su veća oštećenja treba rezati do osnove, a neki “spavajući“ pupoljci možda će se u kasnijem periodu vratiti i krenuti – kaže Valentina Aleksic iz Poljoservisa.

 Oštećenja ima i na tek izniklom kukuruzu. Ona nisu velika, tako da će se lisna masa nadoknaditi. Sve do sada preduzete agro mere, u smislu đubrenja i kvalitetnog semena su preduslov da i u ovakvim vremenskim uslovima biljka lakše podnese stresne uslove mraza, koje niko nije očekivao, smatraju poljoprivredni stručnjaci.

Crkva Svetog Đorđa u Knjaževcu dobila je potpuno rekonstruisan pod, a u crkvi je uvedeno i podno grejanje.

– Blagoslovom Episkopa Ilariona i zalaganjem predsednika opštine Milana Đokića grad i crkva su dobili veliki blagoslov. Ne samo što će biti toplije na srcu, već i u duši. Popločana je crkva ovim divnim mermerom i sprovedeno je podno grejanje. Ovo je velika investicija i nešto što će ostati za našu decu i unučad kako treba da se brine o svojoj crkvi – kaže protojerej Siniša Đorđević, starešina Crkve.

Najveća Investicija u crkvi Svetog Đorđa u poslednjih 20 godina  finansirana je iz budžeta opštine.

– Ova investicija je na ponos i čast svim Knjaževčanima. Svim vernicima na liturgiji će biti prijatnije i toplije. Ovo je najveća investicija na crkvi u poslednjih dvadesetak godina- dodaje Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Izgradnja pravoslavnog hrama, posvećenog Svetom Velikomučniku Georgiju počela je u Knjaževcu 1833. godine, u čast prvog dolaska knjaza Miloša Obrenovića u tadašnji Gurgusovac. Dve godine kasnije, povodom završetka gradnje, Knjaz je Crkvi poklonio Jevanđelje, štampano u Rusiji i dva zvona.

U Direkciji za razvoj, urbanizam i izgradnju opštine Knjaževac potpisani su planovi generalne regulacije turističkog punkta “Kozarnica” i turističkog centra “Golema reka” na Staroj planini.

Planove su potpisali predsednik opštine KnjaževacMilanĐokić, predsednik Skupštine opštine Dragan Mančić, direktor Direkcije Mladen Radosavljević i predstavnici Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije u ime tima koji stoji iza planova.

– To su dve lokacije koje imaju velike potencijale i koje treba da budu centar interesovanja investicione javnosti. I lokalna samouprava ima mogućnosti da iz svojih sredstava počne sa investicijama u infrastrukturu za ove dve lokacije. Mi ćemo i dalje promovisati Planinu i pripremati prateće dokumente – kaže Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Još 2012. godine Direkcija za razvoj, urbanizam i izgradnju naručila je izradu planske dokumentacije za Kozarnicu i Golemu reku.

– Zadovoljstvo je da mogu da kažem da su planovi gotovi i usvojeni. Ovom smo pokrili ceo naš deo Stare planine. Ovde sada može da se radi infrastruktura i da se grade objekti –  dodaje Mladen Radosavljević, direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju.

Dokumentaciju je izradio tim stručnjaka Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

– Ovi planovi omogućavaju gradnju, pre svega da se reši zaštita prirode pa onda i gradnja turističkih, sportskih i smeštajnih kapaciteta. Iz ovih dokumenata ljudi mogu videti šta sve tu može da se gradi, kakva je namena zemljišta i slično –  ističe dr Igor Marić, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Paralelno sa ovim nastavlja se sa izradom planske dokumentacije za vodosnabdevanje i uređenje potplaninskih sela. To je preduslov za dalji razvoj etno turizma i povećanje smeštajnih kapaciteta na Staroj planini.

Radost, upornost, želja da se svaka vežba odradi najbolje, ukratko to je epilog manifestacije “Zdravlje se vežba”, koju je prvi put u Negotin realizovao sve aktivniji i trofejniji Gimnastički klub “Hajduk Veljko”, Kancelarija  za mlade opštine Negotin i Američki savet u saradnji sa “Fleks organizacijom”. Ova manifestacija, koja je na centralnom negotinskom trgu okupila ljubitelje aktivnog načina života, ali i obožavaoce sporta i rekreacije svih uzrasta, organizovana je po programu Fondacije globalnog dana volontiranja mladih.  Vežbala su i deca i mame, i predškolci, ali i oni stariji. I svako je mogao da odabere da li će na grupne ili korektivne vežbe, na poligon ili radionice za decu, da li će se odazvati sportskim izazovima, ili učestvovati u kvizu znanja. Za sve učesnike su obezbeđene zdrave grickalice i osveženje, a za najbolje i nagrade.

– Ova manifestacija treba da bude primer svima nama da fizičku aktivnost shvatimo kao prioritet  u našem životu i tako gajimo svoje telo i svoj duh. Cilj ovog projekta jeste razvijanje svesti o važnosti bavljenja fizičkim aktivnostima od najranijeg detinjstva, upoznavanje široke javnosti o mogućnosti da na najbolji mogući način iskoriste svoje potencijale i želje da svoje telo i um obogate i učine ga zdravim i vitalnim – ističe trener Ana Ranđelović, idejni tvorac Gimnastičkog kluba „Hajduk Veljko“.

Oko 200 Negotinaca potražilo je na jubilarnom desetom po redu Sajmu zapošljavanja, šansu da se domognu radnog mesta. U organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja, filijale Bor i opštine Negotin potrebu za 146 radnika, u najvećem broju od prvog do četvrtog stepena stručnosti, iskazalo je 30 poslodavaca. Najviše ih je zatražio “Eliksir grup” Prahovo, čak 40. Ovom poslodavcu koji je kupio neke od pogona nekadašnje Industrije hemijskih proizvoda Prahovo potrebni su radnici u pogonu foskorne i MKF, mašinbravar, električar, automatičar, otpravnici vozova i mašinovođa. I negotinski DOO “Aleksandrović” tražio je 20 prodavaca, 10 vozača drumskih vozila potražuje “Vin” DOO, a po 10 nekvalifikovanih radnika Turistička organizacija i Eko fond. Na listi najtraženijih zanimanja bili su vozači, konobari, šankeri, kuvari, automehaničari, ekonomski tehničari, a jedina ponuda za fakultetski obrazovane kadrove odnosila se na dipl. inženjera zaštite bilja, koji je potreban Agrodiskontu “Flora” DOO iz Negotina.

-Kao lokalna samouoprava činimo sve da stvorimo ambijent koji će privući investitore. Bilo je više razgovora i dogovora na tu temu i nadam se da će pored zapošljavanja putem Sajma biti i rezultata na ovom planu. Imajući u vidu da je u protekle dve decenije preko dvadesetak privrednih subjekata u našoj opštini prestalo sa radom, da je mnogo ljudi ostalo bez posla a novoosnovane firme možemo pobrojati na prstima ruke, naš najveći problem je obezbediti nova radna mesta i to neće biti lako, jer upravo iz tog razloga odliv stanovništva iz našeg kraja je iz godine u godinu sve veći. Zapošljavanje je zato naš najveći zadatak i naš prioritet – rekao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin koji je zajedno sa Sonjom Stanković, direktorkom Filijale NSZ u Boru i Draganom Sikimićem, zamenikom direktora NSZ otvorio ovaj Sajam.

Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Negotinu 2.700 nezaposlenih lica, za 39 više nego u februaru. Od tog broja oko hiljadu njih nema nikakve kvalifikacije, a isto toliko ih ima diplomu srednje škole.

Mesna zajednica Trgovište u opštini Knjaževac dobila je u proteklom periodu oko 17 hiljada kvadratnih metara asfalta. Ovih dana asfaltirana je  još jedna ulica u ovom prigradskom naselju, a radove su obišli predsednik Opštine Milan Đokić i direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

Stanovnici Trgovišta ne kriju zadovoljstvo što su, svojim inicijativama i angažovanjem i uz podršku lokalne samouprave, značajno popravili kvalitet života u svom selu.

– Mnogo smo uradili u saradnji sa Opštinom i Direkcijom – šta god smo potražili, sve smo dobili u Trgovištu –  pohvalio se predsednik MZ Ljubiša Nikić.

Radovi, koji su zbog vremenskih uslova prekinuti protekle godine, nastavljeni su sa prvim lepim danima proleća, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

– Nastavili smo sa asfaltiranjem tamo gde vremenski uslovi prošle godine nisu dozvoljavali završetak radova. To je u okviru projekta koji je obuhvatio mnoga sela knjaževačke opštine. Radimo i na krpljenju udarnih rupa, koje se završava za desetak dana, a zatim sledi obeležavanje horizontalne i vertikalne signalizacije. Svi poslovi idu onako kako smo obećali, prema programu i na vreme – izjavio je Radosavljević.

Urediti oko 300 kilometara puteva u opštini nije jednostavno, ali ako se svake godine uradi pomalo, kako smo i počeli, naše saobraćajnice izgledaće mnogo bolje, naglašava predsednik opštineMilanĐokić.

– Trgovište više nije neuređeno selo, već pravo prigradsko naselje, a mene raduje što su se, svojim radom, uključili i meštani. Saobraćajnice u opštini su, generalno, u mnogo boljem stanju.  Knjaževac ima oko 300 kilometara lokalnih puteva i nije moguće sve ih uraditi odjednom. Počeli smo da radimo kilometar, po kilometar i tako ćemo i nastaviti u narednim godinama – kazao je Đokić.

Posao asfaltiranja u Trgovištu, kao i krpljenja udranih rupa,  povereno je Preduzeću za puteve iz Zaječara.

Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić i predstavnici nemačkog GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede razgovorali su nedavno  u Vlaškom Polju sa poljoprivrednicima, nezadovoljnim komasacijom. Lokalna samouprava, kako je rečeno, izdvojiće dodatna sredstva za raščišćavanje terena.

Dobra namera da se uređenjem poljoprivrednog zemljišta u Vlaškom Polju,  stvore uslovi za razvoj poljoprivrede pokazala se u praksi kao težak proces sa puno nezadovoljnih ljudi. Dok jedni smatraju da je selo komasacijom dobilo mnogo, drugi misle da se postupalo nepravedno, da su umesto oranica dobili šume, kao i da je bilo privilegovanih.

– Ušli smo u proces komasacije zato što nismo imali dobre puteve i nismo mogli da dođemo do svojih njiva. Sada su putevi uređeni i do njiva se može i putničkim kolima – kaže Milomir Petrović iz Vlaškog polja.

Još jedan meštanin Vlaškog polja Slobodan Prvulović, tvrdi da ljudi uopšte nisu zadovoljni komasacijom.

– Katastrofa je šta je urađeno. Uzimane su obradive površine dobijani krševi i šume –naglašava Prvulović, a  Vukašin Radosavljević dodaje : „prvo su nadeljeni bliski prijatelji članova komisije, oni su dobili adekvatnu površinu, bolju nego što su imali“.

Svoje primedbe vlaškopoljci su saopštili lokalnoj samoupravi, predstavnicima nemačkog GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede. Nakon žučne diskusije predsednik opštine Milan Đokić predložio je da opština reši deo problema izdvajanjem dodatnih sredstava za raščišćavanje terena.

– Mi ćemo kao lokalna samouprava u narednim danima pokušati da rešimo deo problema tako što ćemo izdvojiti dodatna sredstva za raščišćavanje terena, odvoženje kamenja. Nadam se da ćemo time povećati procenat zadovoljnih nadelom, koji, u skladu sa zakonom, imaju pravo na žalbu- kazao je Đokić.

Svaki učesnik komasacije, nezadovoljan nadelom, moći će da se obrati Ministarstvu poljoprivrede, istakao je Zoran Knežević iz Uprave za poljoprivredno zemljište.

– Što se nadele tiče, mi smo im ukazali da ukoliko nisu zadovoljni imaju prava na žalbu i mi ćemo kao Ministarstvo poljoprivrede, u skladu sa zakonom, to i odlučiti. Sve one koji budu u pravu, Ministarstvo će poništiti nadelu i tražiti od komisije da izvrši novu nadelu poljoprivrednog zemljišta – rekao je Knežević.

Komasacija u Vlaškom Polju počela je pre gotovo tri godine na oko 200 hektara. Pored uređenja poljoprivrednog zemljišta, izgrađeno je 18 kilometara poljskih puteva, iskopano oko kilometar i po kanala. Bio je to posao u koji su nemačka organizacija za međunardonu saradnju GIZ i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije uložili oko 200 hiljada evra.

Lokalna samouprava zahvalna je, nedavno,  ratnim veteranima za sve što su učinili i pomoći će im na svaki mogući način, poručio je predsednik opštineMilanĐokić na Skupštini Udruženja Srpskih ratnih veterana.

– Nijedna država se ne ponosi svojim ratovima, ali mi kao lokalna samouprava želimo da pokažemo da se svojih ratnih veterana ne samo ne stidimo, već da ih podržavamo na svaki mogući način, rekao je Milan Đokić, predsednik opštine, na prvoj Skupštini Udruženja srpskih ratnih veterana Knjaževca.

On je naglasio da je pokrenuta inicijativa za obezbeđenje popusta za sve one koji se legitimišu kao učesnici ratova od 1990. do 2000. godine za sve komunalne usluge koje pruža lokalna samouprava.

– To su cene grejanja, vode, odvoženja smeća i u pregovorima sa javnim preduzećima definisaćemo koliki će popust biti. U oblasti poljoprivrede, u prethodne četiri godine uložili smo preko 120 miliona dinara u razne subvencije i programe, a među korisnicima su svakako bili i ratni veterani. Za njih pripremamo posebne povoljnosti u 2017. pošto su programi za poljoprivredu za ovu godinu već definisani i odobreni od strane nadležnog Ministarstva – izjavio je  Đokić.

Od naredne godine ratni veterani imaće beneficije u smislu manjeg neophodnog učešća za poljoprivredne subvencije, a lokalna samouprava subvencionisaće i programe za samozapošljavanje veterana, dodao je predsednik opštine.

Skupštini je prisustvovao i Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

– Posetu Knjaževcu iskoristio sam za razgovor sa predsednikom opštine. Bilo je reči o mogućnostima da Knjaževac bude jedna od opština koja će učestvovati na Evropskom programu u oblasti razvoja socijalne politike, koji bi pomogao zapošljavanje ratnih veterana, kao i članova njihovih porodica – kazao je Ivanišević.

On je podsetio i da je Knjaževac  i do sada imao podršku ovog Ministarstva, s obzirom da je iz namenskih transfera dobio više od četiri miliona, a u ustanove u Knjaževcu Ministarstvo je uloženo preko 20 miliona samo u poslednje dve godine.

– Poruka koju sam preneo veteranima je da država brine o svim svojim građanima, da im je zahvalna za sve što su uradili i drago mi je da sam danas boravio u opštini koja takođe veoma brine o ovim ljudim – dodao je  Ivanišević.

Po završetku Skupštine, članovima Udruženja srpskih ratnih veterana podeljene su kartice uz koje će moći da na benzinskoj pumpi Mihajlović kupuju gorivo uz popust.

Novu građevinsku sezonu u Kladovskom kraju otvorili su radovi na uređenju infrastrukture u nekoliko naselja.U  Milutinovcu su završeni radovi na izgradnji odvodnog kanala  dužine oko 300 metara za prihvat  atmosferskih voda, koje se  u naselje slivaju sa Milutinovačkog brda i  koje će umesto u selo sada oticati u Dunav.

Lokalna samouprava prepoznala je težinu problema  i aktivno se uključila u njegovo rešavanje. Završeni su i radovi u prigradskom naselju Kladušnica  na rekonstrukciji vodovodne mreže u ulici Borisa Kidriča.

Nakon izgradnje 2140 metara kanalizacione mreže u naselju Korbovo završeno je asfaltiranje dela oštećenih ulica. Ugrađeno je oko 300 tona asfaltne  mase, a obaveza je bila da se putna mreža u tom naselju dovede u stanje pre početka izvođenja radova, koji su završeni u zadatom roku.

Mehanizacija i radnici Beogradske firme „Vetrikom“ preselili su se u Rtkovu gde saniraju oštećenja na ulicama. To je finale posla za čiju realizaciju su pregovori počeli pre šest godina.

– To je deo obaveza HE “ Đerdap 1 “ prema naseljima u Dunavskom priobalju koje su definisane nakon izgradnje druge Đerdapske hidrocentrale.Razgovore o izvođenju radova započeli smo pre šest godina, a njihov efekat vidi se ovog aprila .U Rtkovu je okončana prva faza kompleksnog posla koji se bliži kraju- objašnjava   Jovan Stingić načelnik opštinske uprave Kladovo.

Radisav Čučulanović, menadžer opštine Kladovo, ističe da je u dva naselja u Donjem Ključu postavljeno je oko četiri kilometra cevi za kanalizaciju.

– Za saniranje putne infrastrukture utrošeno je 730 tona asfaltne mase, a vrednost radova je 45 miliona dinara. Investitor je HE „Đerdap“- dodao je Čučulanović.

Na sastanku meštana, rukovodstva opštine i izvođača radova definisani su svi uslovi za početak izgradnje oko 1450 metara fekalne kanalizacione mreže u Đerdapskoj ulici u  naselju Velesnica. Nakon grubih zemljanih radova uslediće  gradnja oko 70 šahti i polaganje PVC creva.

Radovi u Velesnici povereni su preduzeću „Vetrikom“ iz Beograda, vrednost investicije je oko 21 milion dinara,  investitor je HE  „Đerdap“, a rok za završetak složenog posla je 210 dana.

– Izgradnja kanalizacione linije u Velesnici, Korbovu i Rtkovu kao i radovi u drugim selima  još jedna je potvrda da lokalna samouprava nastoji da podigne kvalitet života u selima.To je naša obaveza,mnogo toga je propušteno u minulom periodu,ali uspevamo da obezbedimo finansiranje najurgentnijih projekata-kazao je za nedeljnik Timočke dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

U Knjaževcu je krajem marta,  počela isplata finansijske pomoći penzionerima, čije su penzije ispod 15 hiljada dinara.

Centru za socijalni rad za ovaj vid pomoći prijavilo se oko 4.200 penzionera, pa će isplata trajati tri radne nedelje, procenjuju u lokalnoj samoupravi.

Ovo je samo jedan od vidova solidarnosti sa našim najugoženijim sugrađanima, kaže predsednik opštine MilanĐokić.

– Opština Knjaževac je opština koja ne duguje nikome ništa,  nema kreditna zaduženja i koja je u prethodnim godinama mnogo uložila u poljoprivredu, infrastrukturu, u javni prevoz, besplatne užine. Zbog toga smo bili u mogućnosti da na ovaj način, direktnom podrškom iz budžeta, pomognemo našim najstarijim, a najugroženijim sugrađanima – kazao je Đokić.

Učenici najmlađe negotinske osnovne škole, „Branko Radičević“ u saradnji sa zaposlenima  uključili su se u akciju obeležavanja nedelje humanosti i solidarnosti Crvenog krsta, početkom aprila, postavivši u holu škole police na kojoj svako može da ostavi, a ukoliko mu je neophodno i da odatle uzme potrebnu odeću, obuću, školski pribor, knjige, igračke… Akcija je za kratko vreme oduševila Negotince koji su joj se rado odazvali.

-Tek kada naučimo da brinemo o drugima, znaćemo da cenimo sreću koju imamo zato što neko brine o nama. Svako od nas ima nešto što ne koristi, a što je nekom drugom potrebno. Nadamo se da će Zid ljubaznosti podstaći sve nas da budemo humani i solidarni jer kao što je govorio naš Nobelovac Ivo Andrić, „život nam vraća samo ono što dajemo drugima“ – kaže Dragan Đukić, direktor OŠ „Branko Radičević“, koja je nedavno obeležila svoj 33.rođendan.

Prvi „Zid humanosti“ postavljen je u Iraku, odakle se ovaj običaj raširio širom sveta. U školi „Branko Radičević“ u Negotinu akcija se organizuje prvi put, sa namerom da postane tradicionalna. Na ulazu škole obeležen je prostor, postavljena polica, pa mnogi zainteresovani na ovom mestu ostavljaju pomoć za one kojima je neophodna. Sudeći po odzivu „Zid ljubaznosti“ je pravi pogodak.

Noviataše za kulturu ambasade SAD u Srbiji Erika Kin, posetila je nedavno Knjaževac. U pratnji svojih domaćina iz Zavičajnog muzeja, ona je obišla Arheo – etno park u Ravni, institucije kulture u Knjaževcu, Staru planinu.

Na prijemu u opštini Knjaževac bilo je reči o dosadašnjoj saradnji, ali i o okvirima i projektima koji se mogu sprovoditi u Knjaževcu uz podršku Ambasade SAD i američkog naroda.

– Mislim da je ovaj kompleks veoma važan resurs za zajednicu. Amerika nema dugu istoriju kao Srbija i veoma je retko videti ovakva arheološka nalazišta. Oduševljena sam što mogu sve to da vidim na otvorenom. Ambasada je uvidela da je Knjaževac divno mesto i da ima puno prilika za kulturnu razmenu. Veoma smo srećni što imamo prilike da posetimo ovaj muzej ovde gde smo i saznali  da se ovde organizuju odlični programi za decu i odrasle. Želela bih da živim ovde. Volim Knjaževac! –  kaže Erika Kin, ataše za kulturu Ambasade SAD.

Eriku Kin je primila zamenica predsednika dr Ljubica Nikolić koja je istakla da lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa Američkom ambasadom.

– Imamo dobru saradnju a čini mi se da će biti još bolja. Tu su mnoge stvari o kulturi, ali i šire koji će biti predmet zajedničkog interesovanja – ističe dr Ljubica Nikolić, zamenica predsednika opštine Knjaževac.

Ambasada ima brojne programe vezane za kulturnu saradnju koji mogu da se primene u opštini Knjaževac.

– Želimo da radimo mnoge programe ovde. Želja je i da sarađujemo  sa Festivalom i da dovodimo umetnike i muzičare iz Amerike u Knjaževac – dodaje Erika Kin.

Za vreme posete Knjaževcu Erika Kin je, pored Arheo – etno parka u Ravni, obišla Zavičajni muzej, Dom kulture i Staru planinu.

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.