Timočke

U mesnoj zajednici Velika Vrbica,  Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“pustio je nedavno,  u rad  Poštansku poslovnicu  čije će usluge koristiti  više od 900 domaćinstava tog naselja, ali i meštani Male Vrbice i Rtkova u kojima živi oko 2400 stanovnika.

Inicijativu za otvaranje pošte u tom Dunavskom naselju  pokrenuli su članovi Saveta MZ  i meštani  kako više  ne bi  morali da putuju desdetak  kilometara do najbliže pošte. To je deo projekta „52 pošte za 52 nedelje“ JP „Pošta Srbije „.

– Pošta je poklon meštanima Velike Vrbice jer  sada ne moraju da putuju do grada kako bi platili račune, podigli penziju, poslali paket. Poseban dar pre svega omladini i penzionerima, jeste besplatan  interet kutak u pošti, a poštanski službenici će im pružati  potrebnu edukaciju i podršku.To je još jedna potvrda da Pošta Srbije mora da bude tamo gde su građani i da im pravovremeno pruži uslugu. Prepoznali smo molbu lokalne zajednice i otvorili smo poštu- kazao je Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“.

Lokalna samouprava i mesna zajednica ustupili su prostor za rad nove pošte, pod krovom gde se nalaze još i mesna kancelarija, seoska prodavnica  i ambulanta.

– Nova pošta će olakšati svakodnevicu stanovnika Velike Vrbice, ali i okolnih sela u Donjem Ključu. Ovu ispostavu smo otvorili za kratko vreme  zahvaljujući aktivnostima ljudi iz JP „Pošta Srbije“, a to je pomglo da zajedničkim angažovanjem  rešimo  veliki problem sa kojim su se meštani suočavali godinama. Poslovni prostor za kratko vreme je uređen po meri novog vremena i mnogo znači meštanima Velike Vrbice – poručio je dr Radisav Čučulanović menadžer opštine Kladovo.

U novotvorenoj pošti  novac će moći da preuzme  oko 400 primalaca poljoprivrenih i zemljoradničkih penzija. Osim toga korisnici mogu da računaju na sve poštanske  i usluge platnog prometa, najvišeg kvaliteta a po najnižoj ceni i to od ponedeljka do petka od 8 do 15 časova.

Pošta u Velikoj Vrbici dvadeseta je  u akciji „52 pošte za 52 nedelje”.

Specijalna bolnica “Sokobanja”  spremno će dočekati predstojeću turističku sezonu. Pripremni radovi na svih pet objekata koji su u sastavu ovog bolničkog kompleksa su u završnoj fazi. U cetralnom objektu kompleksa ,Novom Zavodu, zamenjena je PVC stolarija čime se dobilo na estetskom izgledu kao i energetskoj efikasnosti a nabavljen je aparat za prečišćavanje voda. Kada je u pitanju objekat “Sokograd”, koji se nalazi u centru grada od ove sezone u ponudi je i slana soba. Posebno raduje činjenica da posle nekoliko godina pauze počinje sa radom i kupatilo “Banjica”. Tokom zime renovirani su bazeni koji su dobili savremen izgled sa pratećim sadržajima, zamenjena je stolarija i urađena  spoljna fasada. Na objektima vila “Bota” i vila “Dalmacija” je takođe bilo pripremnih radova tako da i ovi objekti spremno dočekuju turističku sezonu.

Od prošle godine formiran je i kabinet za sportsku medicinu koji je na raspolaganju sportskim ekipama kako iz Sokobanje tako i onima koji borave na pripremama u ovom turističkom mestu.

Prema rečima v.d. direktora Specijalne bolnice “Sokobanja” Vesne Milanovič, bolnica je protekle godine poslovala sa suficitom a prema najavama i ova godina će biti veoma uspešna.

Korisnici usluga bolnice mogu biti vojni osiguranici, penzioneri preko radnih organizacija i sindikata, pacijenti sa uputom od republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja kao i korisnici koji plaćaju iz sopstvenih sredstava. Cene usluga su veoma popularne a tu su i razne povoljnosti i popusti.

Specijalna bolnica „Sokobanja“ je naučno-nastavna baza pri Medicinskom fakultetu u Nišu i jedina je ustanova u Sokobanji koja ima odobrenje Ministarstva zdravlja za primenu prirodnih faktora u lečenju. Opremljenost bolnice savremenim aparatima, naročito za ispitivanje plućne funkcije, laboratorije, rentgen kabinet, stacionarni deo sa odeljenjima za prevenciju, poluintenzivnu i intenzivnu negu, blok za respiratornu i opštu lokomotornu rehabilitaciju, kao i tim od 50 medicinskih radnika (35 lekara specijalista) omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze i uspešan tretman. Bolnica je kapaciteta 560 postelja, od kojih je 300 u novom Zavodu B kategorije. Bolnica pored zdravstvenih usluga pruža nestandardne usluge velnes odnosno spa programa.

Povodom 71. godine od pobede nad fašizmom u Drugom Svetskom ratu,  Igor Filujuk ekonomski ataše   ruske ambasade u Beogradu,dr Dragan Budujkić  predsednik opštine Kladovo , predstavnici SUBNORA, kompanije „Silovije mašini“ , OO SPS Kladovo i mesne zajednice Vajuga,   položili su vence i cveće na spomen obeležje  u tom  naselju.

Na ratnu prošlost putnika namernika podseća sadržina teksta na spomeniku na kome je napisano “ Ovde na obali Dunava 22. septembra 1944.  godine počela su sadejstva Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Sovjetske Crvene armije u završnim bitkama protiv fašističkog agresora „. Na  mestu  na kome su se  srele jedinice  Crvene armije  i Srpske devete udarne brigade održan je čas istorije.

– Srbi i Rusi su oduvek bili na istoj strain. Naša je  obaveza da pamtimo i da se poklonimo senima hrabrih ratnika koji su u borbi za slobodu položili svoje živote. Ponosan sam što sam bio u prilici da se nađem na mestu koje predstavlja deo burne prošlosti dva naroda. Zahvalan sam ljudima Vašeg kraja što čuvaju uspomenu na taj događaj- naglasio  je Filujuk.

Iz sela Vajuga  združene snage Srpske i Ruske vojske  krenule su u konačno oslobođenje Srbije, Jugoslavije i Evrope .

–  Te daleke  1944. godine , zajedničkim snagama crvenoarmejaca i srpske vojske,  krenulo se u  borbu za slobodu Srbije, tadašnje Jugoslavije i Evrope. Promenama političkog sistema ne treba da se odričemo pravih vrednosti i negovanja tradicije, jer  istoriju ne možemo da menjamo. Naša je obaveza da na mlađe generacije prenesemo sećanje na one koji su živote položili za pobedu nad fažizmom i slobodu otadžbine. Zato istorija mora da se pamti – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo, nakon polaganja cveća na spomen obeležje u naselju Vajuga.

Meštani Podvrške jednog od najvećih naselja u opštini Kladovo od pamtiveka na Đurđevdan od ranog jutra zaposednu plato u centru sela gde peku mlade jaganjce.Mada su vremena teška, a besparica pritiska sa svih strana na tihoj vatri su se okretale pečenice.Za Đurđevdansku svetkovinu najbolje je pripremiti jagnje na tihoj vatri,Postupak traje i do pet časova, jer je jagnjetina najukusnija ako se na ražnju okreće u proleće,kažu meštani ovog naselja.Za slavsku trpezu na ražnju je ispečeno 120 jaganjaca. Domaćini su zadovoljni i ponosni što čuvaju tradiciju predaka.

– Obavezu sam preuzeo od moje babe koja je živela 102 godine – s ponosom kazuje Nikola Stingić (78) koji je ispekao dva jagnjeta.Nekada je slavska trpeza bila na otvorenom na placu na kome su se pekli jaganjci jer se meso nije nosilo kući. Svetkovina je trajala tri dana i bila je praznik celog sela koje je radosno dočekivalo i ispraćalo goste. Danas su vremena drugačija , stigla je bela tehnika, gostima se ručak služi u domovima, ali to ne umanjuje značaj praznika dodaje Stingić.

Tradicija  u naselju Podvrška prenosi se sa kolena na koleno, tako da su za razliku od prethodnih ove godine u rodni kraj stigli i meštani koji žive i rade u inostranstvu.

– Od 1997. godine radim u Danskoj i prevalio sam put dug 2000 kilometara da bi na Đurđevdan bio u rodnom selu. Ponosan sam što su i moja deca shvatila značaj tradicije koju sam preuzeo od mojih roditelja- govori Kazimir Bakanović koji živi i radi u Skandinaviji.

Nekada su se ražnjevi okretali ručno, međutim danas je tehnika učinila svoje,Ražnjeve pokrećumalielektro-motori, ali to ne umanjuje utisak slike koja je u ovom naselju prisutna više od dva veka.

– Malo smo se i mi modernizovali, tako da više niko ne koristi drveni ražanj.Ovogodišnji Đurđevdan ostaće upamćen i po tome što smo prvi put imali zajednički  slavski kolač koji je prerezao otac Dejan Pajić namesnik Ključki. Imao sam čast da budem prvi domaćin ,a taj običaj biće nastavljen i u godinama koje dolaze- ponosno ističe Đorđe Braduljević (68) koji je radni vek proveo daleko od zavičaja radeći u belom svetu, ali Đurđevdansko slavlje u rodnom selu nije propuštao.

Praznik Svetog Georgija u Knjaževcu je svake godine višestruki povod za slavlje. Đurđevdan se obeležava kao gradska slava Knjaževca, takođe je i hramovna slava knjaževačke crkve, a veliki broj sugrađana upravo Svetog Đorđa slavi kao svog zaštitnika i krsnu slavu.

U Crkvi Svetog Velikomučenika Georgija liturgiju je, zajedno sa knjaževačkim sveštenicima, služio protojerej Siniša Đorđević,  potom se krenulo u ophod oko crkve i obavljeno je rezanje slavskog kolača.

– Naša hramovna slava je zaštitnik celoga grada Knjaževca. Đurđevdan je obeležen ove godine u petak i mnogi su me pitali da li se na taj dan posti, a s obzirom da smo bili u Svetloj, odnosno Beloj nedelji, nije se postilo. Neka da Bog da Sveti Velikomučenik Georgije podari zdravlje svim ljudima –  rekao je protojerej Siniša Đorđević, starešina knjaževačke Crkve.

Obeležavanju Đurđevdana, pored većeg broja sugrađana, prisustvovale su i brojne zvanice, predvođene Milanom Đokićem, predsednikom opštine.

U saradnji sa Crkvenim odborom, lokalnom samoupravom i Kolom srpskih sestara, crkva je, kao i svake godine pripremila prigodno posluženje za sve prisutne u porti, a po nepisanoj tradiciji, za dobro raspoloženje pobrinuo se orkestar “Mala noćna muzika”.

Tihomir Dičić i Luka Pavelka, studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu pobednici su konkursa za izradu idejnog urbanističkog arhitektonskog rešenja za izgradnju i uređenje Turističko informativnog centra i pripadajućih javnih površina u kompleksu Rajačkih pivnica. Ovoj dvojici studenata, zahvaljujući glasovima građana u holu opštine i u prostorijama mesne zajednice u Rajcu, pripala je IT oprema vredna 1.500 evra.

Za najviše lajkova na fejsbuk stranici Kancelarije Opštine Negotin za lokalni ekonomski i ruralni razvoj, IT opremu vrednu 500 evra dobio je studentski autorski tim Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji čine: Marta Minić, Stevan Lazić, Đura Stijačić i Nemanja Ćurčić.

Nagrade studentima uručili su Nadica Vasić, zamenica predsednika opštine Negotin, Nikola Đurić, konsultant nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Marijana Đorđević, samostalni stručni saradnik u Kancelariji za lokalni,ekonomski i ruralni razvoj.

Ovaj konkurs je sproveden u okviru projekta “Lični stavovi, zajedničke odluke”, vrednog 25.000 evra,  koji Opština Negotin realizuje uz finansijsku podršku Švajcarske razvojne agencije i nemačke agencije za međunarodnu saradnju. Cilj ovog projekta je uključivanje lokalnog stanovnistva u donošenje odluka o uređenju kompleksa pivnica.

Na spomen obeležje  stradalim Jevrejima iz Kladovo transporta, cveće su položili predstavnici jevrejskih  zajednica, učesnici  porodičnog  seminara koji je u  gradu  na Dunavu okupio oko 300 pripadnika tog naroda iz Srbije i okruženja, lokalne samouprave i AD “ Đerdap -turist“, u čijem se hotelu    krajem aprila jevreji okupljaju  punih devet godina .Povod je sećanje na stradale Jevreje u drugom Svetskom ratu koje su nacisti transportovali iz Kladova u Šabac gde su pogubljeni.

-Na osnovu istorijskih činjenica  spisak sadrži imena 1057 žena i muškaraca od kojih su trećina bili mladi koji su  se u Kladovu krili od vojnika  Nemačkog Trećeg rajha od 29. decembra 1939. do 19.septembra 1940. godine. Reč je o austrijskim, nemačkim, slovačkim i šabačkim Jevrejima koje su u teškim vremenima Kladovljani prihvatili kao svoje . Meštani Kladova učinili su sve da Jevrejima olakšaju tegobe na putu u neizvesnost i to mora da se pamti – kazao je  Davor Salom iz Zajednice jevrejskih opština Srbije.

U znak sećanja na stradale iz  Kladovskog transporta , koji su streljani 12. i 13. oktobra 1941. godine u Šapcu,  opština Kladovo je 16. oktobra 2002. godine na Dunavskom keju podigla spomenik na kome je zapisano “ Ovo je mesto od januara do septembra 1940. godine bilo jedina mirna luka na putu za obećanu zemlju, jevreja žrtava nacizma „.

– U programu rada redovno se bavimo tim istorijskim događajem.Ove godine pripremili smo nekoliko tematskih radionica u kojima učestvuju učenici osmog razreda iz gradske škole, ali  i đaci iz Tehničke i srednje škole Sveti Sava .Oni su   dobili  priliku da se druže sa vršnjacima iz drugih sredina i da prošire svoje znanje kada je reč o Kladovo transportu- rekla jeIvana Radulović profesorka istorije.

Iako je od Kladovskog transporta prošlo 76 godina,  sećanja na stradale Jevreje ne blede.U znak zahvalnosti Kladovljanima jedna ulica  i trg u gradu KfarSabau Izrealu dobili su  ime Kladovo.

Prolećni porodični seminar  je organizovala Zajednica jevrejskih opština Srbije .

Nekoliko dana pred Uskrs, u knjaževačkoj osnovnoj školi “Vuk Karadžić“ održan je Đački uskršnji vašar. Organizovanje vašara, koji traje bezmalo deceniju i po, lepa je tradicija na koju su u školi veoma ponosni.

Iz godine u godinu sve veći, vašar predstavlja mesto druženja i dobre zabave, kako za decu, tako i za roditelje i nastavnike, pa i veliki broj posetilaca, koji nisu u direktnom kontaktu sa školom. Kao na svakom vašaru, ponuda robe bila je raznovrsna, a prodavci uspešni u reklamiranju. Pomogle su i mame, bake, tetke, učiteljice, pa su se na ukrašenim tezgama našli kolači, česttitke, i naravno, maštovito ofarbana jaja.

Nije ovo samo vašar radi vašara, već i način da se doprinese kvalitetnijem životu škole, naglašava direktorka Dragana Ljubisavljević.

– Svake godine sredstva koja sakupimo, namenimo nekoj aktivnosti. Ove godine, đački parlament i  većina dece odlučili su da sredstva koja sada sakupimo budu početak za donacije koje ćemo sakupljati za pravljenje đačkih ormarića. Ovo je početak i predstoje nam brojne aktivnosti da bismo ostvarili taj veliki cilj – kazala je Ljubisavljevićeva.

I dok su jedni prodavali, drugi su se potrudili da posetiocima ove manifestacije srećne uskršnje praznike požele svojim talentima za igru, pesmu i glumu.

Kada za to ima potrebe, sredstvima koja se prikupe na vašaru, pomaže se učenicima slabijeg materijalnog stanja, a proteklih godina, udruženi učenici, nastavnici i roditelji nabavili su za školu televizore, kameru i druga sredstva koja omogućavaju kvalitetniju nastavu.

Izuzetno hladno vreme za ovo doba godine i niske jutarnje temperature prouzrokovali su velike štete u voćnjacima i vinogradima knjaževačke opštine.

Najviše su stradali zasadi dunje, zatim šljive i višnje. Veliku ulogu kod izmrzavanja je imala mikroklima, pa je bilo slučajeva da stradaju zasadi na jednoj njivi, a par stotina metara dalje nije bilo nikakvih oštećenja. Stručnjaci kažu da su nagle promene temperatura bile stresne za biljke.

 -Imali smo period visokih temperatura koje su izmamile voće, ono je krenulo, cvetalo, prcvetalo, a onda su odjednom krenuli intenzivni mrazevi. Štete su velike jer se mraz pojavljivao u nizu nekoliko jutara. Naš savet je da biljke ojačaju od stresa, da primene folijarno đubrenje preparatima koji sadrže amino kiseline, da bi biljke bolje i lakše prevazišle ovaj stres. Što se tiče vinograda, ako ima izmrzlina na čokotima, lastere koji su izmrzli treba iseći i odmah primeniti zaštitu, prskati bakarnim preparatima, a ako su veća oštećenja treba rezati do osnove, a neki “spavajući“ pupoljci možda će se u kasnijem periodu vratiti i krenuti – kaže Valentina Aleksic iz Poljoservisa.

 Oštećenja ima i na tek izniklom kukuruzu. Ona nisu velika, tako da će se lisna masa nadoknaditi. Sve do sada preduzete agro mere, u smislu đubrenja i kvalitetnog semena su preduslov da i u ovakvim vremenskim uslovima biljka lakše podnese stresne uslove mraza, koje niko nije očekivao, smatraju poljoprivredni stručnjaci.

Crkva Svetog Đorđa u Knjaževcu dobila je potpuno rekonstruisan pod, a u crkvi je uvedeno i podno grejanje.

– Blagoslovom Episkopa Ilariona i zalaganjem predsednika opštine Milana Đokića grad i crkva su dobili veliki blagoslov. Ne samo što će biti toplije na srcu, već i u duši. Popločana je crkva ovim divnim mermerom i sprovedeno je podno grejanje. Ovo je velika investicija i nešto što će ostati za našu decu i unučad kako treba da se brine o svojoj crkvi – kaže protojerej Siniša Đorđević, starešina Crkve.

Najveća Investicija u crkvi Svetog Đorđa u poslednjih 20 godina  finansirana je iz budžeta opštine.

– Ova investicija je na ponos i čast svim Knjaževčanima. Svim vernicima na liturgiji će biti prijatnije i toplije. Ovo je najveća investicija na crkvi u poslednjih dvadesetak godina- dodaje Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Izgradnja pravoslavnog hrama, posvećenog Svetom Velikomučniku Georgiju počela je u Knjaževcu 1833. godine, u čast prvog dolaska knjaza Miloša Obrenovića u tadašnji Gurgusovac. Dve godine kasnije, povodom završetka gradnje, Knjaz je Crkvi poklonio Jevanđelje, štampano u Rusiji i dva zvona.

U Direkciji za razvoj, urbanizam i izgradnju opštine Knjaževac potpisani su planovi generalne regulacije turističkog punkta “Kozarnica” i turističkog centra “Golema reka” na Staroj planini.

Planove su potpisali predsednik opštine KnjaževacMilanĐokić, predsednik Skupštine opštine Dragan Mančić, direktor Direkcije Mladen Radosavljević i predstavnici Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije u ime tima koji stoji iza planova.

– To su dve lokacije koje imaju velike potencijale i koje treba da budu centar interesovanja investicione javnosti. I lokalna samouprava ima mogućnosti da iz svojih sredstava počne sa investicijama u infrastrukturu za ove dve lokacije. Mi ćemo i dalje promovisati Planinu i pripremati prateće dokumente – kaže Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Još 2012. godine Direkcija za razvoj, urbanizam i izgradnju naručila je izradu planske dokumentacije za Kozarnicu i Golemu reku.

– Zadovoljstvo je da mogu da kažem da su planovi gotovi i usvojeni. Ovom smo pokrili ceo naš deo Stare planine. Ovde sada može da se radi infrastruktura i da se grade objekti –  dodaje Mladen Radosavljević, direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju.

Dokumentaciju je izradio tim stručnjaka Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

– Ovi planovi omogućavaju gradnju, pre svega da se reši zaštita prirode pa onda i gradnja turističkih, sportskih i smeštajnih kapaciteta. Iz ovih dokumenata ljudi mogu videti šta sve tu može da se gradi, kakva je namena zemljišta i slično –  ističe dr Igor Marić, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Paralelno sa ovim nastavlja se sa izradom planske dokumentacije za vodosnabdevanje i uređenje potplaninskih sela. To je preduslov za dalji razvoj etno turizma i povećanje smeštajnih kapaciteta na Staroj planini.

Radost, upornost, želja da se svaka vežba odradi najbolje, ukratko to je epilog manifestacije “Zdravlje se vežba”, koju je prvi put u Negotin realizovao sve aktivniji i trofejniji Gimnastički klub “Hajduk Veljko”, Kancelarija  za mlade opštine Negotin i Američki savet u saradnji sa “Fleks organizacijom”. Ova manifestacija, koja je na centralnom negotinskom trgu okupila ljubitelje aktivnog načina života, ali i obožavaoce sporta i rekreacije svih uzrasta, organizovana je po programu Fondacije globalnog dana volontiranja mladih.  Vežbala su i deca i mame, i predškolci, ali i oni stariji. I svako je mogao da odabere da li će na grupne ili korektivne vežbe, na poligon ili radionice za decu, da li će se odazvati sportskim izazovima, ili učestvovati u kvizu znanja. Za sve učesnike su obezbeđene zdrave grickalice i osveženje, a za najbolje i nagrade.

– Ova manifestacija treba da bude primer svima nama da fizičku aktivnost shvatimo kao prioritet  u našem životu i tako gajimo svoje telo i svoj duh. Cilj ovog projekta jeste razvijanje svesti o važnosti bavljenja fizičkim aktivnostima od najranijeg detinjstva, upoznavanje široke javnosti o mogućnosti da na najbolji mogući način iskoriste svoje potencijale i želje da svoje telo i um obogate i učine ga zdravim i vitalnim – ističe trener Ana Ranđelović, idejni tvorac Gimnastičkog kluba „Hajduk Veljko“.

Oko 200 Negotinaca potražilo je na jubilarnom desetom po redu Sajmu zapošljavanja, šansu da se domognu radnog mesta. U organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja, filijale Bor i opštine Negotin potrebu za 146 radnika, u najvećem broju od prvog do četvrtog stepena stručnosti, iskazalo je 30 poslodavaca. Najviše ih je zatražio “Eliksir grup” Prahovo, čak 40. Ovom poslodavcu koji je kupio neke od pogona nekadašnje Industrije hemijskih proizvoda Prahovo potrebni su radnici u pogonu foskorne i MKF, mašinbravar, električar, automatičar, otpravnici vozova i mašinovođa. I negotinski DOO “Aleksandrović” tražio je 20 prodavaca, 10 vozača drumskih vozila potražuje “Vin” DOO, a po 10 nekvalifikovanih radnika Turistička organizacija i Eko fond. Na listi najtraženijih zanimanja bili su vozači, konobari, šankeri, kuvari, automehaničari, ekonomski tehničari, a jedina ponuda za fakultetski obrazovane kadrove odnosila se na dipl. inženjera zaštite bilja, koji je potreban Agrodiskontu “Flora” DOO iz Negotina.

-Kao lokalna samouoprava činimo sve da stvorimo ambijent koji će privući investitore. Bilo je više razgovora i dogovora na tu temu i nadam se da će pored zapošljavanja putem Sajma biti i rezultata na ovom planu. Imajući u vidu da je u protekle dve decenije preko dvadesetak privrednih subjekata u našoj opštini prestalo sa radom, da je mnogo ljudi ostalo bez posla a novoosnovane firme možemo pobrojati na prstima ruke, naš najveći problem je obezbediti nova radna mesta i to neće biti lako, jer upravo iz tog razloga odliv stanovništva iz našeg kraja je iz godine u godinu sve veći. Zapošljavanje je zato naš najveći zadatak i naš prioritet – rekao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin koji je zajedno sa Sonjom Stanković, direktorkom Filijale NSZ u Boru i Draganom Sikimićem, zamenikom direktora NSZ otvorio ovaj Sajam.

Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Negotinu 2.700 nezaposlenih lica, za 39 više nego u februaru. Od tog broja oko hiljadu njih nema nikakve kvalifikacije, a isto toliko ih ima diplomu srednje škole.

Mesna zajednica Trgovište u opštini Knjaževac dobila je u proteklom periodu oko 17 hiljada kvadratnih metara asfalta. Ovih dana asfaltirana je  još jedna ulica u ovom prigradskom naselju, a radove su obišli predsednik Opštine Milan Đokić i direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

Stanovnici Trgovišta ne kriju zadovoljstvo što su, svojim inicijativama i angažovanjem i uz podršku lokalne samouprave, značajno popravili kvalitet života u svom selu.

– Mnogo smo uradili u saradnji sa Opštinom i Direkcijom – šta god smo potražili, sve smo dobili u Trgovištu –  pohvalio se predsednik MZ Ljubiša Nikić.

Radovi, koji su zbog vremenskih uslova prekinuti protekle godine, nastavljeni su sa prvim lepim danima proleća, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.

– Nastavili smo sa asfaltiranjem tamo gde vremenski uslovi prošle godine nisu dozvoljavali završetak radova. To je u okviru projekta koji je obuhvatio mnoga sela knjaževačke opštine. Radimo i na krpljenju udarnih rupa, koje se završava za desetak dana, a zatim sledi obeležavanje horizontalne i vertikalne signalizacije. Svi poslovi idu onako kako smo obećali, prema programu i na vreme – izjavio je Radosavljević.

Urediti oko 300 kilometara puteva u opštini nije jednostavno, ali ako se svake godine uradi pomalo, kako smo i počeli, naše saobraćajnice izgledaće mnogo bolje, naglašava predsednik opštineMilanĐokić.

– Trgovište više nije neuređeno selo, već pravo prigradsko naselje, a mene raduje što su se, svojim radom, uključili i meštani. Saobraćajnice u opštini su, generalno, u mnogo boljem stanju.  Knjaževac ima oko 300 kilometara lokalnih puteva i nije moguće sve ih uraditi odjednom. Počeli smo da radimo kilometar, po kilometar i tako ćemo i nastaviti u narednim godinama – kazao je Đokić.

Posao asfaltiranja u Trgovištu, kao i krpljenja udranih rupa,  povereno je Preduzeću za puteve iz Zaječara.