Timočke

Svečanom akademijom u Domu kulture, Udruženje penzionera iz Knjaževca obeležilo je 70 godina postojanja i rada.

Daleke 1946. godine, osnovana je jedinstvena penzionerska organizacija na nivou Srbije, a nedugo nakon toga i Udruženje penzionera opštine Knjaževac. Za 70 godina rada urađeno je puno na poboljšanju kvaliteta života njegovih članova u materijalnom, kulturnom i socijalnom pogledu.

– Formirane su 42 mesne organizacije i 23 kluba za dnevni boravak penzionera. U ostvarivanju osnovnih zadataka, zajedno sa Fondom PIO, podelili smo više desetina stanova, penzioneri su slati na lečenje u banjska lečilišta, davane su pozajmice iz kase uzajemne pomoći – kaže Radomir Veljković, predsednik Udruženja penzionera Knjaževac.

Knjaževački penzioneri su veoma ponosni na svoj kulturno-umetnički rad.

– Formirana je sekcija žene, koja je od hora prerasla u sekciju koja se bavi svim oblicima kulturnog stvaralaštva. Aktivno učestvuje na svim manifestacijama sa kojih donisi značajna priznanja –  dodaje Veljković.

Veliki jubelej penzionerima je u ime lokalne samouprave čestitala zamenica predsednika opštine Ljubica Nikolić.

– Sedamdeset godina je zaista veliki jubilej. Znam da iza ovog jubileja stoje uspesi, dostignuća i humanitarni rad. Ovo Udruženje treba da se održi i mi na svaki način moramo da im pomažemo i da podstičemo njihov rad- ističe dr Nikolić.

Uporedo sa obeležavanjem 70 godina postojanja i rada Udruženja penzionera opštine Knjaževac, održani su 24. Majski susreti penzionera okruga Bor i Zaječar.

Tradicionalnom priredbom u Domu kulture obeležen je Dan predškolske ustanove “ Neven “ .Odluka o osnivanju vrtića u Kladovu je doneta 16. aprila  1966. godine, a prva generacija mališana u obdanište je krenula od septembra te godine. Za pola veka  postojanja u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi stasavale su brojne generacije Kladovljana. Dan obdaništa je i prilika da se sumiraju rezultati rada sa mališanima u ustanovi koja 50 godina ispunjava svoju misiju vaspitanja.

– Uverena sam da je ta misija u potpunosti realizovana kada je reč o vaspitanju brojnih generacija mališana u Nevenu. S godinama smo rasli i poboljšavali uslove rada u svim segmentima. U godini jubileja Predškolska ustanova “ Neven“  raspolaže sa tri objekta površine oko 2250 kvadrata . U njima  boravi 367  mališana od jaslenog do predškolskog uzrasta. Brigu o deci  vode 33 vaspitača, a prema profilima stručnosti „Neven“ ispunjava propisane standarde i normative Ministarstva prosvete- s ponosom ističe  Jasmina Vlaisavljević direktorka PU “ Neven“

Maj je mesec predviđen za upis nove generacije dece koja će se od septembra družiti sa vaspitačima.

– Mesta ima dovoljno i biće primljena sva deca. Roditeli upisuju i decu koja će od septembra naredne godine krenuti u prvi razred , a jedan od uslova je da u obdaništu realizuje obavezan program namenjen predškolcima. S obzirom na dosadašnja iskustva spremni smo da odgovorimo i tom zadatku- zaključila je Vlaisavljević .

U prethodnih nekoliko godina na području Vasilja je, zahvaljujući subvencijama opštine Knjaževac, niklo 300 novih hektara pod višnjom. U čast voću koje im omogućava bolji život, stanovnici Vasilja pokrenuli su manifestaciju Dani višnje. Prva je održana u nedelju, 29. maja.

Vasilj je mnogo godina čekao na manifestaciju koja će oživeti selo i okupiti njegove stanovnike, posebno manifestaciju u čast i slavu višnje, voća, koje nam omogućava da bolje živimo, kazao je na Prvim Danima višnje pomoćnik predsednika Opštine Saša Petrović.

– Prethodnih godina uložili smo dosta sredstava, pomogli da se podigne 500 hektara novih zasada pod višnjim. Danas imamo oko 2000 hektara pod višnjom. Prva smo opština po obimu proizvodnje u Srbiji i među 10 najvećih u Evropi – rekao je Petrović.

Predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Dalibor Stanojević inicirao je zaštitu geografskog porekla knjaževačke višnje.

– Višnja je voćna vrsta koja ima dugu tradiciju u našoj opštini. Mnoga deca su školovana zahvaljujući prihodima od višnje, sagrađene su kuće. Voleo bih da ova manifestacija pokrene formiranje udruženja “Knjaževačka višnja“, kako bi se ušlo u zaštitu geografskog porekla naše višnje – kazao je Stanojević.

Tokom prethodnih godina u Vasilju je, zahvaljujući opštinskim subvencijama, niklo preko 300 hektara novih zasada višnje. Bio je to jedan od razloga za pokretanje manifestacije, koja će, kako organizatori najavljuju, postati lepa tradicija ovog sela.

– U Vasilju je zasađeno oko 300 hektara višnje dok je ova vlast bila. Zadovoljni smo i inicijativa mesne zajednice bila je da pokrenemo “višnjijadu“. Nazvali smo je “Višnjičica rod rodila“ i nadamo se da će postati tradicionalna – rekao je sekretar MZ Svetomir Antić.

Prve Dane višnje, mesna zajednica Vasilj organizovala je uz podršku Udruženja za negovanje tradicije “Izvor“. U centru sela okupili su se domaćini i domaćice sa svojim kulinarskim proizvodima od višanja, predmetima narodne radinosti, starim alatima.

Nagrade su dobili oni sa najautentičnijim eksponatima. Za izvornu pesmu i igru, te lepe stihove, pobrinuli su se učenici  osnovnih škola, članovi kulturno – umetničkog društva penzionera “Sunčana jesen“, te veterani Škole folklora “Kolo“.

Naši poljoprivrednici u drugoj polovini godine, kako procenjuju u Ministarstvu poljoprivrede, moći će da konkurišu za evropski novac iz IPARD programa. Reč je o programu investicija u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

-IPARD program takođe predstavlja povećanje produktivnosti i ukupnog učinka prerađivačkih kapaciteta u industriji mleka i mlečnih proizvoda, kao i u sektoru za meso voće i povrće – kaže dipl. inženjer ratarstva Vladica Stefanović, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Negotinu.

Budžet opredeljen za finansiranje je sedmogodišnji i trenutno obuhvata period od 2014-2020. Do isteka ovog perioda, akreditacijom Uprave, poljoprivrednici mogu da računaju na nekoliko budžeta po merama koje se finansiraju u skladu sa IPARD programom.

-IPARD program mogu da koriste poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstva, kako fizička, tako i pravna lica sa manje od 25 odsto javnog kapitala ili glasačkih prava u posedu organa javne vlasti. Predmet investicije mora da ispunjava odgovarajuće standarde EU u pogledu zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Za investiciju preko 50.000 eura neophodan je kompletan biznis plan u skladu sa formom pripremljenom od strane IPARD Agencije, a za investiciju ispod 50.000 eura potrebno je pojednostavljena verzija biznis plana – ističe Stefanovićeva.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Tri crkvena zvona, ukupne težine oko 200 kilograma, koja su nedavno ukradena iz Hrama  „Svete Trojice“ u borskom selu Veliki Krivelj, danas su vraćena u crkvu.

Da podsetimo, lopovi su pod okriljem noći, u subotu na nedelju obili vrata na severnoj strani hrama odakle su i provalili u unutrašnjost crkve i odneli zvona.

Policija je brzo reagovala i pronašla vozilo u kome su se nalazila crkvena zvona.

Jedno od zvona, hramu  je darovao kralj Milan Obrenović.

Policija intenzivno traga za razbojnicima koji su u noći između subote i nedelje provalili  u Hram „Svete Trojice“ u selu Veliki Krivelj kod Bora odakle su ukrali tri crkvena zvona.

Zahvaljujući brzoj intervenciji policije zvona su pronađena u jednom automobilu.

Lopovi su  obili vrata na severnoj strani hrama i tko provalili u unutrašnjost crkve. Zahvaljujući brzoj intervenciji policije zvona su pronađena u jednom automobilu, a za lopovima se još uvek traga.

Crkvena zvona iz Hrama „Svete Trojice“ teška su oko 200 kilograma, a jedno od njih crkvi je darovao kralj Milan Obrenović.

– Ne mogu da verujem da je neko ovako nešto mogao da uradi. Zvona imaju neprocenjivu kulturno i istorijsku vrednost  jer su deo istorije ovog mesta. Kada je obnovljen hram 1992 godine su postavljena nova zvona, dok su ova  ostala da posluže naraštajima o tome ko je bio darodavac i ukažu da je to prvobitno znamenje crkve iz vremena kada je počela da se gradi– kazao je protojerej Ratko Tobić, starešina Hrama “Svete Trojice”.

Ovo je treći slučaj provaljivanja u Hram „Svete Trojice“.

Danski savet za izbeglice, Vizija i ENEKA u okviru projekta podrške oporavku domaćinstava i lokalne privrede, koji su pre dve godine teško stradali u poplavama, započeli su u opštini Negotin sanaciju dva objekta, a kako se najavljuje uskoro će početi da zidaju i montažne kuće za porodice Barbulović i Jenić. U Negotinu je tako, po ovom projektu koji finansira Delegacija EU u Srbiji, počela sanacija kuće porodice Mihajlović, a sanira se i jedan objekat u Slatini. Mihajlovićima će biti uređena kuhinja, trpezarija i dve spavaće sobe, a kuća je ponovo, nakon radova, biti bezbedna za stanovanje.

– To je ono što je nužno da se uradi na teritoriji opštine Negotin za ove četiri porodice, da se pomogne da im se stambeni objekti saniraju ili da se u potpunosti izgrade novi. Očekujem da se na osnovu sprovedene javne nabavke za izgradnju montažnih kuća počnu i ovi radovi – istakao je prilikom obilaska radova Jovan Milovanović, predsednik opštine Negotin, zahvalivši se na nesebičnoj pomoći Danskom savetu za izbeglice i Delegaciji Evropske unije.

Rezanjem slavskog kolača u hramu „Sveti Đorđe“  familija Bukatarević, jedna od najstarijih u Kladovu, upriličila je na letnjeg Svetog Nikolu , desetu godinu  za redom, porodični skup potomaka. Za slavskom trpezom okupili su oni stariji zašli u godine, ali i najmlađi  članovi ove mnogobrojne porodice raseljene na sve četiri strane sveta.

– Ima nas i u Beogradu, Šapcu, Velikom Gradištu, Londonu, Parizu, Kanadi,Americi gde živi i radi moja kći .Ja sam jedini Bukatarević koji je rođen u Beogradu. Slavsko druženje je prilika za okupljanje i čuvanje uspomene na pretke rasute svuda po svetu-priča Dragan Bukatarević.

Mile Bukatarević  podseća da je Bukatar staro prezime koje su preci preimenovali u Bukatarević.

– Imamo familiju Bukatar u Rusiji,Ukrajini i Moldaviji,ali sa njima nemamo kontakt – kaže Mile.

Već po tradiciji na spomenik stradalim u Velikom ratu potomci Kladovske porodice su položili cveće .

Po četvorici braće Bukatarević, poginulim u oslobodilačkim ratovima Srbije do 1920. godine, u Kladovu jedna ulica u užem centru grada nosi njihovo prezime. Zanimljivo je da su svi rođaci sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka i dolaska graditelja na Đerdap radi podizanja naše najveće brane na Dunavu živeli u toj ulici. Godišnja druženja  nisu samo prilika za veselje i slavlje, nego su pokušaj da Bukatarevići  svoje veze ojačaju i mladom naraštaju prenesu duh zajedništva.

– Povod ovog nesvakidašnjeg skupa  je više od dva veka  od bitisanja Bukatarevića u Timočkoj Krajini i uspomena na dalekog pretka Ivana Bukatara koji se pominje još 1804. godine kao stanovnik turske tvrđave Fetislam. Porodica Bukatarević jedna je od najstarijih Kladovu ,a potomci čuvajući uspomenu na svoga pretka Ivana Bukatara, od 2006. godine priređuju tradicionalno familijarno okupljanje na Svetog Nikolu letnjeg,u kultnom restoranu „Jezero“ u kome je druženje počelo kolom Bukatarevića-kazao je  Goran Bukatarević domaćin slave.

Knjaževačko porodilište dobilo je, u okviru akcije Blic fondacije „Srce za decu“, aparat za skrining sluha kod novorođenčadi. Nabavku aparata obezbedila je kompanija “Mozzart“.

Mali Vuk prva je beba, rođena u knjaževačkom porodilištu, kojoj je dan po rođenju, novim aparatom, urađen skrining sluha. Vuk je zdrav i jak dečačić, pokazao je pregled, kome će ubuduće biti podvrgnuta sva novorođenčad, a zahvaljujući donaciji Blic fondacije i Kompanije “Mozzart.“ Lekari kažu da su do sada problemi sa sluhom mogli da se otkriju tek kada dete napuni godinu, ili dve dana.

– Radi se o potpuno bezbolnoj metodi, kojom se otkrivaju poremećaji sluha, što omogućava sprovođenje adekvatne i pravovremene terapije. Iako imamo 170 porođaja godišnje, znači nam ovaj aparat, da se blagovremeno vidi da li dete ima problema i što pre krene sa terapijom – kaže dr Darko Marković, upravnik Bolnice i dr Mirjana Marković, načelnica Ginekološko-akušerskog odeljenja.

Nabavku aparata za neonatalni skrining sluha za knjaževačko i još tri porodilišta obezbedila je kompanija Mozzart.

– Kampanja Blic fondacije uklapa se u našu poslovnu politiku društveno-odgovornog ponašanja. Duboko smo ubeđeni da preventivno delovanje kod najmlađih daje značajan doprinos razvoju društva u celini –  rekao je Zoran Puhač, direktor Korporativnih poslova u kompaniji “Mozzart.“

Humanitarnu akciju “Srce za decu“ Blic fondacija pokrenula je u martu ove godine.

– Blic fondacija je početkom marta pokrenula veliku akciju “Srce za decu“, čiji je cilj da se svim porodilištima u Srbiji obezbede aparati za neonatalni skrining sluha. Knjaževačko porodilište je 15. po redu koje je dobilo aparat i mi ćemo u narednih mesec dana opremiti sva porodilišta u Srbiji. Pokrovitelj naše akcije je Ministarstvo zdravlja, a medijski partner RTS- kazao je u Knjaževcu Velimir Perović, urednik akcije „Srce za decu“ Blic fondacije.

Za nabavku aparata za skrining sluha kod beba za svih 56 porodilišta u Srbiji potrebno je 25 miliona dinara, a u Blic fondaciji očekuju da će sve društveno odgovorne firme, slediti primer  kompanije Mocart, jer je to u zajedničkom interesu.

U okviru “Večeri šampiona”, na 83. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, veliki šampionski pehar za vrhunski kvalitet izloženih proizvoda po 17. put uručen je knjaževačkom Timomedu.

Centralni događaj Sajma poljoprivrede je “Veče šampiona” kada se dodeljuju najveća sajamska priznanja. U Master centru Novosadskog sajma, šampione kvaliteta pozdravila je Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede u Vladi Republike Srbije.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam večeras u društvu šampiona, najboljih u svim oblastima poljoprivrede. Drago mi je što mogu da istaknem izvanredne rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji ostvarene u proteklom periodu i sigurna sam da će ti rezultati već dogodine biti nadmašeni još boljim ostvarenjima –  poručila je Boškovićka.

U odabranom društvu najboljih našao se i knjaževački Timomed. Svojevrsni rekorder među šampionima je po 17. put nagrađen velikim peharom za vrhunski kvalitet svojih proizvoda.

– To je veliko priznanje, ne samo kolektivu Timomeda, već i svim našim kooperantima. Mi se trudimo da sve ono što oni proizvedu mi u prirodnom obliku plasiramo na tržište. Svaka od minulih 17 godina, koju smo završili trijumfalno, bila nam je podsticaj da i naredne održimo nivo kvaliteta naših proizvoda. Još jedno važno opredeljenje je da na svakom Sajmu predstavimo poneki novi proizvod, pa tako ovog puta predstavljamo četiri nova Timomedova proizvoda i svi oni nagrađeni su velikim zlatnim medaljama – izjavio je Srbislav Vidojević, direktor Timomeda.

Posle pola veka meštani ulice Borisa Kidriča u prigradskom naselju Kladušnica dočekali su da umesto po prašnjavom i blatnjavoom sokaku hodaju asfaltiranom ulicom. Radnici zaječarskog preduzeća za puteve “ Štrabag “ asfaltirali su 300 metara ulice koju meštani zovu i Grobljanska jer ih vodi do seoskog groblja. Asfaltiranju su  prethodili   radovi na izmeštanju  dela vodovodne i izgradnji kanalizacione mreže.

– Našim mukama konačno je došao kraj. Zahvaljujući angažovanju lokalne samouprave jednim potezom rešili smo tri problema- u glas govore stanari novoasfaltirane ulice.

Uređenje  ulice Borisa Kidrča,  važno je za poboljšanje  stanja putne infrastruktue u tom naselju. Širina asfalta  je četiri metra, ugrađeno je 208 tona asfaltne mase, a radove je finansirala hidroelektrana Đerdap.

– To je deo iz obaveza EPS-a prema naseljima u dunavskom priobalju. Naša je orjentacija da meštanima sela obezbedimo približno iste uslove za život koje imaju stanovnici u gradu. Potreba je mnogo, novca je malo ali se trudimo da rešavamo prioritete i u tome uspevamo. Dugo su meštani Kladušnice bili strpljivi i  njihovim nedaćama je najzad  došao kraj-kazao je  dr Dragan  Budujkić, predsednik opštine Kladovo,  koji je obišao završne radove u tom naselju.

U organizaciji Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije, u Knjaževcu je predstavljena “Godina preduzetništva” – paket različitih programa koje sprovodi država u cilju da ojača preduzetničke snage, pomogne onima koji tek pokreću sopstveni posao, a onima koji su privatni biznis razvili do određene mere, da ga dodatno unaprede.

Država Srbija proglasila je 2016. “Godinom preduzetništva”. Čitav projekat vodi Ministarstvo privrede, a Razvojna agencija Srbije, u saradnji sa regionalnim razvojnim agencijama širom zemlje promoviše niz programa čiji je zajednički cilj da ojačaju preduzetnički sektor.

– Radi se o različitim projektima i različitim mogućnostima. Neki od njih su završeni, neki su u toku, a neki tek treba da počnu. Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta sve je objedinjeno “pod kapom” Ministarstva privrede, a u celu priču uključeni su Fond za razvoj, Nacionalna služba za zapošljavanje, Privredna komora i Razvojna agencija Srbije, zajedno sa regionalnim razvojnim agencijama. Danas nam je cilj da ljudima damo najosnovnija uputstva kako da pretraže sve te programe, a da zatim u skladu sa svojim potrebama, odaberu ono što je za njih najprimerenije i najkorisnije – rekao je Boban Konstandinović, projekt menadžer RARIS-a.

Važno je naglasiti da su programi podrške namenjeni i onima koji tek nameravaju da pokrenu svoj biznis, kao i onima koji su već u preduzetničkim vodama i kojima država pomaže da unaprede posao. Svi oni koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju promociji “Godine preduzetništva” u Regionalnom centru za stručno usavršavanje, detaljne informacije mogu naći na sajtovima Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije ili RARIS-a.

Zaposleni u hidroenergetskom i plovidbenom sistemu „Đerdap 1 “  radno  su obeležili 44 godine uspešnog poslovanja. Uz visok stepen pogonske spremnosti hidroelektrana kod Kladova  decenijama  eksploatiše vodni potencijal Dunava. Moćni hidroagregati u dunavskoj fabrici struje obaraju proizvodne rekorde, jer je naša najveća hidrocentrala do sada EPS-u isporučila 255 milijardi kilovat-časova električne energije.To je za 8,5 odsto više od dinamičkog plana , jer je proizvodnja struje veća za četiri prosečna godišnja plana. Od početka maja hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je blizu 300 miliona kilovat – časova struje , dok je od 1. januara  EPS-u isporučila  2,2 milijarde kilovata električne energije.Pri trenutnom dotoku od 6000 kubika vode u sekundi pet  hidroagregata dnevno proizvodi 15 miliona kilovat sati struje.HE “Đerdap 1”, koja je  godinama bila vodeća kompanija u PD “Hidoelektrane Đerdap” danas posluje kao ogranak JP” Elektroprivreda Srbije”.

Manastir Bukovo sa svojim Kaberne sovinjonom iz 2013. i Vinarija „Jović“ iz Knjaževca sa Sovinjonom blank iz 2014. apsolutni su pobednici jedanaestog Međunarodnog sajma vina u Negotinu, u konkurenciji od 73 vina, odlučio je stručni žiri u sastavu: profesor dr Aleksandar Petrović, predsednik komisije, dipl. inž. Đurđa Katić i Maja Popović.

-Manastir proizvodi vino još od 1891. kada je na našem imanju osnovana poljoprivredna škola, pa neprekidno do 1940. Vinograd crne tamnjanike, kabernea, šardonea i ostalih sorti obnovili smo 2009. Naše prvo i glavno vino je crna tamnjanika koja je takoreći nepoznata u smislu prerade i tehnologije, jer je gotovo izumrla. Istražujemo je, pravimo poluslatka,suvavina i radujemo se jer znamo da će to jednog dana biti vrhunsko vino – kaže otac Kozma, iguman Manastira Bukovo.

Pojedinačno, u kategoriji belih vina i rozea zlatna medalja je pripala knjaževačkoj vinariji braće Jović, koji su sedma generacija vinara u svojoj porodici, a u kategoriji crvenih vina Vinariji manastira Bukovo. Najbolje desertno vino je lanjski “Crni bermet” Vinarije “Ravnica” iz Inđije kome je pripala srebrna medalja negotinskog međunarodnog sajma vina. Vinarija “Vinzu mare” iz Rumunije dobitnik je nagrade za najbolje uređeni štand na Sajmu.

-Nismo komercijalna vinarija. Nama je interes kvalitet, a to se pokazuje baš onako kako želimo jer svake godine neka druga vina dobijaju nagrade, sada sovinjon u belim vinima, prošle godine rizling – kaže Saša Jović iz knjaževačke vinarije “Jović”.

Međunarodni sajam meda i vina u Negotinu ove godine okupio je 120 izlagača. Vina su izložili vinari i proizvođači iz svih srpskih vinskih regija, ali i njihove kolege iz Bugarske i Rumunije.

-Sajam je potpuno opravdao naša očekivanja. Zadovoljni smo i odzivom vinara i pčelara, ali i posetama građana koji su dva dana imali priliku da se druže sa našim gostima i uživaju u njihovim proizvodima – kaže Dušan Petrović, direktor Turističke organizacije opštine Negotin, organizator ove manifestacije u saradnji sa Društvom pčelara „Hajduk Veljko“ i Udruženjem proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla „Negotinska Krajina“.

Pokrovitelj smotre u okviru koje su održani izuzetni koncerti beogradskih “Stubova pop kulture”, knjaževačkog “Drim benda”, “Negotinskih kavaljera”, a uprkos jakoj kiši i sjajan nastup Aca Pejovića, je opština Negotin. Osim u muzici, brojni posetioci sajma mogli su da prisustvuju i predavanjima eminentnih stručnjaka, promociji knjige “VinoGrad”, prof. dr Zorana Đukanovića, da se druže sa prvim župskim vitezom vina i majstorom dva viteška reda Radomirom Veličkovićem Surijem, ali i da uživaju u vinima, medu i narodnim rukotvorinama.