„Rodna gruda (p)osta ruda“ (6)
Čelnici grada Bora održali su sastanak sa predstavnicima seoskih mesnih zajednica, kako bi sagledali potrebe i probleme sa kojima se žitelji borskih sela susreću. Osim aktivnosti koje je u narednom periodu neophodno sprovesti po pitanju uređenja putne infrastrukture, vodovoda, govorilo se i potencijalnom preseljenju delova naselja borskih sela.
„Rodna gruda (p)osta ruda“ (5)
Žitelji sela Krivelj kod Bora, čekaju da selo bude preseljeno na drugu lokaciju zbog proširenja rudnika. Aleksandar Milikić , gradonačelnik grada Bora je naglasio da je puno stvari urađeno u poslednje tri godine kada je započeta tema oko preseljenja sela. Izvesna lokacija za preseljenje Krivelja je između sela Zlot, Šarbanovac, Metovnica i Brestovac.
„Rodna gruda (p)osta ruda“ (4)
Detonacije, potresi, prašina, svakodnevnica je meštana sela Krivelj kod Bora. Zbog širenja rudnika koji je u većinskom vlasništvu kineske kompanije Ziđin neophodno je preseljenje sela na drugu lokaciju. I dok čekaju taj trenutak, meštani naglašavaju da im je svakodnevnica teška zbog povećanih rudarskih aktivnosti.
„Rodna gruda (p)osta ruda“ (3)
Plan preseljenja borskog sela sela Krivelj jedna od bitnijih odluka za koju se očekuje da bude realizovana u korist svih meštana. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je naglasila da niko od meštana tokom ovog procesa neće biti oštećen.
„Rodna gruda (p)osta ruda“ (2)
Zlatibor Kračunović meštanin sela Slatina kod Bora u sredu je počeo štrajk glađu ispred kineske kompanije Serbia Zijin Mining Bor jer ne želi da proda svoju dedovinu. On naglašava da se na ovaj korak odlučio kada je dobio rešenje iz Službe katastra da je njegovo zemljište od 80 ari pod šumom, sada u vlasništvu kineske kompanije.
„Rodna gruda (p)osta ruda“ (1)
Da građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od malignih bolesti, takođe, imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna i kardiovaskularna oboljenja su samo neki od podataka koji su se našli u studiji pod nazivom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, a u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje „Batut“.
KOMENTARI